|
Skoplje– Jednu od svojih najznačajnijih odluka makedonski narod doneo je 8. septembra 1991, kada se na referendumu izjasnio za samostalnu, suverenu i nezavisnu državu nakon raspada SFR Jugoslavije. Danas, nakon 27 godina, u istom mesecu makedonski narod je još jednom pred političkom i istorijskom odlukom, jer treba da glasa da li je za grčko-makedonski dogovor, koji utvrđuje ime Republika Severna Makedonija njihovoj državi. Novo ime ovu državu uvodi u evroatlantske integrativne procese.
Vlast je ubeđena da će referendum imati pozitivan ishod, da će narod izaći i ostvariti svoje demokratsko pravo i glasati za perspektivu, a ne za izolaciju svoje zemlje, kao što je to nedavno poručio komesar Evropske unije Johanes Han. Čak i ankete ukazuju da će narod glasati pozitivno, ali nema približnih podataka koliko bi glasača moglo da se pojavi na biračkim mestima i izjasni se za referendum ili protiv njega. Za sada se u pitanje dovodi cenzus.
Premijer Zoran Zaev strateški interes svoje države vidi u evroatlantskim integracijama i stoga ne prepušta ništa slučajnosti. Koalicija „Zajedno za evropsku Makedoniju”h, na čijem je čelu premijer Zaev, svakodnevno u celoj zemlji vodi aktivnu kampanju ukazujući na koristi od ulaska u NATO i EU.
Uz makedonsku vlast vidnu podršku ukazuje i međunarodna javnost, koja veoma čvrsto stoji uz Zorana Zaeva. Naime, kao što je poznato, svim političkim sredstvima podržan je i pozdravljen makedonsko-grčki dogovor o promeni imena Republike Makedonije, koji je vođen pod pokroviteljstvom UN sa Metjuom Nimicom na čelu, a uz maksimalnu pomoć EU, SAD i NATO-a.
U najvećem jeku kampanje o referendumu koji treba da odobri institucionalnu primenu Prespanskog dogovora i samim tim ulazak u EU i NATO, pojačana je diplomatska aktivnost sa najznačajnijim političarima sveta, to jest liderima zapadnoevropskih zemalja i prvim čovekom Severnoatlantske alijanse, koji dolaze u Makedoniju.
Od srede u dvodnevnoj poseti Skoplju nalazi se generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji se u poslednjih šest meseci treći put sastaje sa članovima makedonske vlasti: dosad je to bilo dva puta u Skoplju i jednom u sedištu NATO-a u Briselu. Od kakvog je značaja za NATO Makedonija kao balkanska zemlja koja ima najbolje komšijske odnose sa Srbijom, što su pre neki dan u Preševu konstatovali predsednik Srbije Vučić i premijer Zaev, govore učestali susreti lidera Makedonije i NATO-a.
Prilikom poslednjeg susreta u Briselu Zaev je od Stoltenberga primio poziv za pridruživanje Makedonije kao 30. članice Severnoatlantske alijanse. No tada je naglašeno da se proces pridruživanja ne može završiti dok se pitanje imena institucionalno ne reši.
Nakon prvog čoveka NATO-a, u petak stiže i kancelar Austrije Sebastijan Kurc, čija zemlja predsedava EU i koji je više puta apostrofirao da je zapadni Balkan među pet prioritetnih pitanja za vreme predsedavanja Austrije Evropskom unijom.
Posebnu težinu i podršku Zaevu i makedonskoj vlasti ukazaće i premijerna poseta Skoplju nemačke kancelarke Angele Merkel, koja želi lično da se uveri kako teku pripreme za referendum, jer je Nemačka uložila puno vremena i truda da se izradi Prespanski dogovor. Očekivanja makedonske vlasti, a i analitičara, jesu da će njena podrška doneti preokret i u opozicijskim redovima, je je Nemačke najznačajniji ekonomski partner Makedonije.
Poseta Merkelove dolazi u danu obeležavanja 27-godišnjice nezavisnosti Republike Makedonije, čime će ova specijalna gošća biti dočekana sa najvišim državničkim počastima u najsvečanijem danu za Republiku Makedoniju. Nije isključeno da je ovo poslednja godišnjica nezavisnosti Makedonije pod ovim imenom. Ukoliko se ostvari institucionalna primena Prespanskog dogovora, ova država će od iduće godine obeležavati nezavisnost pod imenom Republika Severna Makedonija.
No odlučujuću kartu u rukavu drži VMRO-DPMNE, najveća makedonska parlamentarna opoziciona partija, koja je na poslednjim parlamentarnim izborima osvojila glasove oko 450.000 građana. Lider VMRO-DPMNE Mickoski još taktizira sa stavom oko referenduma.
Poznato je da VMRO-DPMNE ne podržava Prespanski dogovor kao ni predsednik države Ivanov, koji će za vreme glasanja biti u Njujorku na zasedanju generalne skupštine UN. I Ivanov i VMRO-DPMNE pristalice su ulaska u EU i NATO. S tim u vezi spekuliše se da je u pitanju politička trgovina između opozicije i vlasti: da se u zamenu za pozitivan ishod i obezbeđivanja cenzusa na referendumu amnestira bivši premijer Makedonije Nikola Gruevski.
Sam Gruevski je na pres-konferenciji kao poslanik u parlamentu izjavio da mu se sprema hapšenje veče pred referendum, to jest 29. septembra. Gruevski je još dodao da je u apelacionom sudu vidan politički pritisak i da pravni argumenti ne prolaze. Po njegovim rečima, kako očekuje, apelacija će mu potvrditi zatvorsku kaznu od dve godine za kupovinu mercedesa za vladine potrebe, čija je vrednost bila oko 600.000 evra.
Han: Referendum u Makedoniji izbor između EU i izolacije
Objavljeni uslovi za članstvo Makedonije u NATO
Referendumsko pitanje za Makedonce „Da li ste za NATO i EU”
Makedonija podeljena čeka referendum
Više građana Makedonije za sporazum sa Grčkom nego protiv
Podele u Makedoniji: I bivši generalni sekretar NATO lobira za „istorijski izbor“
Referendum u Makedoniji 30. septembra
Trošanovski: Referendum može uspjeti uprkos ucjenama opozicije
Zaev: Nema dogovora, biće referenduma
EU će rasporediti graničare u Makedoniji da zaustave migrante
Kako će izgledati referendumsko pitanje u Makedoniji?
|
