Ivanišević: Neophodan jedinstveni dogovor o migrantima/U porastu krijumčarenje migranata

izvor : agencije  foto:                                                                                                                         10.07.2016.

Ivanišević: Neophodan jedinstveni dogovor o migrantima

BEORGAD - Zamenik predsednika Radne grupe Vlade Srbije za rešavanje problema mešovitih migracija Nenad Ivanišević izjavio je da se na teritoriji Srbije nalazi oko 2.000 migranata i najavio je da će resorno ministarstvo veh sutra inicirati sastanak sa svim ambasadorima u Beogradu, kako bi im predočili aktuelnu situaciju.

"To smo već radili dva puta, da ministri Aleksandar Vulin i Jadranka Joksimović okupe sve ambasadaore, predoče im aktuelnu situaciju i mogućnost nastanka novih situacija, da na taj način obavestimo i kolege iz EU", rekao je Ivanišević na RTS-u.

On je naveo da se u Srbiji nalazi oko 2.000 migranata, što kako je rekao, nije zabrinjavajući broj njih u poređenju sa 10.000-15.000 koliko ih je bilo, ali da nadležni ne žele da dođu u situaciju da broj migranata poraste.

Zato Srbija, kako je naglasio, traži jedinstveni evropski odgovor.

"Ponovo se vraćamo na početak, ponovo hoćemo da razgovaramo sa zemljama u susedstvu. Ne želimo da pokvarimo odnose ni sa jednom od zemalja, ali hoćemo da razgovaramo i sa predstavnicima EU, jer ne možemo govoriti o zatvorenoj balkanskoj ruti ako je od početka godine prošlo 102.000 ljudi", rekao je Ivanišević.

Ideja Srbije je, kako je rekao, radi kao i do sada, da ide u susret situaciji.

Upitan ima li odgovora iz Budimpešte ili Brisela, Ivanišević je rekao da je sa kolegama iz Mađarske postignut dogovor da migranti mogu da čekaju u Prihvatnom centru da dođu u azilnu proceduru.

On je, međutim, ukazao da od od ružnih događaja na Horgošu prošle godine, ta ruta nije bila aktuelna, ali da je odluka Mađarske da desetak ljudi dnevno može da podnese zahtev za azil na samoj granici, dovela do toga da ljudi ponovo krenu na tu stranu.

"Ta situacija je doprinela tome da ljudi krenu na tu stranu, a onda je novi mađarski zakon definisao povratak iz pojasa od osam kilometara doveo do čudnog stanja i situacije da se ljudi skupljaju na graničnom, odnosno pograničnom pojasu", naveo je Ivanišević.

On je istakao da Srbija, sa agencijom UN, pokušava da tamo pruži maksimalne uslove za život, što je veoma teskso, jer je to međugranicni pojas.

"Loši su uslovi, mi smo obezbedili vodu, tuševe i toalete, čišćenje tih prostora... Pokušavamo da na tom prostoru pomognemo koliko je moguće. Ti ljudi su zaista nesrećni, ima mnogo dece, a mi ćemo se truditi, kao i do sada, da svakome ko se nađe na teritoriji Srbije da maksimalno pružimo pomoć", rekao je Ivanišević.

Govoreći o problemu krijumčarenja migranata, Ivanišević je rekao da je Srbija zemlja sa najvećim brojem podnetih prijava i uhapšenih krijumčara i dodao da će MUP veoma brzo izaći sa konkretnim rezultatima u sprečavanju krijumčarenja.

U porastu krijumčarenje migranata

Migranti i dalje, iako otežano, prolaze balkanskom rutom koja je početkom marta zatvorena, a od početka ove godine u Preševu je registrovano više od 100.000 izbeglica, rečeno je 8. jula posle sastanka srpskih zvaničnika o pitanju migracija. Konstatovano je da je od zatvaranja te rute došlo do porasta krijumčarenja ljudi, što je postalo unosan posao. Agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji izrazile su 8. jula zabrinutost zbog daljeg pogoršanja položaja izbeglica i migranata na severu Srbije, u blizini granice s Mađarskom. Njihov broj na srpskoj strani granice udvostručio se u proteklih nekoliko dana zbog novih zakonskih mera Mađarske koje su stupile na snagu 5. jula.

U Preševu je 8. jula održan sastanak Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova na kome je analizirana situacija u toj oblasti u Srbiji. Sastanku su prisustvovali ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Vulin je rekao da je kroz taj centar, od kada je otvoren pre oko godinu dana, prošlo 600.000 izbeglica, a da je od Nove godine do danas u centru  registrovano 102.000 itbeglica.

Naveo je i da centar sada radi smanjenim kapacitetom i da se u njemu trenutno nalazi 13 osoba.

Stefanović je rekao da je, od kada su granice zatvorene, krijumčarenje ljudi "postalo isplativ posao" i da se cena po čoveku, u zavisnosti od teritorije kreće od 1.000 do 9.000 evra.

Na taj problem je 7. jula ukazala i državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Jana Ljubičić koja je učestvovala na neformalnom sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske unije o migracijama u Bratislavi.

Ljubičićeva je upozorila da bi se zemlje Zapadnog Balkana, ali i druge države, u narednom periodu mogle suočiti i sa povećanjem krijumčarenja ljudi, saopštio je MUP.

"Srpska policija je tokom prošle godine podnela krivične prijave protiv 1.127 osoba zbog krijumčarenja više od 8.000 ljudi, dok smo od početka ove godine do danas podneli prijave protiv 228 krijumčara za dela krijumčarenja 1.741 osobe", rekla je ona.

Ona je dodala i da MUP Srbije preduzima pojačane mere na najvažnijim ulaznim tačkama u zemlju, prvenstveno na srpsko-makedonskoj i srpsko-bugarskoj granici.

Jana Ljubičić je ukazala da se mogu očekivati alternativne rute za prolazak migranata, iako je balkanska ruta u ovom trenutku zaustavljena.

Vulin je rekao izjavio 7. jula da Vlada Srbije neće dozvoliti nekontrolisan ulazak migranata u Srbiju i da će nastaviti da upozorava evropske zvaničnike da migrantska kriza nije gotova.

On je za RTS-u kazao da je broj od 1.500 izbeglica vraćenih iz Mađarske i 500 ljudi u Beogradu "više nego alarmantan", posebno ako su granice drugih zemalja zatvorene, a u Srbiju svakodnevno stižu migranti iz Bugarske i Makedonije.

"Balkanska ruta je ponovo otvorena. Problem ne da nije rešen, nego se povećava. Ako svaki dan uđe 500 ljudi u Srbiju, za 10 dana će ih biti 5.000. Za nas je to neprihvatljivo i ne možemo samo mi da rešavamo problem izbeglica", rekao je Vulin.

UN: Pogoršan položaj izbeglica i migranata na severu Srbije

Agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji izrazile su 8. jula zabrinutost zbog daljeg pogoršanja položaja izbeglica i migranata na severu Srbije, u blizini granice s Mađarskom. Na granici sada ima više od 1.300 osoba, većinom žena i dece, navodi se u saopštenju iz kancelarije rezidentnog koordinatora UN u Srbiji.

Vlada Srbije smestila je njih nekoliko stotina u Punktu za pomoć izbeglicama blizu Subotice, ali njih gotovo 800 čeka pod otvorenim nebom na teritoriji Srbije, izvan mađarske "tranzitne zone" kod graničnog prelaza Horgoš jedan, gde su osnovni higijenski i drugi uslovi jako loši.

Agencije UN i nevladine organizacije pojačale su svoju pomoć vladi Srbije obezbeđenjem dodatnih količina hrane, vode, medicinske i druge pomoći.

"Agencije UN-a u Srbiji upozoravaju da će ovakav razvoj događaja dodatno otežati situaciju u Srbiji, izvan mađarskih 'tranzitnih zona' Horgoš (Roszke) i Kelebija (Tompa) gde trenutno samo 30 tražilaca azila dnevno može da uđe na teritoriju EU, dok su stotine drugih primorani da čekaju nedeljama pod vedrim nebom, često u očajnim i nehumanim uslovima", navodi se u saopštenju.

Agencije UN navode da bi zbog jačih restrikivnih mera izbeglice i tražioci azila mogli da traže opasnije neregularne rute do Evrope i da se izlože krijumčarima, u čemu su naročito rizicima izložena deca bez pratnje.

Više od 120 tražilaca azila prijavilo je 6. jula vlastima, agencijama UN i partnerima da im je onemogućen pristup azilnim procedurama u Mađarskoj i da su umesto toga proterani nazad u Srbiju bez poštovanja preocedure readmisije i povratka, navodi se u saopštenju i ističe da je pravo na azil osnovno ljudsko pravo i da prema međunarodnom pravu, tražiocima azila mora biti omogućen pristup teritoriji države u kojoj se traži azil.

U Nemačku stiglo 222.000 tražilaca azila u prvoj polovini godine

U Nemačku je u prvih šest meseci ove godine stiglo oko 222.000 tražilaca azila, saopštila je 8. jula nemačka vlada, a to pokazuje da je znatno smanjen priliv od kad je blokirana balkanska ruta i od kad je Evropska unija postigla dogovor s Turskom da zaustavi dolaske preko mora u Grčku.

Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je u periodu od januara do juna registrovano 222.264 tražilaca azila. Broj dolazaka je drastično pao posle 91.000 koliko ih je stiglo u januaru. U junu je stiglo 16.335 tražilaca azila, slično kao i prethodna dva meseca.

Sirijci su najveća grupa, njih je bilo 2.615 u junu, a u prvoj polovini godine 74.511. Iza Sirijaca su Avganistanci.

Prošle godine u Nemačkoj je registrovana gotovo 1,1 milion imigranata.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer rekao je 8. jula da ne može da pravi prognoze oko toga koliko će migranata stići ove godine, zato što je još neizvesno kako će se situacija dalje odvijati.

De Mezijer je ocenio da je smanjenje broja dolazaka rezultat zatvaranja balkanske rute i i sporazuma EU-Turska o smanjenju broja dolazaka migranata preko mora u Grčku.

On je rekao da je broj ljudi koji stižu preko Sredozemlja iz Libije u Italiju otprilike na istom nivou kao prošle godine i da se "Italija ponaša korektno", time što ih sve registruje, a ne samo šalje dalje u druge zemlje.

Međutim, nemački ministar je rekao da je situacija i dalje nestabilna. "Primena sporazuma između EU i Turske za sada funkcioniše, ali ne bih garantovao da će tako i ostati narednih meseci, a situacija na balkanskoj ruti bi mogla znatno da se pogorša", rekao je ministar novinarima.

De Mezijer je rekao dok je balkanska ruta sada zatvorena za velike grupe ljudi, krijumčari uspevaju da prevedu male grupe preko granica.

On je rekao i da se povećava broj dolazaka iz Italije preko Švajcarske, mada se za sada još radi o malim brojevima. Rekao je i da je porastao broj tražilaca azila iz ruske oblasti Čečenije. Ruski građani, neki od kojih stižu iz Poljske, bili su četvrta najbrojnija grupa novodošlih u junu.