Han: Zapadni Balkan nije parking za migrante /Hrvatska na udaru izbeglica: Drugi dan, a već problemi

izvor: agencije   foto: tanjug                                                                                                     17.09.2015

Han: Zapadni Balkan nije parking za migrante

BRISEL – Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han upozorio je danas članice Evropske unije da ne prebacuju odgovornost za prihvat izbeglica na zemlje Zapadnog Balkana, uljučujući i Srbiju, i da one ne smeju postati “parking  za migrante”.

“Zemlje Zapadnog Balkana nisu izvor problema koje imamo sa migrantima,  nego tranzitne enklave unutar EU”, kazao je Han na konferenciji za medije u Briselu i podsetio da migrant moraju da prođu kroz najmanje jednu članicu EU pre nego što dođu u region.

On je upozorio da je politička i socijalna situacija u tom regionu još krhka i da je obaveza EU da pomogne, a ne da dodatno opterećuje Srbiju, Makedoniju i druge zemlje na ""balkanskom putu".

"Zapadni Balkan ne sme postati parking, odnosno ničija zemlja za odlaganje izbeglica”, kazao je on i dodao da su sada potrebne “hladne glave, a ne usijana retorika”.

On je na pitanje da li Mađarska, prema ugovoru o readmisiji koji Srbija ima sa EU, ima zakonsko pravo da vraća migrante kojima nije dato pravo na azil u Srbiju, Han je rekao da na to ne može da odgovori kao pravnik, nego kao političar.

“Naša obaveza je da pomognemo, a ne da prebacujemo naše probleme na njih", podvukao je on.

Komesar je podsetio da je EU od 2007. godine do danas izdvojila 54 miliona evra pomoći Srbiji za rešavanje pitanja migracija i azila, što je cifra koja uključuje i planirane projekte.

On je pozvao zemlje članice koje nisu izmirile obaveze prema EU fondovima da to što pre učine i da ulože dodatna sredstva, jer je reč o dosad nezabeleženoj akutnoj krizi.

"Ponekad mislim da nas (članice) doživljavaju kao bankomat. Naši fondovi su ograničeni i u njih mora da se ulaže, a ne samo da se vadi", rekao je Han i ponovio jučerašnje upozorenje da nesloga i manjak solidarnosti dovode do toga da se unutar EU dižu "nevidljive gvozdene zavese". To je, kazao je, neprihvatljivo.

"Držim u kancelariji komad gvozdene zavese, sa žicane ograde koja je do 1989. stajala između Austrije i Mađarske, da me podseća koliko je važno sačuvati slobodu kretanja u Evropi", rekao je  i dodao da će se svim sredstvima boriti za opstanak Šengenskog sporazuma.

Hrvatska na udaru izbeglica: Drugi dan, a već problemi

ZAGREB -  Na putu ka bezbednijem i boljem životu izbeglicama sa Bliskog istoka našla se nakon zatvaranja mađarske granice i Hrvatska, koja se već drugog dana prihvata suočava sa brojnim problemima koje nosi to, pre svega, humanitarno pitanje - ograničenim zalihama hrane, vode, prevoznih sredstva.

Predsednica Kolinda Grabar Kitarović zaključuje da je humanitarni aspekt jedno lice ove krize, ali da su drugo lice svakako i bezbednosni, privredni, socijalni i svi drugi, dok premijer Zoran Milanović upozorava na ograničene mogućnosti države.

Šefica najmlađe članice Evropske unije je zatražila čvršću kontrolu granica jer smatra da je prvog dana nekontrolisano ušao preveliki broj izbeglica u Hrvatsku, te da prvom mestu moraju biti bezbednost građana i stabilnost države.

Smatra da granica ne funkcioniše kako treba i ističe da nije zadovoljna kako je protekla noć u Hrvatskoj koja je, dodala je, "pokazala humano lice".

Zbog izbegličke krize skratila je svoj boravak u Puli i uz ocenu da "do određene mere stvari izmiču kontroli", istakla da se moraju donositi nove mere, a nezadovoljna reakcijom službi na kriznu situaciju sazvala je za sutra Savet za domovinsku bezbednost.

 Stavove sa te sednice izneće, kako je najavila, pred Savetom za nacionalnu bezbednost koje se sastaje takođe sutra, popodne u Hrvatskom saboru.

Prema podacima Ministrastva unutrašnjih poslova u Hrvatsku je do sada ušlo vise od 6.000 izbeglica nakon što su iz Srbije zbog zatvaranja mađarske granice preusmereni na susednu državu.

Očekivanja nadležnih za prihvat i zbrinjavanje izbeglica, kojima je Hrvatska tranzitna zemlja na putu ka državama zapadne Evrope, su da će se taj broj tokom nekoliko narednih dana uvećati za još nekoliko hiljada, a sudeći prema proceni ministra zdravlja Siniše Varge u naredne dve sedmice Hrvatska će se suočiti sa oko  20.000 migranata.

 Izbeglice se zatiču na području Tovarnika, Iloka i Batine, organizovanim prevozom usmeravaju se ka prihvatnim centrima u Ježevu, Čepinu, Zagrebu, Kutini, Sisku...

Kako se povećava broj pristiglih, zaliha hrane i vode je sve manje, ljudi su umorni, iscrpljeni, a što je duže čekanje na prevozna sredstva, kojih nema dovoljni, tako i nervoza raste.

 Incidenata za sada nema, svi shvataju ozbiljnost situacije, ali je pitanje koliko duugo će situacija biti pod kontrolom.

Premijer Milanović obećava da će se prema izbeglicana ponašati bolje nego, kako kaže, "neke druge države" i ističe da rade sve što treba da se radi u najboljem interesu bezbednosti i humanosti, kao i na poštovanju evropskih pravila - evidencije ljudi koji ulaze, sve dok to budu u stanju zbog "granica kapaciteta države".

I zamenik ministarke spoljnih poslova Joško Klisović potvrdio je da se  Hrvatska za sada dobro nosi s izbeglicama, ali da sve dalje zavisi od broja onih koji će i dalje pristizati i da će u tom slučaju državi biti potrebnai i međunarodnu pomoć.

Ono što je izvesno, podvukao je Klisović, za sada se o opciji zatvaranja hrvatske granice u slučaju povećanog broja dolaska izbeglica, "uopšte ne razmišlja".

Vlada  je, inače, na današnjoj sednici osnovala Štab za koordinaciju aktivnosti povodom dolaska izbeglica, na čijem je čelu ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić, a zadatak Štaba će biti da osigura koordinirano delovanje svih nadležnih tela i institucija s ciljem humanitarnog prihvatanja i zbrinjavanja.

Ostojić tvrdi da policija ima potpunu kontrolu nad hrvatskom granicom, ali i da će država morati da razmisli o sasvim drugačijem ponašanju, ako izbeglice nastave da pristižu u većem broju.

 U rešavanje ibegličke krize spremna je da se uključi i hrvatska vojska, poručio je ministar odbrane Ante Kotromanović i dodao da, za sada, njeno angažovanje na granici nije potrebno ali da se, za slučaj potrebe, pripremaju planovi.

Hrvatski mediji pomno prate situaciju "iz minuta u minut", a jedno od gllavnih pitanja koje otvaraju je pitanje mogućnosti zatvatranja granice.

Pitanje je postavljeno i Kotromanoviću - njegov odhovor je bio da to treba pitati predednika vlade.

Oglasila se i hrvatska opozicija koja je kritikovala vladu zbog nesnalaženja i "obmanjivanja javnosti" u izbegličkoj krizi, a Damir Kajin iz stranke Istarski demokrati, čak, predlaže da se do utorka, kada će ministri spoljnih poslova još jednom pokušati da pronađu rešenje na nivou EU, zatvori granica sa Srbijom.