|
Brisel zabrinut zbog uticaja Rusije na Balkanu
izvor: euractiv 07.10.2014.
Dan uoči predstavljanja godišnjeg izveštaja o napretku Srbije u pristupanju EU iz Brisela stižu upozoravajući tonovi u pogledu odnosa sa Rusijom. Upućeni izvori u Briselu navode da će se budno motriti na rezultat posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji. U fokusu je gasovod Južni tok, za koji u Briselu traže da se pre početka izgradnje usaglasi sa evropskim uslovima. Kako prenosi briselski portal EU Obzerver, Evropska komisija će u izveštaju o napretku jasno staviti do znanja da bi izgradnja Južnog toka mogla da ugrozi proces pristupanja Srbije.
Upućeni izvori u Briselu navode da se u političkim krugovima EU smatra da Rusija nastoji da proširi svoj uticaj na Zapadnom Balkanu, što se vidi kao svojevrsna ekonomska, politička i bezbednosna pretnja regionu.
Predstojeća poseta Putina Srbiji će zato biti praćena, a posebno ishod te posete.
Od posebnog je značaja da li će jedna od tema posete biti i gasovod Južni tok za koji su zvaničnici EU u više navrata predočili da mora biti usaglašen sa evropskim zakonima kao i da se moraju steći politički uslovi vezani za ukrajinsku krizu i odnose EU sa Rusijom.
Na to je 6. oktobra u Evropskom parlamentu ukazala i izabrana visoka predstavnica EU Federika Mogerini, a kako je primećeno, EU je i prema svojoj članici Bugarskoj primenila stroga pravila kada je u pitanju izgradnja Južnog toka.
Diplomatski izvori u Briselu su naveli da se smatra da ruski ekonomski, politički, pa i bezbednosni upliv na zapadnobalkanske zemlje predstavlja pretnju zato što je, kako je to rečeno, "malo zemalja od Rusije dobilo slobodu i demokratiju". Zemlje koje su bliže povezane sa Rusijom, Belorusija i Kazahstan, nisu oličenje demokratije i osnovnoh sloboda, navode ovi izvori.
Oni veruju da bi rezultati Putinove posete Srbiji, ako bi išli na uštrb saradnje Beograda i EU, mogli imati uticaj na tok pristupnih pregovora Srbije.
Južni tok ili EU
Prema pisanju EU Obzervera, Evropsa komisija će Srbiji u izveštaju o napretku 8. oktobra jasno staviti do znanja da bi joj evropska perspektiva mogla biti ugrožena izgradnjm Južnog tokaa.
U izveštjau se prema izvorima ovog portala navodi da "međuvladin sporazum između Srbije i Rusije o izgradnji Južnog toka nije u skladu sa pravnom tekovinom EU i da Srbija ne bi trebalo da počinje izgradnju do usaglašavanja sporazuma.
Ističe se da će ovo biti napomenuto i u takozvanoj strategiji proširenja, dokumentu koji će služiti kao smernica u pristupnim pregovorima u narednih 12 meseci.
Sporazum sa Rusijom o izgradnji gasovoda Južni tok potpisan je 2008. godine, a slične sporazume potpisale su i neke članice EU, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska i Slovenija.
U tehničkom smislu, zamerka EU je zahtev EU da se razdvoje izvori goriva i distribucija, kao i da se omogući prisutup konkurenata za infrastrukturi kako bi se sprečili monopoli koji dovode do prekomernih cena. Zategnuti odnosi Brisela i Moskve zbog krize u Ukrajini svakako otežavaju rešavanje ovog pitanja.
Komisija je zemlje članice koje su potpisale sporazume upozorila da će biti izložene kaznama, dok Srbija koja nije članica nije izložena toj pretnji, ali tok njenih pregovora sa EU može da trpi zbog izgradnje.
Prema izvorima Bete, u izveštaju se napominje i da je Srbija usporila usaglašavanje sa spoljnom politikom EU i da zasad nema naznaka da bi se mogla priključiti merama EU prema Rusiji u sklopu ukrajinske krize.
Izvori u Briselu kažu da je izabrani komesar za proširenje i susedstvo EU Johanes Han to dobro objasnio u Evropskom parlamentu, rekavši da to jeste proces, ali da će Srbija konačno morati da uskladi svoju spoljnu politiku s EU i kad je reč o odnosima s Moskvom.
Veća sloboda medija, reforme javnih preduzeća
Kako prenosi Beta, u izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU posebno će se istaći potreba brže i kvalitetnije reforme pravosuđa i suzbijanja korupcije, ali i pronalaženje rešenja za javna preduzeća i povećanje slobode medija.
Funkcioneri u Briselu su predočili da su Srbiji u ovom dokumentu upućene kritike zbog slabljenja slobode i nezavisnosti medija i sve rasprostranjenije autocenzure.
Istaknuto je da je dobro to što se nastavlja privatizacija medija u javnom vlasništvu, ali je napomenuto i da je i dalje slab uvid u strukturu vlasništva i finansiranje privatnih i državnih sredstava informisanja.
"U izveštaju o Srbiji nema nekih posebnih novina u odnosu na dosad poznate stavove EU o toku reformi i pregovorima o članstvu", dodali su ovi izvori.
Napominje se i da je dalji napredak Srbije i Kosova ka EU uglavnom povezan. Kako su objasnili, to znači da se od obe strane očekuje da istraju na normalizaciji odnosa u sklopu sporazuma Beograd-Priština i dijaloga, iako postoji zabrinutost zbog kočnice koju predstavlja nepostojanje vlade u Prištini. Naročito Nemačka, kako je objašnjeno, traži da se reši pitanje regionalne saradnje i postepenog sređivanja odnosa s Kosovom, uz sugestiju da što pre treba otvoriti 35. poglavlje pregovora o članstvu koje je posvećeno tim temama.
Srpska vlada dobila je pohvale za uvođenje tržišnih zakona, kao i mere u cilju smanjivanja budžetskog deficita i duga, ali je predočeno da je nužno sprovesti strukturne reforme, posebno kad je reč o javnim preduzećima koja se finansiraju iz budžeta.
Održavanje takozvane Parade ponosa je ocenjeno kao doprinos poštovanju ljudskih i manjinskih prava, rekli su agenciji Beta upućeni evropski diplomatski izvori.
Background
Evropska komisija 8. oktobra predstavlja takozvani paket proširenja, odnosno izveštaje o napretku pojedinačnih zemalja ka EU i strategiju proširenja za narednih 12 meseci.
Prema izvorima Bete, ekonomska pitanja će biti izdvojena među glavne kriterijume za dalji napredak - poboljšanje opšte slabe ekonomske situacije, otvaranje novih radnih mesta i mnogo bolje rukovođenje ekonomijom. Ministri EU i država Zapadnog Balkana će se u oktobru sastati s ciljem da razmotre mere za izgradnju infrastrukture i konkretne poteze za poboljšanje ekonomsko-socijalne situacije.
U izveštaju se od vlasti u Prištini naročito traži da nastavi sređivanje odnosa s Beogradom.
Za Crnu Goru je rečeno da u pregovorima o članstvu s EU ima napretka u poglavljima "gde su mali izazovi", ali ne i u onim krupnim pitanjima poput pravosuđa. Razdvajanje države i politike su i dalje izazovi za Crnu Goru, a mediji i dalje trpe veliki pritisak.
Za Makedoniju je rečeno da spor Skoplja i Atine i dalje ostaje nepremostiv problem, a ukazano je na nužnost da se u Makedoniji razdvoji srastanje države i stranaka na vlasti i kritikovani su napadi I pritisci na medije.
Rečeno je i da je u Bosni i Hercegovini veoma komplikovana situacija i da EU sad nastoji da u cilju pospešenja približavanja te zemlje Uniji ustanovi šta je to, kakva ravnoteža može da se uspostavi između uslova za evropsku integraciju i onoga što objektivno i realno jesu u stanju da sprovedu vlasti u BiH.
|
