|
Na sednici koja je počela u 10 časova, ministri su informisani o odluci suda u Kolmaru da Ramuš Haradinaj odluku o izručenju Srbiji sačeka na slobodi, i o potezima koje je Srbija povukla kada je reč o zahtevu za ekstradiciju.
Ministarka pravde Nela Kuburović je na konferenciji za medije nakon sednice, poručila da Srbija neće odustati od zahteva za izručenje Haradinaja, jednog od bivših komandanata OVK, iako on tu odluku čeka na slobodi.
Podsetila je na to da je Tužilaštvo za ratne zločine proširilo istragu i da u njoj ima oko 30 svedoka i drugih dokaza.
"Neki od svedoka su dali pisanu izjavu, ima onih koji imaju status zaštićenih svedoka, tako da ne mogu da otkrivam njihova imena", napomenula je Kuburovićeva.
Nadamo se da će francuski organi postupiti profesinalno i poštovati Evropsku konvenciju o ekstradiciji koju su sami potpisali, a koja ih obavezuje na postupanje bez obzira na to da li su u pitanju ratni zločini, genocid ili zločini protiv čovečnosti, navela je ministarka pravde.
U konkretnom slučaju, objašnjava, radi se o zločinima nad civilnim stanovništvom, pre svega Srbima, Romima i Albancima koji nisu pristali da sarađuju sa OVK tokom 1999. godine.
Haradinajevi advokati su se pozivali na pravila "non bis in idem" – da se ne može dvaput suditi za isto delo, a on je već za ista krivična dela oslobođen u Hagu, Kuburovićeva ističe da se taj postupak vodio za dela iz perioda od marta do septembra 1998, dok ga srpski pravosudni organi traže za dela mahom počinjena u junu 1999. godine.
"Rešenje o sprovođenju istrage iz 2004. godine i naredba o proširenju upravo se odnose na taj vremenski period. Dakle, nema govora o istim delima, jer nije u pitanju isti vremenski okvir, nisu isti oštećeni", naglasila je ministarka pravde.
"Možemo da obezbedimo fer suđenje"
Ministarka je navela da Srbija može da obezbedi fer i pravično suđenje Ramušu Haradinaju, te da očekuje da će Francuska usvojiti našu molbu i izručiti ga.
"Nadamo se da će francuski pravosudni organi postupiti profesionalno i u skladu sa međunarodnim aktima. S obzirom na to da ispunjavamo sve uslove koji se tiču našeg zahteva za izručenje, nadamo se da će nam izručiti Hardinaja kako bi se postupak protiv njega završio pred organima Republike Srbije", rekla je Nela Kuburović.
Istakla je da su Tužilaštvo za ratne zločine i Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu spremni da obezbede taj postupak, s obzirom na to da ni u postupcima koji su se do sada vodili nije bilo primedbi.
"Da su spremni da vode postupak pokazuje i to da je nakon pokretanja postupka protiv Haradinaja 2003. i 2004. godine Tužilaštvo za ratne zločine i te kako naporno radilo, što pokazuju i naredba za proširene istrage i brojni dokazi koji se nalaze u spisima predmeta", navela je ministrka.
Napomenula je da su francuskim pravosudnim organima prosleđena tri velika registratora u kojima se nalaze pisani iskazi svedoka, brojne DNK analize, potvrde o smrti i pravosnažne presude koje su donete pred Višim sudom u Beogradu.
Upitana za dijalog i odnos Beograda i Prištine nakon hapšenja Haradinaja, Kuburovićeva je rekla da će upravo "odgovornost svakoga za ono što je radio, doprineti pomirenju".
"Smatram da radi dobrih odnosa ne treba da dopustimo ovakve zločine", navela je ministarka Kuburovićeva.
Govoreći o postupanju po poternicama, ministarka pravde je navela da je Francuska bila dužžna da i bez poternice Interpola postupi po zahtevu Srbije za izručenje bivšeg komandanta, s obzirom na to da je potpisnica Evropske konvencije o ekstradiciji.
Upitana za primenu načela reciprociteta u postupanju prema našim poternicama i zahtevima za izručenje, Kuburovićeva je najavila da će Srbija odgovoriti istom merom u odnosu na odgovor na njen zahtev.
"Ako neko ko je osuđen ili se protiv njega vodi postupak za ratne zbog zverskog ubijanja, mučenja, silovanja, torture – ne bude izručen Srbiji, mi ćemo istom merom uzvratiti na zahteve koje Francuska bude uputila prema nama", navela je ministarka pravde.
Ukazala je na to da je pritvaranje lica ili odbrana sa slobode jedna etapa u postupku, dok je druga odlučivanje da li će neko biti izručen zemlji koja ga traži.
To su potpuno dva razlitičta postupka, navela je Kuburovićeva, ističući da, u zavisnosti od sporazuma koji postoji sa zemljom koja traži lice, neko može da bude u pritvoru 18 dana do godinu dana.
"Tako da, u zavisnosti od toga kako se bude postupalo prema našem zahtevu, ne znači da neko lice koje bude tražila Francuska neće biti pritvoreno, ali može da znači da neće biti izručeno", napomenula je Kuburovićeva.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je na konferenciji za medije rekao da Srbija neće odustati od gonjenja ratnih zločinaca, dodajući da veruje u profesionalizam francuskih pravosudnih organa.
Đurić je rekao da Srbija upozorava na to da ne prihvata lažnu pravdu, po kojoj su ubijanja i zločini protiv Srba dozvoljeni i dopušteni samo ako je u interesu velikih sila.
Podsetio je da je EU zasnovana na vrednostima koje se bore za vladavinu prava i upitao da li se zalažu za vrednosti politike sile.
"Onako kako se odnosimo prema Srbima optuženim za ratne zločine, tražimo da se svi drugi odnose prema onima koji su vršili ratne zločine protiv Srba", rekao je Đurić.
Srbija obaveštava Francusku da ćemo se, u skladu sa tim kako se ophode prema Interpolovim poternica iz naše zemlje, na isti način mi ophoditi prema francuskim poternicama.
"To se ne odnosi samo na Francusku već i na Sloveniju i Švajcarsku, kao i na druge zemlje koje su već puštale na slobodu slične optužene za zločine, i to iz političkih razloga. Za nas to, zbog civilizacijskih vrednosti, nije prihvatljivo", rekao je Đurić.
Kako je naveo, Srbija će goniti optužene za ratne zločine, makar na taj način bila jedina evropska zemlja koja štiti evropske vrednosti, dok druge članice, primetio je, to ne čine.
"Da li je moguće da smo mi jedini kojima će život jedne bebe od 14 dana biti važniji od toga ko je porušio neku baraku ili tome slično. Da li je u moralnom smislu prihvatljivo amnestirati nekog takvog i baviti se barakama?", upitao je Đurić.
Naglasio je da će Srbija nastaviti da goni optužene za ratne zločine i pokazati da je u tome drugačija i bolja od nekih država.
"Ne želimo da verujemo da se neko u Francuskoj uplašio demonstracija desetine ljudi, koji bi opravdali svaki zločin. Neki misle da vam je, ako ste Albanac, sve dozvoljeno", primetio je Đurić.
Srbija, poručio je, ne prihvata pravdu koja podrazumeva nekažnjeni lov i ubijanje nedužnih civila, srpskih ili bilo koje druge nacionalnosti, poput onih koje su učinili Ramuš Haradinaj i njegova zločinačka grupa.
Upitao je da li je ubijanje nedužnih civila, među kojima i dvonedeljna beba, nedovoljan razlog da Haradinaj bude izručen pravosudnim organima Srbije.
Pročitao je delove optužnice protiv jednog od bivših komandanata OVK i nekadašnjeg kosovskog premijera.
U optužnici su navedena ubijanja, silovanja, ne samo srpskih već i civila druge nacionalnosti.
Navodeći da se u zahtevu Srbije za izručenje nalaze stvari koje nisu pominjane u Haškom tribunalu i za koje Haradinaju tamo nije suđeno, Đurić je upitao da li je moguće da Srbiji neko nešto prebacuju zato što traži Haradinaja, da joj neko prebacuje nešto za poglavlja 23 i 24, a da istovremeno imamo "na slobodi ratne zločince, poput onih koji su u Srebrenici Slobodanu Miliću izvadili oči".
Podsetio je na to da je optuženi za zločin nad Milićem pušten na slobodu, jer se, kako je primetio, to nije uklapalo u viziju stvarnosti koju je nudio Si-En-En i nije se uklapalo u viziju stvarnosti pojedinih u međunarodnoj zajednici, koji bi da za to okrive drugog, a ne one koji su vršili monstruozne zločine, i to sve, kako je rekao, samo zato da bi imali opravdanje za agresiju i zločinačku politiku prema našoj zemlji.
Upitan da pojasni da li se Haradinaj tereti za "neke barake", koje je pominjao, Đurić je rekao da je vrhunsko licemerje i potpuno neprihvatljivo prebacivati Srbiji bilo šta u vezi s poglavljima 23 i 24 ako istovremeno niste spremni da procesuirate monstruozne zločine u kojima su ubijani nedužni civili.
Naveo je da "svi znaju" kakva je medijska afera podizana i politička hajka vođena po političkim nalozima određenih političkih krugova izvan naše zemlje, u vezi s "tim barakama".
"Građani znaju o kojim barakama se radi i kojem licemerju. Oni prebacuju Srbiji nešto za šta nema nikakvog utemeljenja u stvarnosti, pa čak i da ga ima, to ne može da se uporedi sa zločinima", zaključio je Đurić.
Francuski sud nije juče odlučivao o zahtevu Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja već samo o merama kojima će obezbediti njegovo prisustvo u toku postupka odlučivanja o srpskoj molbi, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu pravde.
Ekstradicioni postupak je u toku, a sud u Kolmaru će u narednom periodu zakazati ročište na kojem će biti saslušan Haradinaj povodom srpskog zahteva za izručenje, objasnili su u tom ministarstvu.
Zatim će sud dati svoju procenu i mišljenje o ispunjenosti uslova za ekstradiciju.
Po pravosnažnosti sudske odluke o izručenju Haradinaja, konačnu odluku da li se usvaja zahtev Srbije će doneti Ministarstvo pravde Francuske.
Poziv Vlade da se ne donose političke odluke
Srbija će nastaviti s gonjenjem svih okrivljenih i optuženih za ratne zločine, bez obzira na nacionalnost, zaključila je Vlada, a Đurić je dodao da je Vlada odlučila i da pozove sve članice EU i druge države da poštuju međunarodno pravo i poternice Interpola, a ne da donose političke odluke u takvim slučajevima.
|
