Hrvatska ne odustaje od istraživanja nafte i gasa u Jadranu

izvor: euractiv, foto:                                                                                                      03.08.2015

Hrvatska ne odustaje od planova da istraži rezerve nafte i gasa u Jadranskom moru, iako se tome protive mnogi građani, a nedavno je i međunarodni konzorcijum koji je dobio dozvolu za istraživanje, odustao od toga. Protiv istraživanja nafte i gasa u Jadranu su pre svega ekolozi i turistički radnici koji upozoravaju na posledice koje će to imati po životnu sredinu i lokalnu privredu. Vlasti pak ističu da će eksploatacija potencijalnih rezervi omogućiti da Hrvatska manje uvozi energente i da će doprineti privrednom rastu.

"To je vrlo važan projekat za Hrvatsku", rekla je direktorka hrvatske Agencije za ugljovodonike Barbara Dorić.

"Ako počnemo da koristimo dodatne rezerve koje, kako pretpostavljamo, postoje u Jadranu, to će nam omogućiti da postanemo energetski nezavisni i da čak izvozimo gas", rekla je ona za AFP. Hrvatska pokriva 40% potreba za gasom a 80% nafte iz uvoza.

Hrvatska vlada najavila je da računa na investicije od preko dve milijarde evra u periodu od pet godina za aktivnosti istraživanja.

Takođe, očekuje se i da eksploatacija nafte i gasa u Jadranu donosi milijardu evra godišnje, kao i da doprinese razvoju pratećih industrija i otvaranju novih radnih mesta u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenoti oko 20%.

"Računica pokazuje da bi to moglo da doprinese bruto domaćem proizvodu sa 3 do 4%", rekla je Barbara Dorić.

Povlačenje konzorcijuma

Međutim, realizacija ovog ambicioznog plana ne ide tako glatko, s obzirom da se nedavno međunarodni konzorcijum povukao iz istraživanja. Austrijska naftna grupa OMV objavila je 29. jula da zajedno sa svojim američkim partnerom u konzorcijumu odustaje od licenci za istraživanje rezervi nafte u hrvatskom delu Jadranskog mora.

"Konzorcijum koji su formirali Maraton oil i OMV odlučio je da vrati licence jer se nisu stekli opšti ekonomski uslovi za dugoročne investicije", rekao je portparol austrijske grupe OMV u Beču.

OMV i njegov američki partner Maraton oil (Marathon Oil) sa sedištem u Hjustonu dobili su sedam od deset licenci za istraživanje koje je u januaru dodelio Zagreb. Ugovori je trebalo zvanično da budu potpisani ovog leta.

Odluka o vraćanju licenci usledila je manje od nedelju dana od dolaska na dužnost novog direktora OMV-a Nemca Rajnera Zelea (Rainer Seele), koji je objavio da želi težište razvoja kompanije da usmeri na Rusiju.

Prema pisanju Novog lista, od istraživanja nafte i gasa u hrvatskom podmorju odustao je i američki Ekson mobajl (ExxonMobil). Ekson mobajl nema koncesiju, ali je s hrvatskom Inom razgovarao o saradnji na dva istražna polja u južnom Jadranu, za koja je ona dobila koncesije.

Prema izvorima tog lista, razlog za odustajanje od istraživanje u Jadranu jeste najava ukidanja sankcija Iranu koji ima četvrte najveće zalihe nafte u svetu i spremne projekte vredne 185 milijardi dolara.

I pored ovih poteškoća, hrvatske vlasti najavljuju da će u septembru biti potpisani prvi ugovori sa drugim kompanijama i biti raspisan novi tendera.

Osim konzorcijumu OMV-a i Maraton oila, u januaru su dodeljene i dve licence naftnoj kompaniji INA i jedna konzorcijumu Italijanskog ENI-ja i Medoilgasa sa sedištem u Londonu.

Hrvatska takođe planira da izda licence za istraživanje na kopnu kompanijama među kojima je Vermilion Zagreb ekslporejšen (Vermilion Zagreb Exploration), ćerka firma kanadske kompanije Vermilion, Ini i firmi Oando sa sedištem u Nigeriji.

Otpor javnosti

Istraživanje nafte kod obala Hrvatske posebno osporava opozicija, zaposleni u industriji turizma i ekološki aktivisti, koji ukazuju na rizik od zagađenja.

Tim planovima se žestoko protive i međunarodne organizacije za zaštitu životne sredine. Tako je nevladina organizacija Grinpis prenela svoju zabrinutost Austriji i predala peticiju u kojoj se trazi povlačenje OMV-a iz projekta.

Protivnici plana ukazuju da su rizici veći od potencijalnih koristi na duži rok. Oni ukazuju da bi eksploatacija u plitikim vodama moglo da ozbiljno utiče na živi svet u moru.

"Nemoguće je sprovesti ovakav projekat a da se ozbiljno ne ugroze životna sredina i lokalna privreda koja se oslanja na turizam i ribolov", upozorio je Vjeran Piršić, predsednik udruženja Eko Kvarner.

"Mi sada igramo ruski rulet", rekao je on i podsetio da prihodi koj se očekuju od istraživanja iznose samo petinu prihoda koje donosi turizam. Udeo turizma u hrvatskom BDP-u je 20%.

Pojava novih platformi na horizontu će takođe, kako ističu nevladine organizacije, obeshrabriti turiste, posebno one koji se na jedirilicama otiskuju na more i krstare među mnogobrojnim ostrvima duž hrvatske obale.

"Nema razloga za paniku jer je reč o strogo kontorlisanom procesu", rekla je Dorićeva i dodala da će se istraživanja obavljati uz poštovanje "najviših normi".

Hrvatska koja ima 4,2 miliona stanovnika, svake godine primi trostruko veći broj turista od broja stanovnika.

Hrvatske vlasti podsećaju da se već decenijama sprovode istraživanja u italijanskim teritorijalnim vodama u Jadranu. Na hrvatskoj strani istraživanje rezervi gasa je takođe počelo tokom 1970-tih godina, duž obala Istre, gde se nalazi oko 20 platformi.

Prema istraživanjija javnog mnjenja, oko 52% Hrvata je protiv planova za istraživanje nafte i gasa u Jadranskom moru.

Međutim, Nenad (53), vlasnik jedilice, smatra da rizici neće biti veći od postojećih pošto u moru već ima platformi, a država će osiguratii novi izvor prihoda.

S druge strane, Nedeljko Lešica, ribar iz Njivica na Krku, žestoko se protivi projektu.

"Pogledajte ovu lepotu", kaže taj 67-ogodišnji ribar pokazujući na prozirno more u malom zalivu. "Taj projekat je loš za sve. Sve će ugroziti, pre svega ribilov i turizam, a mi živimo od toga. Ako se desi katastrofa, nikada se nećemo oporaviti", upozorio je on.