EU poziva Tursku da primi izbeglice, 20.000 ljudi na granici/Merkel poziva na zaštitu spoljnih granica EU/Dačić: Srbija ne može da bude sabirni centar za izbeglice

izvor : agencije  foto:                                                                                                           06.02.2016.

EU poziva Tursku da primi izbeglice, 20.000 ljudi na granici

Do 20.000 Sirijaca moglo bi da bude zaustavljeno na tursko - sirijskoj granici u nastojanju da uđu u Tursku, upozoravaju zvaničnici.

"Ženevska konvencija još uvek važi i ona predviđa da izbeglice moraju da se prihvate", rekao je komesar EU za proširenje i susedsku politiku Johanes Han pred neformalni sastanak ministara spoljnih poslova EU i zemalja kandidata o migrantskoj krizi na kome učestvuje i Srbija koju u Amsterdamu predstavlja Ivica Dačić.

Takođe, Han je istakao da je neophodno pronaći zajedničko evropsko rešenje za izbegličku krizu kako bi se izbeglo da zemlje Zapadnog Balkana postanu "parking za izbeglice".

"Treba da izbegnemo situaciju da zemlje Zapadnog Balkana koje su kandidati za članstvo u EU postanu parking za izbeglice", navodi Han.

Evropski komesar tvrdi da je potrebno pronaći evropsko rešenje za izbegličku krizu i upozorava da pojedinačne odluke zemalja mogu da imaju domino efekat.

"Šengen je simbol Evrope i ne smemo da dozvolimo da on propadne", naglasio je Han.

Pozivajući se na diplomatske izvore EU, AFP navodi, da će ministri spoljnih poslova iskoristiti priliku u Amsterdamu da izraze zabrinutost zbog sudbine izbeglica koje beže pred ofanzivom sirijskih snaga protiv pobunjenika u Alepu.

"Suočavamo se sa veoma realnim izgledima za još jedan veliki priliv izbeglica što je rezultat neselektivnog bombardovanja oko Alepa", rekao je ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn uoči sastanka.

Prošle godine u Evropu je stiglo više od milion migranata, a EU je ponudila Turskoj tri milijarde evra za pomoć u obuzdavanju priliva izbeglica iz Sirije preko Turske.

Predsednik Finske Sauli Nininste smatra da je neophodno što više usaglasiti zakone o azilu u EU.

Kako ističe finski predsednik, u izbegličkoj krizi je neophodno što više zajedničkog delovanja, a tako i uz zajedničku listu bezbednih država porekla.

"Želeo bih da EU po ovom pitanju preuzme vodeću ulogu", naglasio je Nininste dodajući da bi u suprotnom moglo doći do utrkivanja zemalja članica u što strožijim zakonima o azilu.

Takođe, finski predsednik izrazio je zabrinutost zbog radikalnih glasova koji traže zatvaranje granica i uvođenje ograničenja za prihvat izbeglica.

Prema njegovim rečima, pravne obaveze, kao što je Ženevska kovencija, moraju biti poštovane, zbog toga ti zahtevi nisu mogući.

Kada je reč o Finskoj, kritikovao je desničarsku organizaciju "Vojnici Odina", koji sprovode patrole po finskim gradovima, dodajući da je sejanje mržnje i preuzimanje monopola nad nadležnostima države ilegalno.

Merkel poziva na zaštitu spoljnih granica EU

Merkel je, u video-poruci objavljenoj na sajtu nemačke vlade, pozvala na zaštitu spoljnih granica.

"Moramo štititi naše spoljne granice ako želimo da očuvamo Šengen", naglasila je Merkel.

Ukoliko se ne uspe u zaštiti spoljnih granica, onda je prostor slobodnog kretanja na našem zajedničkom tržištu, koji je osnova blagostanja, u opasnosti, upozorava Merkel.

Ocenila je da su zemlje članice EU jedinstvene u stavu da se to mora sprečiti.

Prema njenim rečima, trenutno zaštita spoljnih granica ne uspeva tamo gde postoji vodena granica, zbog čega se zalaže da se zajedno sa Turskom pronađe rešenje.

To, kako je dodala, znači da EU mora biti spremna da prihvata legalne kontingente izbeglica, ako se želi sprečiti trgovina ljudima.

"Evropa se ne može držati po strani. Važno je da smo Turskoj, na primer, pružili podršku u zbrinjavanju i obrazovanju izbeglica kroz tri milijarde evra", zaključila je Merkel.

Dačić: Srbija ne može da bude sabirni centar za izbeglice

AMSTERDAM - Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je Srbija kredibilan partner EU u izbegličkoj krizi, ali da ne može da dozvoli da postane sabirni centar za izbeglice.

Na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i zemalja kandidata u Amsterdamu Dačić je upozorio da bi za Srbiju i za čitav region bilo posebno opasno ukoliko bi došlo do lančane reakcije drastičnog smanjenja propusne moći ili zatvaranja granica, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Time bi se, kako je upozorio, zaustavio protok migranata i uzrokovalo njihovo masovnije i duže zadržavanje na teritoriji Srbije, što bi za nas predstavljalo izuzetno opterećenje. Srbija takođe, kako je rekao, nije u mogućnosti da primi nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU, jer za to nemamo niti kapaciteta niti sredstava niti smo prva zemlja ulaska. 

On je podsetio da je Srbija spremna da pruži privremeni smeštaj za nekoliko hiljada migranata i da je sopstvenim sredstvima opremila dodatne smeštajne kapacitete za 3.000 ljudi, te da nastoji da to učini za još 3.000, ukoliko nam bude pružena konkretna finansijska podrška EU. 

To je više nego što su ponudile neke zemlje EU, rekao je on i dodao da je Srbija jedina zemlja koja nije članica EU koja je na makedonsko-grčku granicu uputila 20 pripadnika MUP-a i izrazila nameru da poveća ovaj broj. 

Osim toga, na donatorskoj konferenciji za Siriju, održanoj u Londonu pre dva dana, Srbija je izdvojila 500.000 evra za pomoć sirijskoj deci putem UNICEF-a. 

"Sve vreme krize bili smo i ostaćemo predvidljiv i kredibilan partner Evropske unije", istakao je Dačić.

"Međutim, bez obzira na potrebu da budemo solidarni i na sve razumevanje i empatiju koje imamo prema onima koji su se uputili na put nade ka boljem životu, mi ne možemo dozvoliti da se teret prebaci na nas, odnosno da se Srbija pretvori u svojevrsni sabirni centar, parking za migrante", naglasio je on.

Dačić je naglasio da je za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU i veoma opterećenu tranzitnu zemlju na balkanskoj ruti, od ključne važnosti da EU postigne jedinstven stav i usaglasi sveobuhvatno rešenje.

On je ocenio da je najbitnije da se sa implementacijom onoga što se dogovori otpočne odmah, jer se već na proleće može očekivati još veći priliv migranata, a Srbija je spremna da uzme učešća i prihvati svako održivo rešenje koje bi bilo zajednički dogovoreno i u interesu svih, uključujući i nas na Balkanu.

Iako nismo država članica EU, spremni smo da učestvujemo čak i u sistemu kvota i da prihvatimo jedan broj migranata, u meri i na način koji bude dogovoren sa EU, pod uslovom da su se opredelili da ostanu trajno u Srbiji, dodao je on.

Prema njegovim rečima, u 2015. godini, Srbija je registrovala, primila i zbrinula oko 600.000 migranata, što je skoro 26 puta više nego u celoj 2014. godini, a njihov broj će u ovoj godini, po svemu sudeći, biti i veći. 

Poređenja radi, ove godine na teritoriju Srbije ušlo je oko 63.000 iregularnih migranata, a od svih tih ljudi, tek njih 600 podnelo je zahtev za azil u Srbiji, naveo je on.

Dačić smatra i da se u ovom momentu ne može predvideti koliko će ovaj trend trajati, ali da nije u pitanju trenutna kriza. 

On je naglasio značaj uspostavljanja sistema ranog obaveštavanja o svakoj novoj meri koja se sprovodi u zemljama krajnje destinacije, kako bi sve zemlje na ruti bile unapred informisane o promeni režima na granicama i bile u mogućnosti da im se prilagode.