Izbeglice blokirale prugu u Idomeniju/Nemačka pokušava da ubrza integraciju izbeglica /EU daje Grčkoj 700 miliona evra pomoći za migrante

izvor: agencije  foto:                                                                                                                   19.04.2016

Izbeglice i danas blokirale prugu u Idomeniju

IDOMENI - Izbeglice su i danas blokirale železničku prugu kod grčkog grada Idomenija, u blizini granice sa Makedonijom, ubrzo nakon što je policija raščistila tu prugu, javlja MIA.

Situacija je danas napeta u izbegličkom kampu, gde je u jednom incidentu povređen sirijski državljanin, navodi makedonska agencija.

Izbeglice su ponovo na prugu stavile šatore i veliko kamenje čim je policija završila operaciju raščišćavanja te oblasti.

I juče je policija uklonila izbeglice sa železničke pruge kod Idomenija, nakon čega su je migranti ponovo blokirali, kako su saopštile grčke vlasti.

Izbeglice, koje su tu prugu blokirale proteklih 30 dana, juče su ponovo na njoj podigle šatore i tako sprečile prolazak vozova.

Policija je prethodno zatražila od izbeglica da uklone šatore koje su postavili na prugu u znak protesta protiv zatvaranja grčko-makedonske granice, što su oni i uradili, a operacija uklanjanja šatora je prošla bez ikakvih tenzija, navela je grčka policija.

Grčka policija bacila je juče suzavac na grupu ogorčenih izbeglica, koji su u Idomeniju kamenovali policijski kombi za koji su verovali da je pregazio jednog od migranata, a incident je izbio nakon što je Sirijac prebačen u bolnicu iz kampa u Idomeniju, gde se nalazi više od 10.000 ljudi.

Izvori iz grčke vlade su potvrdili da se u vezi sa tim Sirijcem, koji ima oko 40 godina, dogodio "ozbiljan incident" i da je povređen, ne želeći da iznosi detalje.

Zasad nije poznato kako je on povređen, a grčki mediji navode da je pao sa skele.

Nemačka pokušava da ubrza integraciju izbeglica

Nemačka sada, pošto je primila stotine hiljada izbeglica i migranata, pokušava da ubrza njihovu integraciju. Vladajuća koalicija u Nemačkoj je nedavno utvrdila niz mera koje se odnose na njihovu integraciju i podrazumevaju njihova prava i obaveze. Mere će biti pretočene u zakon, prvi takav od početka masovnijeg doseljavanja stranaca u Nemačku tokom 1960-tih. Mere predviđaju privremeno ukidanje ograničenja za zapošljavanje izbeglica, kao i uslovljavanje boravka naporima za integraciju. Osim države, i organizacije civilnog društva su pokrenule različite inicijative na tom planu.

Potreba za integracijom izbeglica otvara prostor za delovanje nevladinih organizacije, poput "Start with a friend" koji pokušava da poveže obične Nemce i izbeglice.

"Na našem prvom sastanku bilo je 10 osoba a kada je sve više ljudi počelo da stže u Nemačku, u avgustu i septembru prošle godine praktično smo bili zasuti zahtevima i od tada je tako", kaže Franciska Birnbah, osnivač udruženja "Start with friend".

Koncept je jednostavan i inspirisan je metodom učenja jezika prema kojoj se lokalni stanovnik upoznaje sa strancem kako bi jedan od drugog naučili jezik. Samo što se ovde povezuju izbeglica i Nemac i ne radi se o učenju jezika.

Pitanja kojima se bave su sledeća: gde stažirati, kako pronaći posao ili stan, kako napredovati u proceduri podnošenja zahteva za azil ili bolje upoznati Nemačku da bi se lakše živelo. Ideja je da se uspostavi trajan odnos.

Tokom 2015. u okviru ovog projekta formirano je 200 parova i cilj je da se naredne godine premaši broj od hiljadu parova.

Franciska Birnbah (27) i njena saradnica Zara Rozental (31) dale su otkaz na poslu kako bi se u potpunosti posvetile ovom projektu. U održavanju mreže prijateljstava učestvuje sedam osoba, a od skora postoje i kancelarije u više nemačkih gradova.

"Kada sam upoznao Ninu, pitao sam je: zašto se trudiš oko mene?". rekao je 26-ogodišnji Sirijac Ehab Masud koji je pre više od godinu dana došao u Berlin. Ona mu je odgovorila da je to zato što ona u Nemačkoj ni u čemu nije oskudevala.

"Ovde odrastamo u vrlo privilegovanim okolnostima. Istovremeno, ljudi koji dolaze nemaju ništa i pokušavajaju da izgrade novi život", kaže Nina Vincen (27). "Ova razmena zaista obogaćuje, ne samo zbog toga šta je prenosim Ehabu već i zbog toga šta on mene uči", rekla je ona.

Zara Rozental ocenjuje da "ova neizvesnost u kojoj se mnogi nalaze i koja podstiče neke da glasaju za ekstremne stranke ima mnogo toga sa nepoznavanjem onih koji dolaze". "Sada su svi oni označeni kao izbeglice, a niko ne vidi osobu iza", rekla je ona.

Ona se nada da će udružnje poput njenog moći da pomognu Nemcima i Evropljanima da shvate da ne moraju da se plaše, da su i migranti "isti kao i mi, da žele da se birnu o porodici i ponude joj bolju budućnost. Da ukratko, kako je istakla, kažu "ovo je moj novi komšija".

Nemačka dobija zakon o integraciji

Članice nemačke vladajuće koalicije koju čini konzervativci i socijaldemokrate, postigle su 14. aprila dogovor o merama koje treba da doprinesu boljoj integraciji izbeglica i migranata. Dogovor koji je, kako je istakla nemačka kancelarka Angela Merkel, "prvi takav u istoriji Savezne Republike Nemačke", postignut je posle sedam sati razgovora i biće pretočen u zakon.

Budući zakon će se odnositi na prava i obaveze migranata u Nemačkoj koja je 2015. primila više od milion tražilaca azila, što je nemačku kancelarku izložilo brojnim kritikama i pritiscima i to iz redova sopstvene stranke.

Prema dogovoru, vlasti će određivati mesto boravka tražiocima azila kako bi se oni što ravnomernije raspodelili po zemlji i sprečilo stvaranje geta. U dokumentu se navodi da će osobe koje prekrše odluku o dodeli mesta boravka "snositi posledice".

Predviđeno je i da se izbeglicama koje ne ulažu dovoljno napora da se integrišu, pre svega ako se ne trude da uče nemački jezik, ne odobri duži boravak. U dokumentu se ističe da je "učenje jezika neophodno za privremeni boravak" u Nemačkoj.

Dogovor se odnosi i na pitanja u vezi sa zapošljavanjem izbeglica. U Nemačkoj su do sada tražioci azila ili osobe sa sličnim statusom mogli da se zaposle tek ako za to neko radno mesto nema kandidata iz Nemačke ili EU. Ovo ograničenje će biti ukinuto na tri godine.

Tražiocima azila će biti ponuđeno 100.000 radnih mesta. To se ne odnosi na migrante koji dolaze iz takozvanih bezbednih zemalja, kakvim Berlin smatra balkanske zemlje. Nemački parlament će od 21. aprila glasati i o stavljanju Alžira, Maroka i Tunisa na listu bezbednih zemalja.

Merkelova je, prilikom predstavljanja mera, rekla da dogovor "daje priliku svakome ali i zadatke onima koji dolaze". "Želimo integrisane, ponosne ljude, a ne nasilno asimilovane ljude", rekao vođa socijaldemokrata, vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel.

Ovo će biti prvi zakon o integraciji u Nemačkoj, s obzirom da su konzervativci uvek zazirali od pokretanja tog pitanja i transformacije zemlje na tom planu. Ironijom sudbine, upravo je Merkelova, lider konzervativaca, otvorila put tome svojom politikom masovnog prijema migranta 2015.

"Nemačka 50 godina od početka doseljavanja dobija zakon o integraciji", pozdravio je dogovor vladajuće koalicije šef poslaničke grupe socijaldemokrata Tomas Operman.

Nemačka je tokom 1960-tih počela da prima strance, uglavnom iz Turske, koje je pozvala kako bi popunila potrebe za radnom snagom tokom svog ekonomskog buma. Vlasti su se godinama trudile da integrišu došljake a integracija se uglavnom zasnivala na principu dobrovoljnog uključivanja.

Gabirjel je ocenio da će zakon o integraciji biti tek prvi korak ka opštem zakonu o imigraciji.

Pokreta koji podržava migrante Pro-azil (Pro-Asyl) kritikovao je, kako je naveo, zakon o "dezintegraciji", zamerivši posebno odredbe o mestu boravku. Populisti iz Alternative za Nemačku kritikovali su zakon kao "perfidan oblik socijalnog dampinga".

EU daje Grčkoj 700 miliona evra pomoći za migrante

Agencija AP javlja da je ovo prvi put da neka članica EU dobija takvu pomoć.

Apel izbeglica evropskim zemljama: "Spasite nas ili vratite u smrt"

Novac će otići humanitarnim organizacijama koje rade zajedno sa grčkom vladom i i obezbeđuju izbeglicama pomoć u vidu hrane, skloništa, medicinskih i obrazovnih usluga.

Komesar EU za humanitarnu pomoć i upravljanje kriznim situacijama Hristos Stilianides naveo je da je bio u Atini na potpisivanju sporazuma kojima je 83 miliona evra dodeljeno predstavnicima osam humanitarnih organizacija, uključujući UNHCR, "Danski savet za izbeglice", "Crveni krts" i druge.