|
Tako, list Vreme od 15. februara 1938. prenosi detaljno i opštirno izveštaj sa sednice Skupštine o debati o budžetu Jugoslavije.
Odmah na početrku pominje se Dimitrije Ljotić, u istoriji poznat kao osnivač jugoslovenskog narodnog pokreta „Zbor“, koji je bio jugoslovenski profašistički, nacionalistički, konzervativni i monarhistički pokret. Ideologija Zbora je bila mešavina italijanskog fašizma, nemačkog nacizma i srpskog pravoslavnog fundamentalizma. Zbor je pokušao da stupi u savez sa Nemačkom pre početka Drugog svetskog rata. Nemačka je finansirala Zbor od 1937. godine, a stranku je 1940. na kratko zabranila Cvetkovićeva vlada.
Na sednici je Ljotićev poslanik tražio zapravo da se “Zboru” obezbedi rad.
Tadašnji predsednik Jugoslovenskog političkog kluba Janko Barićević ustaje protiv separatističkog poziva “Hrvati na okup”, za koji kaže da izazove kod Srba reakciju “Srbi na okup” (što se kasnije i dogodilo). A time bi se dalo, dodaje on, moralno opravdanje politici hrvatskog separatizma.
Dalje se u raspravi pominju i brojne osude nacionalističkih težnji Hrvata, ali i Srba na drugoj strani. Poslanici raspravljaju da li su Srbiji, Hrvati i Slovenci tri različita naroda ili nisu i da li uopšte postoji „hrvatsko pitanje“. Tu je i rasprava o sporazumu između opozicie i g. Mačeka, koji je bio inicijalna kapisla za nacionalističke rasprave u Skupštini.
Izveštaji iz predratnih listova Jugoslavije zapravo su podrazumevali gotovo celokupne prenose govora političara, često bez lida, odnosno davanja najbitnijih detalja u vrh teksta, ili zaključka rasprave.
Vreme prenosi i odlučujuću odluku Austrije da prihvati predloge Hitlera, koji, kako je Nemačka rekla, garantuju bezbednost Austrije. Radi se o dopunskim trgovinskim sporazumima između dve zemlje i o regulisanju položaja nacionalsocijalista u Austriji.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Pravda od pre 80 godina pokreće pitanje odevanja Jugoslovena. Novinar piše da, dok je putovao krajevima zemlje, svuda je primetio koliko se stanovništvo “dronjavo” oblači, a pogotovo ako se to poredi sa drugim zemljama.
Kao glavni uzrok ovoj pojavi, novinar pripisuje – siromaštvo. Ipak, dodaje se da ima i brojnih imućnih koji se loše oblače, jer reporter piše da neki od njih pre troše novac na jelo i piće, zabavu i kocku, a da im je na poslednjem mestu da izgledaju pristojno. Dalje, novinar zaključuje da je to u duhu naroda.
“Koliko ima seljaka i radnika koji će potrošiti poslednje pare svoje zarade, pa se čak i zadužiti da u jelu i piću provedu slavu, krštenje, venčanje, čak i sahranu koga člana svoje porodice, ali za bolje odelo to neće učiniti”, piše novinar.
List od pre 80 godina svedoči i o popularnosti šlagera kao nove forme u muzici. Tu je i reklama o premijeri “super šlagera” Čarobna igra koji je pravljen u Beču.
Pravda piše i da jugoslovenski balet, tačnije beogradski, napuštaju brojni njegovi sposobni članovi.
Diskriminacija Roma duboko ukorenjena u evropskim društvima
Da li će crnogorski radnik biti opasniji od poljskog vodoinstalatera
Ruski naučnik: Tesli ukrali 37 „Nobela“
Meša je za sebe govorio da je Srbin iz porodice muslimana
Ponovo liječe srebreničke vode
Evropski parlament odlučio: Ukinuti pomeranje kazaljki na satu
Srbija se nalazi među 10 zemalja u svetu koje beleže najveći pad stanovništva, pokazuju podaci više
Put nade popločan patnjom, batinama i silovanjima
Dela koja su ukrali nacisti čekaju vlasnike
Prva Srpkinja među 150 najmoćnijih ljudi na planeti
U redu za SANU stotinu novih kandidata
Miloševiću poturali i pregovore o Kosovu
|
