Biološki sat koji pokazuje da većina tkiva stari istom brzinom kao i telo u celini, ali da postoje delovi organizma koji stare mnogo brže ili mnogo sporije, otkrili su američki naučnici. Smatra se da bi dešifrovanje mehanizma rada tog sata omogućilo naučnicima da bolje razumeju proces starenja, pa samim tim i da pronađu nove lekove i terapije koje bi mogle da uspore taj proces.
Američki naučnici su otkrili biološki sat utemeljen na DNK koji meri brzinu starenja tkiva i organa u našem telu.
Sat pokazuje da većina tkiva stari istom brzinom kao i telo u celini, ali da postoje delovi organizma koji stare mnogo brže, odnosno mnogo sporije. Bolesni organi, na primer, umeju da budu i do deset godina i više „stariji“ od zdravih i to u istom telu.
Tim istraživača sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (UCLA) smatra da bi dešifrovanje mehanizma rada tog sata omogućilo naučnicima da bolje razumeju proces starenja, pa samim tim i da pronađu nove lekove i terapije koje bi mogle da uspore starenje.
„Bilo bi veoma zanimljivo razviti nove terapije koje bi 'resetovale' sat i duže nas održale mladima“, rekao je vođa tima Stiv Horvat, profesor genetike i biostatistike.
U studiji objavljenoj u časopisu Genome Biology, američki istraživači navode da su ispitali DNK oko 8.000 uzoraka iz 51 zdrave i kancerogene ćelije i tkiva. Posebno su analizirali kako metilacija, prirodni proces koji hemijski modifikuje DNK, varira sa godinama.
Horvat i njegove kolege konstatovali su da metilacija 353 markera DNK neprestano varira tokom starenja, te da može poslužiti kao biološki sat.
Sat najbrže otkucava do 20 godine, a potom usporava. Zasad je nepoznato da li su promene u DNK te koje izazivaju starenje ili su posledica starenja.
„Pojava sede kose je znak starenja, ali niko ne bi rekao da ona uzrokuje starenje“, naveo je Horvat.
Istraživanje je zasad dovelo do zanimljivih rezultata. Testovi na zdravim srčanim tkivima pokazali su da su oko devet godina „mlađi“, dok je tkivo dojki starije od ostatka tela, u proseku dve godine.
Bolesna tkiva stare različitim tempom. Rak, na primer, ubrzava sat u proseku za 36 godina.
Horvatova studija pokazala je, takođe, da se biološki sat može vratiti na nulu kada se ćelije odrasle osobe reprogramiraju pomoću matičnih ćelija.
Proces konverzije ćelija odraslih osoba u ćelije slične matičnim ćelijama, koji su otkrili Džon Gurdon sa Univerziteta u Kembridžu i Šinija Jamanaka sa Univerziteta u Kjotu, nagrađen je prošle godine Nobelom.
„Taj koncept je dokaz da je moguće biološki sat vratiti unazad“, ističe Horvat, čiji je sledeći korak proučavanje načina na koji neurodegenerativne i infektivne bolesti utiču na biološki sat i obratno.
