Kako do boljih odnosa Srbije i BiH

 izvor : agencije  foto : tanjug                                                                                               22.07.2015.

Poseta članova Predsedništva Bosne i Hercegovine Srbiji pokušaj je da se ublaže tenzije nakon napada na premijera Srbije Aleksandra Vučića tokom obeležavanja teškog zločina nad muslimanima u Srebrenici. Čelnici Srbije i BiH rekli su da će se angažovati na poboljšanju odnosa i da treba biti okrenut ka budućnosti i ekonomiji. Međutim, analitičari i u Srbiji i u BiH ukazuju da je za izgradnju pravih odnosa potreban otvoreniji i iskreniji odnos prema prošlosti, uz priznavanje zločina bez rezervi, a to potvrđuje i slab napredak u izgradnji odnosa tokom 15 godina od okončanja ratova.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović izjavio je 22. jula nakon sastanka sa premijerom Srbije da je došao u Srbiju, jer želi da ceo region krene u snažan ekonomski razvoj, za šta je neophodna politička stabilnost i sigurnost koje nema bez inteziviranog procesa pomirenja.

"Namerno sam tražio da se sastanak ne održi u Karađorđevu, ne mimo naroda, već baš u Beogradu, baš da prošetam Knez Mihajlovom ulicom i da se izložim tome i da saznam kakva je reakcija građana", kazao je Izetbegović, a premijer Srbije je na to iz pozadine konstatovao da je Izetbegović otkrio maršutu šetnje uprkos upozorenjima bezbednosnih službi.

Na konferenciji za novinare u Palati Srbija, Izetbegović je poručio i da će učiniti sve da građanima u BiH vrati poverenje u pravosuđe. Naglasio je i da je osumnjičeni za ratne zločine Naser Orić odmah po izručenju sproveden u pritvor i da će sudski proces biti nastavljen.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Dragan Čović ocenio je da su Srbija i Bosna i Hercegovina dve prijateljske zemlje koje su na tragu iskrenog pomirenja. 

"Gde god da se okrenete imamo ožiljke od prethodnog rata, ali treba ostaviti istoriju istoričarima, to je put, drugog puta nema", rekao je Čović u  Beogradu.

Poručio je da je njegov osnovni zadatak, kao i Predsedništva i vlade u BiH da odnose dve zemlje podignu na najviši nivo.

"Nema strane gde se zločinici ne doživljajvaju herojima, i  to je tako, a naše je da to svesno sagledamo, da razumemo da je svaka majka jednako vredna, bilo da je ona Srpkinja, Hrvatica ili Bošnjakinja", rekao je Čović i naglasio da je takav stav osnovni uslov za dobre odnose u budućnosti.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija želi najbolje moguće odnose sa Bosnom i Hercegovinom (BiH).

"Na tome ćemo da instistiramo. Kao što sam rekao i pre i posle 11. jula, to je dugoročna politika od koje nećemo odustati", rekao je on. 

Vučić je kazao da zbog grešaka u prošlosti, „mi nemamo pravo da ne uradimo sve da onima koji dolaze posle nas obezbedimo bolju budućnost“.

Najavio je zajedničku sednicu vlada Srbije i BiH u septembru.

Bez iskrenog odnosa sve je samo gašenje požara

Međutim, prema mišljenju poznavalaca prilika ova poseta može biti samo gašenje požara, i potrebno je na iskren način raščistiti račune iz prošlosti da ona više ne bi dominirala odnosima.

Tako novinar Marinko Čulić ocenjuje da je krivica za napad na obeležavanju godišnjice zločina u Srebrenici podeljena, odnosno da je veći deo krivice na Srbiji zbog odbijanja da prizna genocid u Srebrenici, ali da je za deo odgovorna i BiH zbog insistiranja na ulozi žrtve i opsesije zločinima iz prošlosti.

Genocid je najteži zločin međunarodnog krivičnog prava. Od početka svog rada 1946. godine Međunarodni sud pravde, koji rešava sporove između država, prepoznao je samo jedan genocid - u Srebrenici u BiH, kada su srpske snage ubile skoro 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

Kada je reč o priznavanju genocida, Fond za humanitarno pravo ocenio je kao veoma negativno za pomirenje to što je blokirano donošenje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama. Pored toga, s obzirom na protivljenje Srbije toj rezoluciji, Fond je saopštio da je priznavanje obaveza Srbije.

„Bez toga, izjave predstavnika državnih institucija Srbije o suočavanju sa ratnim zločinima i posvećenosti procesu pomirenja nemaju verodostojnost i neće doprineti uspostavljanju poverenja u institucije“g Srbije, navedeno je tada u saopštenju Fonda.

Savet bezbednosti UN nije 8. jula usvojio rezoluciju o Srebrenici koju je podnela Velika Britanija pošto je Rusija kao stalna članica sa pravom veta bila protiv. Za usvajanje rezolucije koju su predložili Velika Britanija i još nekoliko zemalja glasalo je 10 članica SB UN a četiri su bile uzdržane, među kojima je i Kina.

U tekstu rezolucije se ocenjuje da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje i pozivaju politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice o zločinima iz prošlosti.

Neusvajanje rezolucije je pozdravljeno u Beogradu, dok je u Sarajevu kritikovano.

Samo nekoliko dana kasnije, prilikom obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula, napadnut je premijer Srbije. Njegov dolazak trebalo je da bude gest dobre volje koji je pozdravljen u svetu, dok je mnogima to bio prst u oči, kako zbog toga što je Vučić do 2009. bio u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) koja se zalagala za ratove.

Odnose Srbije i BiH komplikuje i struktura BiH, koja se sastoji iz jasnih entiteta Federacije i Republike Srpske, sa izraženom etničkom dimenzijom.

U julu su tenzije između entiteta još jednom eskalirale kada su poslanici RS podržali predlog predsednika tog entiteta Milorada Dodika da se održi referendum o pravosuđu na državnom nivou. Njegovo obrazloženje je između ostalog da se zločini nad Srbima ne procesuiraju. Iz Beograda su na inicijativu usvojenu u Skupštini Republike Srpske do sada uglavnom odgovarali uzdržano, dok je Vučić pozvao predsednika entiteta RS Milorada Dodika da “gjoš jednom razmotri odluku”.