Hrvatska se priprema za prijem prve grupe izbeglica/Nemačka: Za izbeglice potrebno 93 milijarde evra do 2020. godine/Izbeglice ponovo na mađarskoj granici

izvor: agencije/rse  foto: rfe/tanjug                                                                                             23.05.2016

Hrvatska se priprema za prijem prve grupe izbeglica

ZAGREB - U Hrvatsku će za nešto više od mesec dana stići prve izbeglice koje bi trebalo u toj zemlji da budu trajno raspoređene, javila je RTL Danas.

U prvoj rundi trebalo bi da pristigne 50 izbeglica.

Plan Vlade je da ih prvo smesti u hotel "Porin", a posle registracije izbeglice će dobiti stalni smeštaj u državnim stanovima ili stanovima na tržištu.

Ti stanovi bi trebalo da budu obezbeđeni u Zagrebu, Rijeci i Splitu, preneo je Index.hr.

Prvi službenici hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova uskoro putuju u Italiju i Grčku da razgovaraju s izbeglicama koje bi možda htele da dođu u Hrvatsku.

Hrvatska je obećala da primiti više od 1.700 izbeglica do kraja 2017. godine.

Iz MUP-a poručuju da žele integraciju izbeglica, da ne bi došlo do getoizacije.

Nemačka: Za izbeglice potrebno 93 milijarde evra do 2020. godine

BERLIN - Zbog velikog priliva izbeglica neke opštine u Nemačkoj su finansijskom škripcu a posebno su pogođeni veliki gradovi poput Berlina budući da izbeglice najradije idu tamo.

Iako je Nemačka osmislila plan finansiranja za izbeglice, sredstva namenjena saveznim državama i opštinama su nedovlljna i oni traže da se teret ravnomernije rasporedi između njih i savezne vlade.

U Nemačku je prošle godine prema procenama došlo više od milion izbeglica, a nemačko Ministarstvo finansija računa da će za zbrinjavanje izbeglica do 2020. godine biti potrebno 93,6 milijardi evra.

Taj novac biće izdvojen za smeštaj, integraciju, ali i za borbu protiv razloga zbog kojih ljudi napuštaju ratna područja, prenosi Radio Dojče vele.

Ministarstvo finansija procenjuje da će ove godine u Nemačku doći 600.000 izbeglica. Iduće godine, taj broj bi trebalo da iznosi 400.000, a sledećih godina 300.000 godišnje. Prošle godine je u Sistemu za registraciju i raspodelu izbeglica (EASY) registrovano više od milion izbeglica. Od toga je 477.000 zatražilo azil, navodi se u prilogu nemačkog radija.

Nemačkim zakonom je regulisano da potražioci azila dobijaju sve što im je potrebno za život: hranu, odeću, lekove i aparate za domaćinstvo. U prihvatnim centrima samci umesto toga mesečno dobijaju 135 evra. Ukoliko potražioci azila više ne žive u prihvatnim centrima, mesečno dobijaju 354 evra. Osim toga, država preuzima stanarinu i ostale troškove.

Od novembra 2015. godine potražioci azila i osobe koje imaju tzv. „trpljeni boravak“g (Duldung) i koje imaju „dobre perspektive da dobiju pravo boravka“g imaju mogućnost pohađanja kurseva integracije.

Ti kursevi, se, dodaje Dojče vele, sastoje od kursa nemačkog jezika, 600 školskih časova, kao i tzv. kursa orijentacije, koji traje 60 školskih časova. Polaznici kursa integracije na kraju bi trebalo da govore nemački jezik na tom nivou da mogu bez problema da počnu da rade u nekom preduzeću.

U međuvremenu je daleko više zainteresovanih za te kurseve nego što ima slobodnih mesta.

Troškove zbrinjavanja izbeglica u Nemačkoj snose savezna vlada i savezne pokrajine koje novac dalje prosleđuju gradovima i opštinama koji finansiraju ustanove za prihvatanje izbeglica, školovanje dece-izbeglica ili brigu o maloletnim izbeglicama koje su u Nemačku stigle same.

Budžeti mnogih opština su kroz te izdatke veoma opterećeni, navodi se u tekstu.

Prošlog septembra nemačka vlada je obećala da će saveznim pokrajinama, paušalno, po izbeglici, da izdvoji po 670 evra. Taj iznos biće isplaćivan sve dok ta osoba prima pomoć regulisanu zakonom o pomoći koja se pruža potražiocima azila.

Međutim, ubrzo se ispostavilo da ta suma nije dovoljna i da je saveznim pokrajinama potrebno više novca

Sa 670 evra se pokriva samo 20 odsto sume koju za izbeglice izdvajaju savezne pokrajine, priznala je nemačka kancelarka Angela Merkel kada se u aprilu sastala sa premijerima nemačkih saveznih pokrajina.

Zato je, kak se navodi, ispravan predlog saveznih pokrajina i opština o pravednoj i fer raspodeli tereta.

Savezne pokrajine naime traže da savezna savezna vlada bi trebalo da preuzme 50 odsto troškova, a odgovor na to pitanje trebalo bi da bude donesen na sastanku koji će biti održan 31. maja.

Pod posebnim su teretom veliki gradovi, prenosi Dojče vele.

Urbana područja i veliki gradovi posebno privlače izbeglice jer tamo žive njihovi sunarodnici i tamo imaju bolje šanse na tržištu rada.

U glavnom gradu Berlinu, koji je ionako u finansijskim problemima, smatraju da će ove godine za zbrinjavanje izbeglica morati da izdvoje 900 milijuna evra. Gradski senat je u budžetu planirao samo 600 miliona i nada se pomoći savezne vade.

To ipak ne znači da će država morati da se zadužuje jere su prihodi od poreza u Nemačkoj u porastu i mogu da pokriju troškove za zbrinjavanje izbeglica, navodi Dojče vele.

Izbeglice ponovo na mađarskoj granici

Policija je u Beogradu otkrila 43 ilegalna migranta koji su bili smešteni u dve privatne kuće, saopštio je MUP. Oni nisu imali lična dokumenta, a protiv dve državljanke Srbije policija će podneti krivične prijave zbog sumnje da su krijumčarile ljude.

Istvoremeno,  već izvesno vreme iza graničnog prelaza na Kelebiji, na ničijoj zemlji, funkcioniše otvoreni smeštajni punkt sa izbeglicama, najvećim delom iz Sirije, koji čekaju na odobrenje za ulazak u Mađarsku. Tu se zadržavaju po nekoliko dana, a zatim im se dozvoljava ulazak u Mađarsku.

Svakodnevno pristižu nove, ne tako brojne grupe, koje su prethodno izvesno vreme provele na autobuskoj stanici u Subotici, gde je nikao divlji privremeni izbeglički smeštaj.

Prizor na subotičkoj stanici očit je dokaz da je izbeglička ruta ponovo preusmerena ka mađarskoj granici, tvrde i volonteri raznih humanitarnih organizacija koje brinu o ovim ljudima, pristiglim iz Avganistana, Pakistana, Sirije, Maroka...

Izbeglice borave na peronima i oko stanice po nekoliko dana, čekajući šansu da dođu do granice, odnosno pređu preko, a poneki su to već pokušali više puta, ali neuspešno.

Ahmed Husein iz Avganistana kaže da želi u Nemačku i sa prijateljima čeka priliku da ilegalno da pređe granicu, jer legalno, kaže, nikako nije moguće.

“Ima previše policije, i mađarske i srpske, a I teško je proći pored njih. Legalno, međutim, nikako ne možemo, i zato čekamo…c Morali smo da napustimo svoju zemlju zbog rata i talibana. Oni upadaju u naše kuće i ubijaju sve na koje naidju. Ja imam 16 godina i da sam ostao tamo, morao bih ići u rat, i zato sam napustio Avganistan.“

Ahmed kaže da se veoma plaši rata, a na pitanje da li se plaši i budućnosti u stranoj zemlji odgovara takođe potvrdno.

„Da, da plašim se i toga. Mi ne poznajemo ovdašnje hrišćanske običaje. Da nije rata u našoj zemlji, verovatno ne bismo došli ovde.”

Amir Kan iz Kabula je građevinski inženjer i nekoliko godina je radio u stranim firmama, ali je zbog rata napustio i posao i Avganistan. Na put je krenuo pre pet meseci, a već 10 dana čeka ovde blizu mađarske granice.

„Želimo da pređemo u Mađarsku. Nakon toga možda Nemačka, Francuska, bilo koja zemlja. Nekoliko puta sam pokušao da pređem, ali nije moguće, jer ima mnogo policije. A već smo veoma umorni, spavamo ovde na stanici već danima… Mislim das am pogrešio, i vratiću se nazad u Beograd. Kelebija je daleko, mi ne možemo pešice, a nemamo više novca”, kaže Amir.

Sa njim je i njegov prijatelj Nadir, student stomatologije, koji želi da u Italiji nastavi školovanje. Međutim, kada ih pitamo da li znaju za smeštajni centar u Subotici, kažu da tamo niko ne odlazi. Trenutno u celoj Srbiji postoji slobodno nekoliko hiljada smeštajnih mesta, ali ih ipak migranti ne koriste, jer ne žele da ostanu u Srbiji.

Kako smo nezvanično saznali, u neformalnom kampu iza kelebijskog prelaza, smeštenom pod vedrim nebom i ograđenom žicom, uglavnom se nalaze porodice koje već nekog imaju u Evropskoj uniji, te je ovo način da se povežu. Prustup kampu imaju samo UNICEF i Lekari bez granica.

O izbeglicama na subotičkoj stanici brine više volontera, a jedna od njih je i Iva Isakov iz novosadskog Centra za integraciju i toleranciju. Centar pomaže izbeglim licima u partnerstvu sa UNICEF-om. Iva kaže da migranti mogu granicu preći na tzv. tranzitnim kapijama, mimo graničnog prelaza, uz saglasnost policije.

“Postoji legalna procedura sa strane Mađarske, na tranzitnim kapijama, kod graničnog prelaza Horgoš 1 I Kelebija, za lica koja žele da dobiju azil u Mađarskoj i koja mogu na tu kapiju da se jave. Međutim, zbog velikog broja ljudi na tim kapijama, uvedene su kvote, koje su dosta male, i zbog toga sad veliki broj ljudi čeka na tim graničnim prelazima”, kaže Iva Isakov.

Novosadski centar pomaže izbeglicama na celoj teritoriji Vovjodine.

“Naš osnovni mandat je pravna pomoć licima koja žele da traže azil. Ali, sada smo mi preuzeli i podelu humanitarne pomoći. Bili smo prisutni i prošle godine, svuda gde je to bilo potrebno, ali kada se težište prebacilo sa hrvatske granice ponovo na mađarsku, zbog novih uslova, onda smo se i mi prebacili, naravno zbog pružanja humanitarne pomoći. Obezbeđujemo i hranu, i ćebad, i odeću, obuću, higijenske i lanč pakete, ali ta lica takođe imaju pravo na hitnu zdravstvenu pomoć od strane države”, navodi Iva Isakov.

sloboddnaevropa.org