Njemačka kritizira Austriju zbog propuštanja migranata/Sijarto: Kroz Mađarsku migranti neće prolaziti/Makedonski mediji: Srpska policija vratila oko 500 migranata

izvor: agencije  foto: beta                                                                                                               22.02.2016

Njemačka kritizira Austriju zbog propuštanja migranata

Njemački ministar unutarnjih poslova Thomas de Maiziere kritizirao je odluku Austrije da dopusti ulaz malom broju migranata a dalje ih propusti puno, posebice prema Njemačkoj, govoreći da je to "loš signal".

Usprkos kritikama EU-a i Grčke, koja strahuje da će ostati preplavljena izbjeglicama, Beč je u petak uveo striktnu dnevnu kvotu azilanata na svojem teritoriju. Otad zemlja prihvaća samo 80 tražitelja azila dnevno, te 3200 osoba za tranzit prema drugim zemljama poput Njemačke.

Ministar je poručio kako je broj od 3200 azilanata je prevelik, te najavio da će svoj stav jasno reći na narednom sastanku Vijeća ministara unutarnjih poslova EU zakazanom za četvrtak.

Prije toga trebali bi se u srijedu u Beču, sastati ministri unutarnjih i vanjskih poslova zemalja balkanske migrantske rute i Austrije kako bi koordinirali svoje sve strože kontrole granica.

Austrija je sazvala sastanak kako bi uskladila politike prema migrantima duž balkanske rute. Na sastanak je pozvala ministre Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Slovenije.

Sijarto: Kroz Mađarsku migranti neće prolaziti

BEČ - Ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto poručuje da kroz mađarsku teritoriju ove godine neće prolaziti migranti ka Austriji ili Nemačkoj.

On je, u intervjuu bečkom dnevniku "Kurir", kazao daMadajrska želi da spreči svaki ilegalni prelazak granice i to iako će ove godine pritisak biti veći, jer se uzroci za bekstvo iz Sirije pogoršavaju.

"Mi smo zatvorili zelenu granicu, ne i zvanične prelaze. Ako ljudi kažu da je loše zatvoriti Zelenu granicu onda mogu samo poručiti da je loše da se brinemo o našoj bezbednosti, ali to je bila naša obaveza. Šengenska pravila jasno kažu koje zadatke članice moraju ispuniti, a jedan od njih je da lica mogu samo preko zvaničnih prelaza dolaziti", objasnio je Sijarto.

On je istakao da Madajrska poštuje odluke, kako nemačke kancelarke, tako i ostalih članica EU, ali istovremeno očekuje i da se poštuje odluka Budimpešte.

"Smatramo da ova masovna migracija šteti Evropi i da je slabi. Ona povećava opasnost od terorizma u Evropi. Zašto bi trebalo da snosimo deo tereta, kada nismo krivi", upitao je Sijarto dodajući da Mađarsku frustriraju evropski zahtevi prema kojima je neophodno da se zaštite spoljne granice EU, a ništa se ne dešava.

Kada Mađarska preduzme mere za obezbeđivanje tih granica, prema njegovim rečima, ona biva kritikovana.

"To su dvostruki standardi", poručuje Sijarto.

On je naglasio da se može reći da je budućnost Evrope ugrožena izbegličkom krizom i zavisi od pitanja da li članice mogu zaustaviti migraciju.

Sijarto smatra da bi zatvaranje granice Makedonije prema Grčkoj povećalo rizik migrantima, te bi oni možda odustajali od svog puta.

Upitan zašto Mađarska odbija kvote za raspodelu izbeglica u EU Sijarto je objasnio da bi to bilo u suprotnosti sa  mađarskim razumevanjem evropskih zakona, pošto oduzima deo suvereniteta zemlji.

Dalje, kako ističe, to bi moglo biti shvaćeno kao motivacioni faktor od strane izbeglica.

Sijarto je odbacio i razmišljanja da se zemljama koje ne prihvataju raspodelu izbeglica smanje donacije EU, podvukavši da tom konceptu ucene nije mesto u 21. veku.

Prema njegovom mišljenju u borbi protiv talasa migranata najvažnija je prava zaštita spoljne granice EU, pomoć susednim državama Sirije, koje su prihvatile milione izbeglica, kao I povezivanje pomoći za razvoj sa reformama u cilju poboljšanja kvaliteta života, kako građani ne bi emigrirali.

Makedonski mediji: Srpska policija vratila oko 500 migranata

Prema navodima medija, najveći broj izbeglica iz Avganistana vraća se sa srpske granice u Makedoniju od petka kada je Hrvatska najavila da ih neće više primati, nakon čega je i Srbija donela istu odluku.

Makedonski mediji prenose da je pooštrena kontrola porekla izbeglica kao i da se na grčko-makedonskoj granici, kao i na granici sa Srbijom, propuštaju samo izbeglice za koje se utvrdi da potiču neposredno iz područja zahvaćenih ratom, bez obzira na to da li su zemlje porekla Sirija, Irak ili Avganistan.

Na grčko-makedonskoj granici u ovom trenutku je više stotina izbeglica koje čekaju ulazak u Makedoniju.

U subotu su u Makedoniji registrovane 372 izbeglice od kojih je 166 dece. Među njima bilo je devet državljana Avganistana dok su svi ostali državljani Sirije i Iraka.

Do promena u načinu prijema izbeglica sa Bliskog istoka došlo je nakon potpisivanja sporazuma u Zagrebu između šefova policija i pograničnih službi zemalja na takozvanoj balkanskoj izbegličkoj ruti.

Taj sporazum između ostalog predviđa pooštrenu kontrolu pri registraciji izbeglica, ali i jezičku proveru koja treba da potvrdi da li su izbeglice zaista iz zemlje iz koje navode da dolaze.

Prema sporazumu koji su u Zagrebu 18. februara potpisali predstavnici policije Makedonije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Austrije zatvaraju se svi ilegalni prelazi, a transport izbeglica biće organizovan vozovima i autobusima.

Novina je i upotreba standardizovanog dokumenta koji će se izbeglicama izdavati u kampu "Vinojug" kod Đevđelije po ulasku u Makedoniju na prvoj registraciji.

Na dokumentu koji će koristiti do Austrije, izbeglice će dobijati pečat svake države kroz koju prolaze.

Države na takozvanoj balkanskoj ruti prema sporazumu potpisanom u Zagrebu smanjuju broj izbeglica koji mogu da prolaze na osnovu dnevnih kvota koje će zavisiti od kvota uspostavljenih u državama koje izbeglice navedu kao krajnji cilj gde će tražiti azil.