Kontinuum prostor-vreme, u kojem se dešava sve što vidimo i pojmimo, pun je topoloških defekata, koji su se verovatno formirali dok je svemir još bio u nastanku, tvrde naučnici, piše Dejli mejl.
Postojanje ovih kosmičkih vlakana, koje su u suštini pukotine u nitima od kojih je napravljen univerzum, još nije eksperimentalno potvrđeno, ali fizičari tvrde da se ona broje u milijardama.
„Ova kosmička vlakna su razvučena po celom univerzumu. Ona su u suštini jednodimenzione pukotine u prostoru, koje nemaju masu, nego su čista energija. Verovatno su beskonačno dugačke, ali sve su veoma tanke, mnogo tanje od protona“, kaže Bendžamin Šlaer sa Univerziteta „Taft“.
Naučnici pretpostavljaju da su kosmičke strune mogle da se formiraju dok se univerzum hladio posle Velikog praska.
Struktura svemira se, naime, radikalno promenila u ovom prelasku, i to u samo nekoliko sekundi posle Praska.
Prema jednoj od teorija, u vrelom i gustom univerzumu, koji je postojao neposredno posle Velikog praska, tri od četiri sile prirode (slaba nuklearna, jaka nuklearna i elektromagnetna, a četvrta je gravitaciona) bile su kao jedna. Razdvajale su se kako se univerzum hladio.
Kada se razbila ova simetrija među silama, moglo je da dođe do stvaranja topoloških defekata u obliku vlakana (nazvani su tako zbog svoje forme - dugačke i tanke raspukline u svemiru).
Vlakna su verovatno bila zapetljana i smežurana kad je univerzum bio vreo, ali su se zajedno s kosmosom širila i ispravljala.
Verovatno je da su ponekad ova vlakna prelazila jedna preko drugih i formirala zatvorene strukture.
Ovi kosmički krugovi su nešto što bi astrofizičari možda mogli da detektuju, preko gravitacionih talasa koje je trebalo da izazovu pri preklapanju.
Bendžamin Šlaer i njegove kolege napravili su brojčanu simulaciju formacije kosmičkih pukotina i krugova koje one stvaraju i testirali je na superkompjuterima Univerziteta „Taft“.
Rezultati koje je stručni tim dobio omogućili su naučnicima da procene broj vlakana i krugova koji bi mogli da postoje u univerzumu – ima ih milijarde i milijarde, što znači da univerzum doslovno puca na sve strane.
„Kolege s 'Tafta' napravile su herojski preokret ovom simulacijom i tako su označili važne odlike distribucije krugova i vlakana, što je od ključnog značaja za predviđanje emisija gravitacionih talasa“, kaže Tanmej Vahaspati, fizičar Državnog univerziteta Arizone, koji nije učestvovao u istraživanju.
Posle teorije, sad je na potezu praksa. Gravitacioni talasi koje su stvorile kosmičke pukotine trebalo bi da budu „vidljivi“ za uređaje, kakav se koristi u projektu LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory).
