Erjavec: Ako nema rezultata,svi će štititi svoje interese/Ivanov: EU da obezbedi jedinstven odgovor na izbegličku krizu/Slovenija: Strožiji režim za migrante

izvor: agencije  foto:                                                                                                               16.02.2016

Erjavec: Ako nema rezultata,svi će štititi svoje interese

BRISEL - Ako na predstojećem samitu EU ne bude konkretnih zajedničkih rešenja za izbeglički talas, svaka zemlja članica će tražiti vlastita da bi zaštitila svoj interese, izjavio je u ponedeljak u Briselu premijer Slovenije Karl Erjavec.

"Još ove nedelje treba preći s reči na dela. Ako ne bude rezultata, razumljivo je da će države koje su pod naletom migrantskog talasa štititi vlastite nacionalne interese", kazao je Erjavec.

On je dodao da Slovenija budno prati najave Austrije o zaoštravanju kriterijuma za prijem izbeglica i reaguje u skladu sa svojim interesima da ne bi postala "džep" u kom će ostati velik broj migranata dugo vremena.

Vreme ne radi za EU u aktuelnoj krizi jer je blizu proleće kad se očekuje veći priliv izbeglica i migranata, upozorio je Erjavec, prenela je Hina.

On, međutim, nije želeo da odgovori koliko bi Slovenija bila spremna da primi izbeglica koji su sada raspoređeni po kampovima u Turskoj, rekavši da je prerano odgovarati na to.

Ivanov: EU da obezbedi jedinstven odgovor na izbegličku krizu

PRAG - Evropska unija treba da načini napore i obezbedi jedinstven, sveobuhvatan odgovor na izbegličku krizu, koji je važan za Makedoniju, izjavio je makedonski predsednik Đorđe Ivanov u Pragu.

Ivanov je novinarima, posle sastanka Višegradske grupe, rekao da Makedonija želi da bude deo evropskog bezbednosnog sistema pošto migrantska kriza predstavlja i bezbednosni rizik, što Evropski savet zanemaruje.

Makedonska vojska i policija, zajedno sa policajcima iz inostranstva, uključujući i zemalja Višegradske četvorke (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka) daju maksimum da bi se kontrolisao priliv migranata i umanjio bezbednosni rizik u oblastima pogođenim krizama, naveo je Ivanov, prenela je agencija MIA.

Ivanov je istakao da se od Makedonije, kandidata za članstvo u EU, očekuje da ponese teret koje mnogo moćnije članice Unije ne mogu i ne žele da urade.

"Ne izbegavamo tu obavezu, ali da bi poneli taj teret tražimo garancije EU političku, bezbednosnu i ekonomsku podršku", dodao je on.

Makedonija, kazao je Ivanov, očekuje rešenje Evropskog saveta koje će uključiti i Grčku.

"Nije nam u interesu da Grčka ponese ceo teret, ali nećemo dozvoliti primenu jednostranih rešenja koje će nam naškoditi", zaključio je Ivanov.

U zajedničkom saopštenju koje su objavili premijeri Višegradske grupe ističe se da V4 želi snažnu Evropu bez linija podele.ž

Mađarski premijer Viktor Orban, češki Bohuslav Sobotka, slovački Robert Fico, i poljska premijerka Beata Šidlo, upozorili su na "rizik negativnih posledica od potencijalnog pojavljivanja novih linija razdvajanja u Evropi bilo koje vrste".

U odvojenom saopštenju, oni su podržali Grčku u naporima da zaštiti južnu granicu zone Šengena i pozvali EU da brzo pokrene akcioni plan sa Turskom čiji je cilj zaustavljanje priliva izbeglica i migranata iz te zemlje, preneo je AFP.

Lideri su pozvali i na "zajedničko rešenje uzroka izbegličkog pritiska, uključujući i okončanje rata u Siriji" i upozorili da će se priliv izbeglica i migranata ponovo pojačati na proleće.

EU mora da ostane otvorena za zemlje kandidate, a evropske integracije moraju da se prodube, smatraju premijeri zemalja V4.

"Nedvosmisleno se zalažemo za proširenje EU kao sredstvo širenja oblasti stabilnosti i prosperiteta", kaže se u saopštenju i ističe da treba ostaviti "otvorena vrata EU za buduće kandidate".

Premijeri zemalja V4 su naveli da smatraju da je "produbljivanje evropskih integracija od ključne važnosti".

"Želimo da EU bude snažna, a snažnijoj Uniji je potrebna snažna Višegradska grupa", dodaje se u zajedničkom saopštenju.

Sastanku u Pragu je prisustovao i bugarski premijer Bojko Borisov.

Slovenija: Strožiji režim za migrante

LJUBLJANA - Slovenija je već u subotu, pripremajući se na novi režim ulaska izbeglica koji je za ovu nedelju najavila Austrija, zaoštrila je kriterijum za ulazak migranata, pa je od subote do ponedeljka odbila da prihvati 154 migranta, saopštili su danas zvaničnici.

U pitanju su migranti koji nisu ispunjavali uslov za dolazak u Sloveniju i nastavak puta prema Austriji, izjavio je na konferenciji za novinare državni sekretar zadužen za izbegličku krizu Boštjan Šefic.

"Ti su migranti već vraćeni u Hrvatsku. Nastojimo dosledno da utvrdimo državu iz koje migranti dolaze i svrhu njihovog putovanja i tek nakon detaljne provere ih puštamo dalje", kazao je Šefic.

On je naglasio da je saradnja slovenačkih organa s vlastima u susednim državama i zemljama na balkanskoj izbegličkoj ruti vrlo dobra, posebno s Austrijom, prenela je Hina.

Austrija autonomno donosi odluke o zaoštravanju kriterijuma za prijem izbeglica, a to isto čini i Slovenija, kazao je Šefic, dodavši da je pravo Slovenije da donese takve mere kako ne bi postala "džep" u kom bi se duže vreme zadržao velik broj migranata.

Nove kriterijume i mere potrebne za smanjenje izbegličkog talasa i broja potencijalnih azilanata u svojoj državi Austrija će početi u potpunosti da primenjuje od četvrtka, a u utorak će ih na graničnom prelazu Špilfild predstaviti ministarka unutrašnih poslova, navela je televizija Slovenije.

Mediji u Sloveniji, koji se pozivaju na nezvanične izvore, navode da će maksimalan broj izbeglica koji dnevno mogu da uđu u Austriju biti 2.500, a primaće se samo oni koji beže iz ratom ugroženih zona, a ne iz zemalja koje su proglašene sigurnim - tačnije samo iz Sirije, Iraka i Avganistana.

Austrija će odbijati i one koji u Austriji ili Nemačkoj žele da studiraju ili traže zaposlenje, a u poseban postupak ući će i oni koji bi želeli da se pridruže rodbini koja već živi u Evropi, navode mediji.

Mere navodno predviđaju i produženje zaštitne ograde na graničnom prelazu Šentilj/Špilfild, a austrijska vojska i policija oštrije će kontrolisati tri granična prelaza između Slovenije i austrijske pokrajine Koruška.