Oni su još 1964. godine individualno predložili svoje teorije, koje su 2012. godine potvrđene u Ženevi. Njima je Nobelova nagrada za fiziku dodeljena za teorijsko otkriće mehanizama koji doprinose razumevanju porekla mase subatomskih čestica, što je tek nedavno i empirijski dokazano u CERN-u.
Eksperimentima u CERN-u potvrđeno je postojanje dugo traženog Higsovog bozona, što je jedno od najvažnijih otkrića u 21. veku.
Četvrtog jula prošle godine iz CERN—ovog odeljenja za fiziku saopšteno je da je potvrđena teorija o poreklu Higsovog bozona. Veliki hadronski kolajder (Large Hadron Collider) je, pretpostavlja se, najduža i najkompleksnija mašina koju je ljudska ruka ikada konstruisala. Na izdvajanju "božje čestice” tada je radilo više od 3.000 naučnika iz celog sveta.
Oba izvršena eksperimenta - ATLAS i CMS - uočila su novu česticu u delu masenog spektra oko 125-126 GeV, na kojem je očekivan upravo Higsov bozon. "Uočili smo novu česticu, koja odgovara Higsovom bozonu", izjavio je tada generalni direktor CERN-a Rolf Hojer i dodao da ovo otkriće predstavlja istorijski kamen temeljac za dalja globalna istraživanja.
Belgijanac Fransoa Engler rođen je 1932. godine u Eterbeku u Belgiji. Postdiplomske studije završio je na Univerzitetu u Briselu (Universite Libre de Bruxelles), gde i danas predaje. Piter Higs je rođen 1929. godine u Velikoj Britaniji, a postdiplomske studije završio je na Kraljevskom koledžu Univerziteta u Londonu. Danas predaje na Univerzitetu u Edinburgu.
Kako bi bolje objasnili funkcionisanje takozvane „božje čestice“, naučnici daju primer sporta i sirupa.
“Ovo nas je zaista obradovalo”, izjavio je Alen Voker, jedan od saradnika Pitera Higsa, nakon što je ime fizičara pročitano među dobitnicima sa više od jednog sata zakašnjenja. “Čekanje je bilo veoma mučno. Brojne prognoze su se ispostavile kao tačne, ali mi nismo u njih verovali. Čak su mi i oči zasuzile.”
Voker je kazao i da je Higs opravdano odsutan.
“Piter je imao jak bronhitis, a posle je čak i pao ispred svoje kuće. Izgledao je kao da su ga opljačkali. Pritisak je bio toliko velik da je odlučio da ode na odmor, bez telefona, kako bi izbegao navalu medija. On nije trenutno na raspolaganju i to je dobro za njega. Nije čak ni meni rekao kuda ide”, kazao je Voker.
Saopštenje dobitnika Nobelove nagrade za fiziku (Beta/AP Photo/Erik Martensson, TT News Agency)
Iako je otkriće Higsovog bozona veoma važno i predstavlja ključni deo slagalice u fizici poznate kao standardni model, u saopštenju komiteta za dodelu Nobelove nagrade navodi se da pomenuti model ne predstavlja poslednji deo koji nedostaje u slagalici zvanoj kosmos.
Jedan od razloga za takvo shvatanje je i činjenica da standardni model prepoznaje pojedine čestice (neutrino) kao čestice koje nemaju masu, dok nedavna otkrića to opovrgavaju, pokazujući da i one imaju masu.
Drugi razlog za to jeste to što model opisuje samo vidljivu materiju, koja obuhvata tek petinu celokupne materije u svemiru. Pronalazak tamne materije jedan je od glavnih ciljeva naučnika koji učestvuju u potrazi za nepoznatim česticama u CERN-u.
