Fosil bića nalik škampu "Fuxianhuia protensa", pronađen u jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan, star 542 do 530 miliona godina, zadivio je naučnike jer su mu srce i krvni sudovi odlično očuvani, što predstavlja najstariji kardiovaskularni sistem.
Naučnici su objavili da su pronašli fosil bića nalik škampu sa odlično očuvanim srcem i krvnim sudovima, koji predstavljaju najstariji kardiovaskularni sistem.
Nazvan Fuxianhuia protensa, ovo okamenjeno stvorenje bilo je primitivni artropod, grupa zglavkara sa spoljnim skeletom u koju spadaju rakovi, poput kraba, škampa i jastoga, kao i insekti, stonoge i pauci.
Ovaj izuzetan fosil, pronađen u jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan, datira iz vremena „Kambrijske eksplozije“, perioda karakterističnom po nagloj pojavi mnogih životinjskih vrsta u periodu od pre 542 do 530 miliona godina.
„Retko se dešava i veoma je neobično da tako osetljiv organski sistem bude sačuvan u jednom od najstarijih fosila“, kaže za Rojters paleontolog Siao Ma iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu i jedan od istraživača čija je studija objavljena u časopisu Nature Communications.
Meki delovi tela životinja obično brzo propadnu posle njihove smrti, tako da se u fosilima uglavnom sačuvaju samo tvrdi delovi, kao što su kosti, zubi i oklop.
„Tek u zaista izuzetnim okolnostima, meka tkiva i anatomski organski sistemi bivaju sačuvani u fosilima“, dodaje Ma.
Fosil Fuxianhuia protensa prikazuje tubularno srce u sredini tela sa razgranatim sistemom krvnih sudova koji vode do očiju, antena, mozga i nogu životinje.
Kardiovaskularni sistem, u koji spadaju srce i krvni sudovi, omogućava kruženje krvi kroz telo i razmenu kiseonika i hranljivih materija.
Većina životinja ima ovakav cirkulatorni sistem.
Fosil baca novo svetlo na evoluciju telesne organizacije životinja i pokazuje da su čak i neka od najranijih bića bila slična današnjim životinjama.
„Vidimo da je još pre 520 miliona godina taj sistem bio znatno kompleksan, posebno kada je reč o vaskularizaciji glave. To nas navodi na zaključak da je za normalno funkcionisanje mozak ovih vrsta morao da bude dobro opskrbljen kiseonikom“, objašnjava neuronaučnik Nikolas Strausfeld sa Univerziteta u Arizoni koji je, takođe, učestvovao u istraživanju.
Fuxianhuia protensa je bio dugačak oko 11 centimetara, imao je spoljašnji kostur (egzoskelet), nekoliko pari nogu i oklop na glavi, kao kod škampa. Imao je i više pari antena i rotirajuće oči koje su mogle da vide pod različitim uglovima, naveli su naučnici.
Živeo je u plitkim morima, a najverovatnije je umeo da pliva kao i da hoda po morskom dnu. Ne zna se, međutim, da li je bio aktivni predator ili lešinar.
Detaljno očuvana unutrašnja struktura njegovog tela je najverovatnije rezultat neke nevolje koja ga je snašla i skončala njegov život.
„Ovi fosili su obično posledica iznenadnog ukopa - neke katastrofe poput one koja je zadesila Pompeju, s tim što ovde nije bila u pitanju lava već neko podvodno klizište“, istakao je Strausfeld.
