|
Zapadni Balkan je "suočen s političkim, ekonomskim i socijalnim izazovima i ima manjkavosti u dobrom upravljanju i vladavini zakona, pa i nazadovanja na tim poljima", ocena je rasprave koja se održava iza zatvorenih vrata u Evropskom parlamentu u organizaciji grupe stranaka desnog centra. Vođstvo Evropske narodne partije (EPP) je na raspravu pozvalo evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana koji će izneti svoju analizu zbivanja na Zapadnom Balkanu i osmišljenih mera i rezultata koji se očekuju na susretu vođa regiona i čelnika EU 12. jula u Trstu.
Han naročito insistira na stvaranju jedinstvenog ekonomskog prostora na Zapadnom Balkanu, što bi trebalo da privuče strane investicija, pre svega iz EU, i podstakne brži ekonomski oporavak regiona.
Evropska narodna partija je saopštila da na raspravi iza zatvorenih vrata učestvuju čelnici EPP i poslanici Evropskog parlamenta, političari iz EU i vodeći zvaničnici sa Zapadnog Balkana bliski EPP, među kojima i srpska ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
EPP među razlozima za sazivanje ovog skupa navodi i da "ekonomski razvoj u nekim slučajevima nije zadovoljavajući", ali ocenjuje da "ima povoljnih kretanja, kao što su dijalog Srbije i Kosova uz posredovanje EU, ulazak Crne Gore u NATO, pomak u reformi pravosuđa u Albaniji, formiranje nove vlade u BJR Makedoniji".
Komesar Han, koji 7. juna stiže u Beograd, novinarima će izneti svoje viđenje "najnovijih razvoja i perspektiva na Zapadnom Balkanu", a izneće i šta se očekuje od julskog susreta visokih zvaničnika regiona i EU u Trstu.
Samit u Trstu je deo "Berlinskog procesa" za podsticaj evropskih reformi i približavanja Zapadnog Balkana EU, koji dosad nije dao opipljivije rezultate, a u najnovijoj nemačkoj inicijativi šef diplomatije Zigmar Gabrijel je najavio da će u Trstu posebno Nemačka predložiti niz reformi i finansijskih podsticaja, posebno za izgradnju infrastrukture, kako bi se region "ponovo vratio na pravi put".
Kako je u raspravi u Aspen institutu predočio Gabrijel, "ključne nevolje na Zapadnom Balkanu su domaće prirode i porekla, a to su zaostajanje u reformama, korupcija, ekonomsko tavorenje i politička nestabilnost".
"Takođe smo svedoci toga da se strahovi i stare traume koriste da bi se pažnja odvukla od tih problema", rekao je šef nemačke diplomatije.
Gabrijel je takođe stavio do znanja da se mora znati da "Zapadni Balkan nije imun na ono što se zbiva u Evropi i svetu", uz napomenu da "neke zemlje izvan regiona nastoje da ponovo uspostave sfere uticaja i guraju susede u tom području da se suprotstave jedni drugima, kao i protiv EU".
To su činioci izvan regiona koji ga ugrožavaju i usporavaju reforme, jačajući snage koje teže zadržavanju lošeg postojećeg stanja, kazao je Gabrijel.
On je rekao da Nemačka predlaže da se za finansiranje pre svega infrastrukturnih projekata i osnivanje novih preduzeća na Zapadnom Balkanu stvori posebni dodatni fond, koji će obuhvatiti i fond za obrazovanje radne snage po EU i svetskim merilima, a u koji bi sredstva dali članice EU, EFTA i država Evropskog ekonomskog prostora.
|
