|
Na prevremenim parlamentarnim izborima, koji su u Makedoniji održani 11. decembra prošle godine, VMRO-DPMNE je osvojila 51 mandat, SDSM 49, DUI 10, pokret Besa pet, Alijansa za Albance tri i Demokratska partija Albanaca dva mandata.
Budući premijer Makedonije po obrazovanju je ekonomista, a politikom se bavi od 2003. godine kada je prvi put izabran za poslanika. Od 2005. do kraja 2016. bio je gradonačelnik Strumice u tri mandata, a povukao se pošto je u decembru 2016. ponovo izabran za poslanika na vanrednim parlamentarnim izborima.
Na lidersku poziciju u SDSM, koji je pre njega vodio harizmatični Branko Crvenkovski, Zaev je došao u leto 2013. i tada niko nije verovao da će uspeti da konsoliduje partiju razjedinjenu brojnim izbornim porazima koje joj je u kontinuitetu nanosio politički protivnik, lider konzervativne nacionalističke VMRO-DPMNE i tadašnji premijer Nikola Gruevski.
Zaev je, kako se tvrdi u makedonskoj javnosti, postao ikona mladih Makedonaca i Albanaca koji se zalažu za život u građanskom društvu i bez međuetničkih tenzija.
Zaev se smatra "američkim čovekom", a vrhunac njegovog političkog angažovanja je došao sa objavljivanjem prisluškivanih razgovora bivšeg premijera Gruevskog. Njegov stranka je, naime, objavila snimke tajnih službi koji su obelodanili prisluškivane razgovore više od 20.000 građana i to bez sudskog naloga što je tada, na početku 2015, u javnosti odjeknulo kao bomba.
Zaev nikada nije priznao kako je došao do tih snimaka, a veruje se da ih je dobio od stranih tajnih službi.
Iako nije dobio najveći broj glasova na poslednjim vanrednim parlamentarnim izborima u decembru 2016. , Zaev je uspeo da formira parlamentarnu većinu sa albanskim partijama, što prethodno nije uspelo njegovom političkom protivniku Gruevskom. Tome su prethodile višemesečne opstrukcije VMRO-DPMNE i predsednika Makedonije Đorđa Ivanova koji je odbijao da mu dodeli mandat.
Glavni razlog tog odbijanja je bio to što je Zaev, kako se tvrdilo, prihvatio da će implementirati tzv. "tiransku platformu" koja bi Albancima u Makedoniji trebalo da donese više prava među kojima je i da albanski bude drugi zvanični jezik u toj državi.
Makedonija se već gotovo tri godine nalazi u teškoj političkoj krizi, a vanredni parlamentarni izbori raspisani su da bi se izašlo iz takvo stanja. Nakon njih, međutim, kriza je eskalirala optužbama da je Zaev ucenjen implementacijom "tiranske platforme" da bi dobio podršku za okuljanje parlamentarne većine.
Tek nakon pritisaka međunarodne zajednice i obavezne izjave na kojoj je insistirao predsednik Ivanov da Zaev potpiše izjavu da će za vreme premijerskog mandata poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Makedonije, lider SDSM-a je dobio mandat za sastav nove vlade.
Premijer Zaev će, kako se očekuje, imati težak zadatak da sprovede reforme na kojima insisitra međunarodna zajednica, da približi zemlju EU i NATO, što očekuje velika većina makedonskih građana. Ali najvažnije za buduću vladu biće pre svega da uspostavi vladavinu prava i jednakost u društvu za sve građane što je bilo i glavno obećanje Zaeva u izbornoj kampanji.
Prioriteti na premijerskoj funkciji će mu biti ukidanje spoljnog testiranja za učenike osnovnih i srednjih škola.
Nova vlada će se, obećao je, razvijati u dva smera – reformama i poboljšanju života građana.
Četrdesettrogodišnji mandatar uveren je da će kao premijer Makedoniju izvesti iz dugotrajne krize, uvesti vladavinu prava i zemlju uspešno vratiti na izgubljeni put NATO i EU integracija.
Za sebe kaže da je dobar čovek.
Rođen je 8. oktobra 1974. u Strumici. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta "Ćirilo i Metodije" u Skoplju 1997, gde je bio i na postdiplmskim studijama. Oženjen je suprugom Zoricom ima dvoje dece, ćerku Aleksandru i sina Duška. Govori engleski jezik.
|
