|
EU: Ograničen napredak Srbije u pravosuđu
izvor: euractiv 13.10.2014.
Srbija je u poglavlju 23 o pravosuđu i osnovnim pravima ostvarila "ograničen napredak", navodi se u Izveštaju o napretku. Dosledna primena je veći problem od manjkavosti pravnog okvira, a neefikasnost pravosuđa na više mesta se pominje kao veliki problem. Kao neki od problema navode se 2,8 miliona slučajeva na čekanju u sudovima, prenaseljeni zatvori i nedovoljna javna osuda napada na aktiviste za ljudska prava i novinare. Ističe se i da su potrebni veći rezultati u borbi protiv korupcije. Ukazuje se i da sloboda izražavanja i medija nije na zadovoljavajućem nivou. Poglavlje 23 je, uz poglavlje 24, izdvojeno kao ključno za pregovore o EU, i kao takvo će biti otvoreno do samog kraja pristupnih pregovora, kako bi se omogućilo što bolje usklađivanje sa evropskim standardima i praksom. Njegovo otvaranje se može očekivati u prvoj polovini 2015.
U izveštaju se navodi da uprkos političkoj volji za suzbijanje korupcije nema dovoljno rezultata. Udeo slučajeva u kojima se podignu optužnice i dalje je nizak. Kada je reč o Agenciji za borbu protiv korupcije i vladinom Savetu za borbu protiv korupcije, ova dva tela trebalo bi da dobiju veće resurse, a njihove preporuke da se više poštuju.
Ističe se da gotovo svaki drugi organ vlasti nije ispunio obavezu izveštavanja Agenciji za borbu protiv korupcije o primeni strategije za suzbijanje korupcije u svojim sektorima, tako da ne postoji sveobuhvatna slika o napretku.
Problem su i nedovoljno stroge kazne za sukob interesa i nedostavljanje infomacija funkcionera o imovinskom stanju, navodi se u izveštaju, u kojem se ukazuje da je Agencija za borbu protiv korupcije 2013. povećala broj imovinskih provera kao i zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, pre svega zbog nedostavljanja izveštaja na vreme. Podneto je i devet krivičnih prijava u 2013, i još 14 u prva četiri meseca 2014. zbog sumnje da zvaničnik nije prijavio imovinu ili je dao pogrešne podatke da bi pomirio svoje nespojive funkcije.
U vezi sa korupcijom i organizovanim kriminalom navode se i problemi curenja informacija u medije, neizgrađen mehanizam za zaštitu uzbunjivača i nedovoljna uloga civilnog društva.
Iz Brisela preporučuju i da se izbegava kvalifikovanje krivičnih dela kao zloupotreba položaja odgovornog lica. Ističe se da je sa donošenjem novog Krivičnog zakonika od 2.411 slučajeva koji su se vodili kao zloupotreba službenog položaja 2.202 prekvalifikovano u zloupotrebu položaja odgovornog lica.
To pokazuje da se nastavlja tendencija prekomernog pribegavanja toj formulaciji u privrednim suđenjima. U Briselu smatraju da to škodi poslovnoj klimi i pravnoj sigurnosti i traže da se slučajevi korupcije i privrednih krivičnih dela precizno definišu i da mogu da se efikasno istražuju i procesuiraju. U tom pogledu traži se izmena krivičnog zakonika.
Sudovi zatrpani, nema besplatne pravne pomoći
Jedan od osnovnih problema za pravnu državu u Srbiji bez sumnje su zatrpani sudovi. Na kraju 2013. godine 2,8 miliona suđenja je bilo na čekanju, pri čemu je 1,7 milion slučajeva starijih od dve godine, od čega se 1,2 miliona odnosi na izvršenje.
Podseća se da je Vrhovni kasacioni sud u decembru 2013. godine usvojio program za smanjenje broja slučajeva starijih od dve godine za 80% u Srbiji do 2018. a da bi rasterećenju sudova trebalo da doprinese i zakon o medijaciji usvojen u maju 2014, ali na čije stupanje na snagu se još čeka.
"Uporne razlike u opterećenju sudija, nedostatak adekvatnih prostorija i opreme i dalje predstavljau ozbiljnu prepreku za efikasnost pravosuđa", navodi se u izveštaju.
Ističe se i da još nije usvojen zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, neophodan da bi se obezbedio pristup pravosuđu za sve. Konstatuje se i da nije funkcionalan sistem za dodelu kompenzacije žrtvama zločina kroz procese.
Od Srbije se traži da ojača napore u regionalnoj saradnji u pogledu procesuiranja ratnih zločina. Navodi se da se primenjuje protokol o saradnji specijalnih tužilaca Srbije i BiH, potpisn u januaru 2013, kao i da je nastavljena razmena informacija sa Hrvatskom i Euleksom, a zabeležen je u prvi slučaj u kojem je obelodanjena odgovornost članova nekadašnje jugoslovenske vojske za zločine nad albanskim civilima na Kosovu. Međutim, broj istraga oficira višeg ranga i dalje je mali, a presude u takvim slučajeima su blage.
Primena strategije reforme pravosuđa je u ranim fazama i iziskuje efikasne i pouzdane mehanizme koordinacije.
Navodi se da je održavanje Parade ponosa u septembru 2014. dobar znak za efikasnu zaštitu ljudskih prava, pre svega prava seksualnih manjina.
Međutim, ističe se da zvaničnici retko osuđuju ili u javnosti reaguju na napade, pretnje i slučajeve podsticanja nasilja i govor mržnje ekstremističkih grupa protiv nevladinih organizacija, aktivista za zaštitu ljudskih prava, novinara, blogera i institucija.
Kontinuirani rezultat u istragama i krivičnom gonjenju takvih slučajeva se mora uspostaviti, navodi se u izveštaju.
Pravni okvir za zaštitu manjina je, kako se navodi, uglavnom uspostavljen, ali je potrebna dosledna primena u celoj zemlji, posebno u oblastima obrazovanja, upotrebe jezika i pristupu medijima i verskim službama na manjinskim jezicima. Potrebno je povećati napore za poboljšanje položaja Roma, posebno u oblastima obrazovanja, stanovanja i zapošljavanja.
Ukazuje se i na loš položaj izbeglica, kojih u Srbiji ima oko 43.700, i interno raseljenih, kojih je oko 204.000. Mnogi interno raseljeni su nezaposleni i žive u siromaštvu, navodi se u ovogodišnjem Izveštaju o napretku.
|
