Lideri EU raspravljali o globalnim izbegličkim kvotama/ Ne smanjuje se broj izbeglica u Preševu/ Apeli iz Beograda za evropsko rešenje izbegličke krize

 izvor : agencije foto: tanjug                                                                                        01.10.2015.

Lideri EU raspravljali o globalnim izbegličkim kvotama

Evropski lideri pozvali su članice Ujedinjenih nacija da usvoje globalne kvote za prijem izbeglica kako bi se izborilo sa izbegličkom krizom u kojoj na hiljade ljudi napušta domove tražeći sigurnost.

Na sinoćnjem sastanku sazvanom kako bi se dogovorio globalni odgovor na izbegličku krizu, na marginama Generalne skupštine UN, generalni sekretar Ban Kimun istakao je potrebu da se odgovornost podeli po državama i teret razmerno raspodeli, prenosi Tanjug.

Premijer Mađarske Viktor Orban upozorio je da će Evropa biti destabilizovana ukoliko se masovni priliv izbeglica i migranata nastavi nesmanjenom žestinom i pozvao Bana da pokrene pregovore o podeli tereta priliva izbeglica tako što će biti određene globalne kvote za njihov prihvat.

"Želim da budem jasan: Evropa neće moći sama da ponese taj teret", istakao je mađarski premijer.

Rešenje izbegličke krize će zahtevati posvećenje veće pažnje ojačanju mira i ekonomskog razvoja kako bi "ljudima bili vraćeni njihovi domovi i njihova zemlja", rekao je Orban.

"Naš cilj ne može da bude da im pružimo novi evropski život", istakao je Orban.

Premijer Malte Džozef Muskat je predložio da se ustanovi "Breton Vuds sistem migracije", po uzoru na samit iz 1944. godine koji je omogućio osnovu za moderan sistem centralnog bankarstva i stvaranja Svetske banke, Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Međunarodni monetarni fond, preneo je AP.

Muskat je takođe istakao neophodnost da međunarodna zajednica odgovori i osigura globalni sistem kvota za migrante koji neće određivati kriminalci i šverceri ljudi "već demokratski izabrani lideri".

Obraćajući se novinarima nakon sastanka, Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš pohvalio je Orbanov predlog rekavši da je sada neophodna "univerzalna odgovornost" za ljude koji beže od nasilja i progona.

Međunarodna organizacija za migracije je saopštila da je rekordan broj ljudi ove godine prešao Sredozemno more i ušao u Evropu, što je zateglo odnose u EU i dovelo do pojedinačnih zatvaranja granice.

Ne smanjuje se broj izbeglica u Preševu

U poslednja 24 časa kroz prihvatni centar za izbeglice i migrante u Preševu prošlo je više od 4.000 izbeglica sa Bliskog istoka, izjavio je za agenciju "Beta" sekretar Crvenog krsta u Preševu Ahmet Haljimi.

Ahmet Haljimi je naveo da se broj izbeglica sa Bliskog istoka koje u Srbiju kod Preševa ulaze iz Makedonije, ne smanjuje, već da se stalno povećava zbog čega i ekipe Crvenog krsta u prihvatnom centru za izbeglice sa Bliskog istoka u gradu i obližnjem selu Miratovac poslednjih deset dana rade i danju i noću.

"Svi su zbrinuti i sa hranom i sa odećom i ćebadima, hrane ima, a dele se hleb, konzerve, peciva i voda. Broj izbeglica koje dolaze se ne smanjuje, već se povećava. Nikad ne može da se kaže koliko tačno trenutno ima ljudi u prihvatnom centru jer stalno jedni dolaze, a drugi odlaze. Do sada nije nilo nikakvih incidenata", rekao je Haljimi.

Prihvatnom centru za izbeglice u Preševu, kroz koji je u poslednja tri meseca, prema procenama Crvenog krsta, prošlo oko 100.000 ljudi, juče je dostavljeno 550 ležajeva koje su obezbedile Evropska unija i Vlada Švajcarske kroz program "Progres", a koje su nastavak donacije od prošle nedelje kada je za prihvatni centar obezbeđeno 700 kompleta posteljina i 350 jastuka.

Podršku izbeglicama sa Bliskog istoka dao je i holivudski glumac Orlando Blum, koji je juče, kao ambasador UNICEF-a, obišao Prihvatni centar u Preševu.

Orlando Blum je u svojstvu ambasadora UNICEF-a prethodnih dana obišao i prihvatni centar za izbeglice u Đevđeliji, gde izbeglice iz Grčke ulaze u Makedoniju.

Apeli iz Beograda za evropsko rešenje izbegličke krize

Organizatori Petog Beogradskog bezbednosnog foruma apelovali su na pronalaženje evropskog rešenja za izbegličku krizu sa kojom se suočava čitav kontinent jer, kako je navedeno, postoji opasnost da bi situacija mogla biti iskorišćena od strane ksenofobičnih i nacionalističkih snaga.

U apelu je istaknuto da bi EU morala da razvije efektivne institucije i usvoji mere za suočavanje sa izbegličkom krizom, prenosi Tanjug.

Drugi dan Foruma otvorila je predsednica Beogradskog foruma za političku izuzetnost Sonja Liht istakavši da se na ovom skupu u proteklih pet godina govorilo o ekonomskoj krizi, ugroženosti evropskih vrednosti, te da Balkan može biti deo zajedničkog evropskog napora, ali da se nije ni pomišljalo na izbegličku krizu sa kojom se suočavamo u ovom trenutku u Evropi.

Sonja Liht ne misli da postoji dramatizacija oko brojki izbeglica, već oko odgovornosti, zbog čega je odlučeno da se sa skupa pošalje apel za evropsko rešenje izbegličke i migrantske krize.

Organizatori bi se, kako je dodala, osećali bez ovakvog apela kao da su deo procesa negiranja migrantske krize.

"Ovaj skup se organizuje jer verujemo u dijalog, da nema demokratije bez široke debate i želeli smo i i dalje želimo da učinimo ovo mesto centrom takve debate, ne samo o Srbiji i regionu, kao i samo o Evropi, već i o problemima sa kojima se suočava ceo svet. Zato smo odlučili da uputimo apel", rekla je Sonja Liht na skupu koji se održava pod motom "Može li evropa redefinisati sebe?".

U apelu se navodi da je EU u 21. veku suočena sa talasom migranata ka njenim granicama, kao i da je taj talas posebno pogodio zemlje Zapadnog Balkana koje se nalaze na ruti, a koje su sa humanošću i efikasno savladale isti, objasnila je Sonja Liht.

Neke zemlje EU, ističe se u apelu, suspendovale su ljudsko pravo što je uticalo na imidž EU kao zajednice vrednosti sa visokim standardima ljudskih prava.

"Evidentno je da EU nema zajedničko rešenje za ovaj problem, kao i da pojedine zemlje članice žele da uživaju samo pogodnosti članstva, a ne žele da dele i odgovornost", ukazuje se u apelu koji je predstavila Sonja Liht.

Potpisnici apela smatraju da EU i transatlantski partneri, kao i Rusija i Kina treba da učine sve što mogu da se okončaju konflikti koji su uzrok izbegličke krize, i pomognu u tom regionu podizanju blagostanja, demokratizaciji.

Peti Beogradski bezbedosni forum nastavljen je panelom posvećenom "reafirmacijom uloge OEBS u upravljanju konfliktima".

Drugi dan Foruma počeo je debatom na temu reafirmacije uloge OEBS-a u upravljanju konflikta, na kojoj će učestvovati državna sekretarska u Ministarstvu spoljnih polsova Srbije Roksanda Ninčić, šef misije OEBS u BiH Džonatan Mur, sprecijalni izaslanik predsedavajućeg OEBS za Zapadni Balkan Žerar Studman...