Izjava ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića da srpska diplomatija nema dovoljno profesionalne diplomate da pošalje na mesto ambasadora u Vašingtonu, Pekingu i Berlinu, i dalje se analizira. Stručna javnost kaže da je ta izjava priznanje da je diplomatija u dubokoj krizi. Profesionalni kadrovi, kažu, ne mogu se stvoriti bez dobrog obrazovanja i prakse.
Nije reč o tome da nema dobrih kadrova, već su u ovom trenutku na drugim dužnostima u ambasadama, pa je određeni kadrovski vakuum normalan, pojašnjavaju u Ministartsvu spoljnih poslova izjavu da u važnim zemljama poput SAD-a, Nemačke ili Kine još nemamo ambasadora.
Stručnjaci kažu da se vakuum prevazilazi stalnom edukacijom. Jedno od mesta za pripremu budućih diplomata je Diplomatska akademija. Na nju su u resornom ministarsvu ponosni, kako zbog polaznika koji su znanje pokazali, tako i zbog stručnih predavača.
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić kaže da nema mnogo profesionalizma, odnosno pravih profesionalaca pravih u Ministarstvu.
"To se mora graditi sistematskim biranjem ljudi, kadrova, mladih ljudi koje treba usmeravati jednog za Kinu drugog za Indiju, trećeg za SAD, četvrtog za Rusiju i ti će ljudi sutra praktično biti ono što danas ministru Mrkiću nedostaje, znači ljudi sa velikim iskustvom i poznavanjem određenih regiona", rekao je Simić.
Stoji i činjenica da i ovo ministarstvo nije idealno, već je odraz i naše ukupne stvarnosti, gde svakodnevno vidimo da nam nedostaju kadrovi za veoma bitna mesta - od kandidata za direktore najvećih firmi, do stručanjaka raznih profila, saopštilo je Ministarstvo.
Nije problem u nedostatku obrazovanja, već političke volje da se pravi ljudi postave na prava mesta, veruje spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Praksu iz prošle decenije, kada su u službu dovođeni nestručni ljudi koji su mandate koristili isključivo za ličnu afirmaciju treba zaustaviti.
"Mi zaistimamo kadrove, imamo dovoljno ljudi, nisu samo to ljudi koji treba da budu dovedeni iz inostranstva, ima i ovde dovoljno ljudi koji uče i znaju. Treba samo imati dovoljno političke hrabrosti i pružiti im priliku, a toga u velikoj meri nedostaje", kaže Jakšić.
Simić kaže da svaka takva zemlja želi da dobije ambasadora koji ima u svom mobilnomtelefonu broj broj ministra, broj predsednika i potpresednika vlade i broj predsednika države.
"Jer ambasador u Vašingtonu može samo da bude neko ko može da pozove telefonom kabinet predsednika države i da u roku od pola sata dobije odgovor na tom nivou", kaže Simić.
Odabrati čoveka koji odgovara interesima Srbije za neki od najvažnijih svetskih centara samo je pola posla. Njegova biografija i namere moraju da budu prihvaćene i u tim zemljama. A dobijanje agremana vidimo u najnovijim primerima, nije nimalo lak zadatak.
