MIGRANTSKA KRIZA

Austrijska ministarka preti zatvaranjem granice/Sijarto predlaže globalni sistem kvota za izbeglice/Jović: Nužno da dva premijera razgovaraju

 izvor : agencije foto:                                                                                         30.09.2015.

Austrijska ministarka preti zatvaranjem granice

Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner uzburkala je javnost izjavom da će, ako Nemačka zatvori granice i dođe do nagomilavanja izbeglica, ta zemlja biti prisiljena da zatvori granice i to čak i uz primenu sile.

Johana Mikl-Lajtner nije želela da komentariše najave Nemačke da će obustaviti vanredne vozove kojim je iz Austrije prevozila izbeglice preko granice, objasnivši da takva informacija jeste i od interesa za krijumčare, prenosi Tanjug.

Mikl-Lajtner je podvukla da je potrebno evropsko rešenje izbegličke krize.

"Moramo biti svesni da, ako nema međunarodnog rešenja, postoje samo dve mogućnosti – da nastavimo kao i do sada, ili da uvedemo strože kontrole na granicama, a to znači i primenu sile", objasnila je ona.

Mikl-Lajtner je ukazala da bi onda nastale slike poput onih u Makedoniji, i da toga moraju biti svesni svi.

Ukoliko dođe do nagomilavanja izbeglica na granici onda je jedina šansa u potpunom zatvaranju granica, smatra ministarka.

Lider Narodne partije (OVP), čiji je Mikl-Lajtner član, vicekancelar Rajnhold Miterlener podvukao je da neće biti primene sile.

Izjava ministarke, međutim, naišla je na kritike pre svega nevladinih organizacija, koje su osudile svaku primenu sile protiv izbeglica.

Sijarto predlaže globalni sistem kvota za izbeglice

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto predložio je globalni sistem kvota za migrante koji dolaze u Evropu, navodeći da će se njegova zemlja zalagati za to na ministarskom sastanku na marginama samita UN.

Mađarsku, kako je preneo AP, kritikuju druge evropske zemlje zbog njenog protivljenja kvotama unutar Evropske unije, a Sijarto je rekao da globalno razmeštanje izbeglica koji beže iz zona sukoba ima smisla, posebno zbog onih zemalja koje su na neki način krivci za sadašnje previranje, prenosi Tanjug.

AP navodi da se komentari mađarskog ministra odnose delom i na SAD, zbog njene politike na Bliskom Istoku koja je stvorila tlo za uspon islamskog ekstremizma u delovima tog regiona i Severne Afrike.

"Ljudi beže iz zemalja koje su postale nestabilne zbog međunarodnih političkih odluka koje nije napravila samo Evropa, već i drugi veliki igrači. Najmanje deo tereta mora biti preuzet od Evrope", smatra Sijarto.

Napominje da će predlog Mađarske biti podnet na sutrašnjem sastanku ministara zaduženih za izbeglice i migracije, a čiji će domaćin biti generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun.

Sijarto je dodao da se Mađarska manje protivi raspodeli migranata unutar Evropske unije, a više redosledu toga na koji se način odnosi prema talasima izbeglica.

Prvi prioritet, prema njemu, treba da bude obezbeđenje spoljnih granica Evropske unije. Zbog toga, smatra Sijarto, zajedničke evropske snage treba da se grupišu u Grčkoj, ulaznoj zemlji za većinu migranata a taj projekat trebalo bi da finansiraju sve zemlje EU.

Druga zajednička inicijativa EU treba da bude usmerena na finansijsku pomoć Turskoj, Libanu i Jordanu kako bi se tim zemljama pomoglo u zbrinjavanju i smeštanju miliona izbeglica, rekao je Sijarto.

Rezultat toga bi bio da se oni koji su pobegli, drže blizu svojih kuća pa bi tako i njihov povratak u domovinu bio jednostavniji kada se za to steknu uslovi, preneo je AP.

Jović: Nužno da dva premijera razgovaraju

Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović, povodom izjave hrvatskog premijera Zorana Milanovića da više neće razgovarati sa premijerom Aleksandrom Vučićem, kaže da bi, posebno u kriznim situacijama bilo veoma korisno i nužno da premijeri dveju država razgovaraju.

Dejan Jović, nekadašnji savetnik bivšeg predsednika Hrvatske Ive Josipovića, je u izjavi za Tanjug rekao da retoriku premijera Milanovića poslednjih nedelja treba sagledati u kontekstu izborne kampanje, jer SDP, na čijem je on čelu, pokušava da se pokaže kao dobar čuvar nacionalnih interesa.

"Nažalost je došlo do nerazumevanja. Javnost izvan Hrvatske ga ne prati dobro i ne zna najbolje njegov stil govora i javnog nastupanja, koji je dosta često bio neortodoksan, pun metafora iz crtanih filmova i viceva", rekao je Jović.

Jović, koji učestvuje na Beogradskom bezbednosnom forumu, kaže da mu se čini da neke Milanovićeve izjave nisu dobro shvaćene.

Upitan da komentariše izjavu hrvatskog premijera da više neće razgovarati sa premijerom Srbije, Jović kaže da ne zna u kojem je kontekstu on to rekao, ali da smatra da bi bilo vrlo korisno da premijeri razgovaraju, a to je, ističe, posebno nužno u kriznim situacijama.

A na pitanje da li, posle Milanovićeve retorike sukoba, Srbija može očekivati prepreke od Zagreba na njenom putu ka EU, Jović kaže da, ako u Hrvatskoj na vlast dođe nacionalistička i daleko konzervativnija politička opcija, što nije izvesno, ali je moguće, postoje veće šanse da se prave problemi drugim zemljama u susedstvu ili da se insistira da je Hrvatska poslednja koja je sa tog prostora trebalo da uđe u EU.

"Sve dok je to neka liberalna politika, koja i sama smatra da je otvaranje granica dobro i da je u nacionalnom interesu da ne bude čuvar evropske granice, da bude vojna Krajina Brisela, mislim da će Hrvatska biti zainteresovana za nastavak proširenja", naveo je Jović.

Hrvatska, kaže, nije glavni kočničar, već u čitavom nizu starih zemalja članica nema raspoloženje za proširenje.

Hrvatska izbegličku krizu koristi za povećanje moći

Jović je ocenio da Hrvatska izbegličku krizu želi da iskoristi da poveća svoju moć u Evropskoj uniji u odnosu na zemlje koje to nisu, a pre svega Srbiju.

Mađarska, kaže, isto pokušava da poveća moć unutar Unije, da se pokaže kao značajna zemlja, a Srbija, kao kandidat, da poveća svoj imidž u svetu.

"Sve tri politike mi se čine potpuno racionalne. Međutim, dugoročno gledano važno je da se uspostavi politika saradnje i razumevanja, a ne da te razlike eskaliraju u veće sukobe i nerazumevanje", rekao je Jović.

Govoreći o političkoj sceni u Hrvatskoj uoči predstojećih izbora, Jović, koji učestvuje na Petom Beogradskom bezbednosnom forumu, kaže da između vladajućeg SDP-a Zorana Milanovića i najuticajnijen opozicionog HDZ-a Tomislava Karamarka određena razlika postoji.

U vreme izborne kampanje ta razlika je poput one između "koka kole" i "koka kole lajt", primetio je Jović.

"To je posebno slučaj kada ljudi sa levice pokušavaju da prošire svoje biračko telo i dobiju glasove sa centra i u desno. Da li će u tome uspeti to treba videti. Predsednik Josipović je pokušao, ali nije uspeo prošle godine", rekao je on.

Jović je istakao da je jedna stvar kada Hrvatska kao članica EU želi da pokaže da je tim članstvom povećala suverenitet, a ne smanjila, i da može više nego ranije, a druga stvar je šovinizam koji bi se koristio za etničke tenzije i rat, što bi više radila desnica nego levica.