|
Evropski parlament (EP) traži da vlasti u Prištini sprovode dogovore i "odmah ustanove Asocijaciju srpskih opština saglasno sporazumu (Beograd-Priština) potpisanom uz posredovanje Evropske unije
Evropski parlament (EP) traži da vlasti u Prištini sprovode dogovore i "odmah ustanove Asocijaciju srpskih opština saglasno sporazumu (Beograd-Priština) potpisanom uz posredovanje Evropske unije, navedeno je u predlogu rezolucije o Kosovu o kojoj je danas raspravljao Spoljnopolitički odbor EP.
Na to je ukazala i poslanica Ulrike Lunaček, koja je pripremila izveštaj za predlog rezolucije, naglasivši da i Beograd i Priština treba da sprovedu sve dogovore iz dijaloga i da vlasti u Prištini moraju da krenu u formiranje ovog tela koje će institucionalno objediniti srpske opštine.
U predlogu rezolucije, koju EP treba konačno da usvoji kasnije na plenarnom zasedanju, se navodi da još uvek nije počela ni izrada statuta Zajednice srpskih opština (ZSO), koja je u dokumentu označena samo kao “asocijacija”, kako je nazivaju vlasti u Prištini.
Više poslanika je u raspravi ukazalo na nužnost uspostave ZSO, a poslanica Lunaček je bila mišljenja i da bi zakon o regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine trebalo ukinuti.
Ona je to obrazložila tvrdnjom da "Srbija to koristi da bi progonila lica koja su se borila protiv Miloševićevog režima, kao što je to slučaj s Ramušem Haradinajem".
Zamerila je Beogradu što ne pristaje da preda hidroelektranu Gazivode u vlasništvo Prištini, dodavši da time veliki deo Kosova mora da i dalje koristi termolektrane na ugalj što zagađuje prirodnu sredinu i šteti zdravlju tamošnjeg življa.
Lunaček, izveštač EP za Kosovo, je ponovo pozvala pet članica EU koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova da to učine, i u predlogu rezolicije se navodi da bi to "doprinelo normalizaciji odnosa Beograd-Priština".
Takođe se "žurno traži od rukovodilaca srpske zajednice na Kosovu da svoj položaj i ulogu u potpunosti ugrade u kosovske institucije, da se odvoje od Beograda i delaju konstruktivno na dobrobit celog stanovništva Kosova".
Predstavnici Srpske liste, koja je ranije učestvovala u radu vlade u Prištini, su saopštili da se neće vratiti u kosovske institucije sve dok ne počne formiranje ZSO, na šta su se vlasti u Prištini obavezale potpisivanjem sporazuma o ZSO još u avgustu 2015.
U dokumentu o kojem je raspravljao SPO EP se izražava i "zabrinutost zbog i dalje postojećih srpskih paralelnih struktura i traži njihovo uklanjanje".
Evropski parlamentarci "podstiču zainteresovane strane da nađu prihvatljivo i zadovoljavajuće rešenje za položaj rudarskog kompleksa Trepca".
Takođe izražavaju zadovoljstvo zbog sklapanja sporazuma o pridruživanju Kosovo-EU i naglašavaju da je "zabrinjavajuće što je u parlamentu tzv. Kosova u potpunom zastoju ratifikovanje razgraničenja s Crnom Gorom" i kažu da je, tek kad to i ostale uslove ispune vlasti u Prištini, moguće očekivati režim vizne liberalizacije EU za građane Kosova.
Drugi ključni uslov je, kako je podvučeno, da se "postignu opipljivi rezultati u osudama lica na visokom nivou za korupciju i organizovani kriminal".
Evropski parlamentarci "ponovo izražavaju zabrinutost zbog sporosti u bitki protiv korupcije i organizovanog kriminala" i činjenice da to "nije podvrgnuto pravdi naročito na severu Kosova".
Osnivanje posebno suda u Hagu za ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu se u predlogu rezolucije EP označava kao "presudni korak za garantovanje pravde i pomirenja".
Takođe se pozdravlja to što je samoproklamovano Kosovo dobilo status posmatrača u Savetu Evrope i "poziva Srbija da se ne upliće u ulazak tzv. Kosova u međunarodna i regionalna tela".
|
