|
Banjaluka – „U ime bošnjačke strane spreman sam na ustupke”, rekao je bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, govoreći o mogućim izmenama Izbornog zakona BiH kojima bi se obezbedio izbor „autentičnih predstavnika Hrvata” u organe vlasti. Napomenuvši kako „veruje u mogućnost dogovora”, Izetbegović je dodatno pojasnio kako se od bošnjačke strane očekuje da „pomogne Hrvatima da imaju autentične predstavnike u Predsedništvu BiH i parlamentu”.
Izetbegović je to rekao u Mostaru, gde se okupio regionalni politički vrh, uspostavivši kao kontrauslov to da ubuduće ne bude „nikakvih novih etničkih baziranih entiteta i nikakvih priča o podeli BiH” i dodatno uverava: „Ako smo sva trojica spremni na te korake, onda idemo. A mislim da jesmo.”
I dok njegov hrvatski kolega Dragan Čović ceni kako se mogućnost biranja predstavnika Hrvata u institucijama BiH „ne može ničim uslovljavati”, hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je kako postizanje „dogovora tri strane” koji bi Hrvatima u BiH omogućio da biraju legitimne predstavnike vlasti smatra „minimumom”.
„Ako je duh Dejtonskog sporazuma bio jedna država, dva entiteta i tri ravnopravna naroda, onda je i duh tog sporazuma bio da tri člana Predsedništva BiH budu iz tri konstitutivna naroda”, rekao je Plenković nakon zajedničke večere u Mostaru, napomenuvši kako je ravnopravnost Hrvata u BiH za Hrvatsku „jedna od ključnih tema i iza nje čvrsto stoji”.
Da unutar bošnjačkog naroda neće biti lako naći istomišljenike za izmene izbornog zakonodavstva koje Sarajevo asociraju na teritorijalne podele sluti se iz poruke Građanskog saveza (GS) odakle najoštrije osuđuju „izjavu Izetbegovića u Mostaru koji je hrvatskom kolegi Draganu Čoviću i njegovom saučesniku iz Hrvatske Andreju Plenkoviću obećao treću izbornu jedinicu”.
„Kada zahvaljujući glasovima koje su birači SDA dali Izetbegoviću, Čović dobije svoju izbornu jedinicu, biće to kraj projekta koji su zajedno započeli Tuđman i Milošević, odnosno njihovi izvođači genocidnih radova Radovan Karadžić i Mate Boban”, navode u saopštenju iz Građanskog saveza.
Reč je o problematici na koju se Hrvati u BiH žale već godinama, a koja je kulminirala kada je u Predsedništvo BiH izabran Hrvat, Željko Komšić, ali kao tadašnji član bošnjačke partije SDP BiH, što se desilo zahvaljujući matematičkoj brojnosti Bošnjaka u odnosu na Hrvate u BiH.
Iz Komšićevog Demokratskog fronta (DF) ove su Izetbegovićeve najave opisali kao „opasne” i upitali „kako spojiti nespojivo – autentične (Čovićeve) Hrvate u vlasti na svim nivoima pri sadašnjoj organizaciji Federacije BiH, dakle bez ’trećeg’”.
Od Komšićevog izbora insistira se na izmenama Izbornog zakona BiH, to jest nalaženju modela koji bi unutar FBiH obezbedio izbor „autentičnih predstavnika”, pri čemu se misli na kandidate koje predlažu pretežno hrvatske partije.
Ono što, međutim, zabrinjava bošnjačku i najveći deo srpske političke scene jesu antidejtonski zahtevi koji su se mogli čuti i od hrvatskih lidera u BiH za uspostavu trećeg (hrvatskog) entiteta. Ti su strahovi na izvestan način podstaknuti i nedavnom rezolucijom Evropskog parlamenta, u kojoj se na zahtev evroparlamentaraca iz Zagreba pomenula i „federalizacija” kao model uređenja BiH, što je u Sarajevu protumačeno kao podrška formiriranju trećeg entiteta, pa je u federalnom parlamentu kao odgovor usvojena rezolucija, uz bojkot Hrvata, kojom je osuđena ta inicijativa.
politika.rs
|
