|
 UNHCR: Vraćanje migranata u zemlje iz koje su prešli granicu nije praksa u Srbiji
Predstavnica za medije kancelarije UNHCR-a u Beogradu Mirjana Milenkovski izjavila je danas da je na osnovu izveštaja sa terena primećeno da se u svim državama duž takozvane balkanske izbegličke rute dešava vraćanje migranata koji su prešli granicu u zemlje iz koje su došli, ali da ne može da se kaže da je to uobičajena praksa u Srbiji.
Ona je za agenciju Beta izjavila da takva pojava nije ilegalna deportacija, koja bi značila vraćanje potencijalnih tražilaca azila u njihove zemlje porekla, već da je u pitanju ilegalno vraćanje preko granične linije, u zemlje iz koje su neposredno došli. Prema njenim rečima, UNHCR ima izveštaje da su se takvi slučajevi "događali u čitavom regionu, pa i u Srbiji," ali da nema podataka koliki je broj ljudi na takav način tretiran.
"Nemamo podatke ni o tome koliko je ljudi na takav način eventualno vraćeno iz Srbije u zemlje iz koje su neposredno prešli granicu, a nemamo podatke ni koliko je takvih izbeglica vraćeno u Srbiju iz Mađarske ili Hrvatske, nakon što su prešli njihove granice", kazala je ona.
Milenkovski je navela da ne može ni da se precizno kaže ko je potencijalne tražioce azila na takav način vraćao u zemlje iz koje su neposredno prešli granicu, "ali da je izvesno da je broj takvih slučajeva povećan u poslednjih nekoliko meseci".
Ona je rekla i da "ne može da se kaže da je to uobičajena praksa, bar što se Srbije tiče, ali bilo je i takvih slučajeva".
"Od početka izbijanja izbegličke krize UNHCR je prvi rekao da Srbija tretira izbeglice i migrante na human način, kao i da je ceo odgovor Srbije prema tom problemu bio human i uz poštovanje i nacionalnih zakona i međunarodne konvencije o izbeglicama", rekla je Milenkovski.
Prema njenim rečima, jedan od dokaza o humanom tretmanu prema izbeglicama, migrantima i tražiocima azila je i to što u Srbiji trenutno postoji 15 objekata za smeštaj tražioca azila kojima upravlja država i u kojima je smešteno više od 6.000 ljudi.
"U Srbiji se prema procenama UNHCR-a trenutno nalazi blizu 7.000 izbeglica i migranata od čega je 82 odsto njih smešteno u objekte kojima upravlja država, rekla je ona.
Prema njenim rečima, među izbeglicama je veliki procenat žena i dece, a od onih koji su smešteni u prihvatnim centrima samo je 21 odsto muškaraca, dok 15 odsto čine žene a 46 odsto deca.
Prvi prihvatni centar za izbeglice i migrante sa Bliskog istoka otvoren je u Preševu u julu prošle godine, a u njemu se trenutno nalazi oko 1.000 izbeglica i migranata za koje je obezbeđen smeštaj.
U 2016. oko 55.000 migranata dobrovoljno napustilo Nemačku
Oko 55.000 migranata koji ne ispunjavaju kriterijume za azil, ili im je azil odbijen, napustilo je dobrovoljno Nemačku od januara do novembra ove godine, što je 20.000 više u odnosu na prethodnu godinu, saopštili su zvaničnici.
"To je značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu", rekao je portparol nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova Harald Nejmans novinarima precizirajući da je iz te zemlje dobrovoljno otišlo 54.123 migranta, prenosi Rojters.
On je ocenio da je uvek bolje da ljudi dobrovoljno napuštaju zemlju, umesto da ih deportuju.
Portparol Ministarstva finansija je najavio da će u 2017. godini biti izdvojeno 150 miliona evra kako bi se ohrabrili ljudi da dobrovoljno napuste Nemačku.
Nemačka je prethodnih meseci pooštrila politiku imigracije zbog bezbednosti, nakon što je od početka 2015. godine prihvatila više od 1,1 milion migranata sa Bliskog istoka, Afrike i drugih zemalja.
Većina onih koji su napustili Nemačku vratili su se u svoje domove u Albaniji, Srbiji, Kosovu, Iraku, Avganistanu i Iranu, preneo je nemački list "Zidojče Cajtung".
Kako je Rojtersu rekao zvaničnik zadužen za bezbednost, broj onih koji su deportovani nakon što im je odbijen zahtev za azil je porastao na skoro 23.800 od januara do novembra, što je više od 20.900 koliko je bilo u 2015. godini.
Prema pisanju lista "Noje Osnabruker cajtung", policija je vratila 19.720 izbeglica od početka godine, što je 8.913 vise u odnosu na 2015.
Većina je bila iz Avganistana, Sirije, Iraka i Nigerije, a bili su registrovani u drugim zemljama EU.
Nakon što je splasnula podrška politici nemačke kancelarke Angele Merkel prema migrantima, ona ja rekla da je ključno da se stranci deportuju u zemlje u kojima nema progona.
Napadi u koje su bili uključeni migranti i izbeglice doveli su do porasta podrške antimigrantskoj politici partije Alternativa za Nemačku, što bi moglo da komplikuje reizbor Merkelove, piše Rojters.
U utorak, sedam izbeglica iz Sirije i Iraka starosti između 15 i 21 godine privedeno je u Berlinu zbog sumnje da su hteli da zapale beskućnika.
|
