|
Evropski parlament traži da Evropska unija u pregovorima o članstvu sa Srbijom otvori nova tehnički već spremna poglavlja i navodi da je Srbija "učinila važne korake ka normalizaciji odnosa s Kosovom... što je ključni preduslov za ukupni napredak pregovora", navodi se u predlogu rezolucije o Srbiji o kojoj će 13. juna u Strazburu raspravljati parlament EU. Istovremeno se od vlasti u Beogradu traži da obezbede evropske norme u pravosuđu, postepeno usaglase spoljnu i bezbednosnu politiku s EU i pokažu volju za borbu protiv korupcije.
U predlogu se podvlači sveukupan ekonomski i društveni napredak Srbije, a takođe se navodi da su "hitno nužni dalji koraci kako bi se rešila sva otvorena pitanja" u dijalogu Beograd-Priština, s tim da "obe strane krenu u punu primenu dogovora".
"To znači i uspostavljanje Zajednice srpskih opština", kako je predočeno, uz poziv Evropskoj službi za spoljne poslove, na čijem je čelu Federika Mogerini, da "vrši procene onoga što čine dve strane u sprovođenju svojih obaveza".
Prema predlogu rezolucije, koju je pripremio izveštač za Srbiju Dejvid Mekalister, a o kojoj 13. juna treba da raspravlja Evropski parlament, srpske vlasti su "ostvarile određen napredak u pravosuđu... ali nezavisnost pravosuđa nije sprovedena na delu".
Otud se traži da vlasti u Beogradu obezbede evropske norme u pravosuđu i "smanje politički upliv na biranje i postavljanje sudija i tužilaca".
Evropski parlament je "zabrinut zbog pomanjkanja napretka u bitki protiv korupcije i poziva Srbiju da pokaže jasnu političku volju i predanost rešavanju tog pitanja", ali pohvaljuje "delatnu ulogu Beograda u međunarodnoj i regionalnoj policijskoj saradnji i napredak u suzbijanju organizovanog kriminala".
U predlogu rezolucije se pozdravlja učešće Beograda u vojno-policijskim međunarodnim misijama Evropske unije, ali se "ponovo poziva Srbiju, saglasno zahtevima njenog statusa kandidata za članstvo, da postepeno usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, uključujući politiku prema Rusiji".
Evropski parlament u predlogu navodi da "smatra da je za žaljenje održavanje zajedničkih vojnih vežbi Srbija-Rusija".
Naglašeno je i da je "Srbija i dalje konstruktivno opredeljena za odnose s drugim zemljama u procesu priključivanja EU i susednim članicama Unije" i rečeno da bilateralna pitanja treba rešavati saglasno međunarodnom pravu, kao i da "rešavanje takvih problema ne sme ugroziti pregovore o članstvu s EU".
"Evropski parlament pozdravlja istrajno angažovanje Srbije na putu uključivanja u EU i njen preduzimljiv, opipljiv i dobro pripremljen pristup pregovorima (o članstvu)", navodi se u ovom dokumentu koji je prethodno usvojen u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.
Takođe se pohvaljuje "napredak Srbije u razvijanju delatne tržišne privrede i poboljšanju sveukupnih ekonomskih prilika u zemlji" i kaže da je sve to "jasan znak rešenosti i političke volje" Beograda za utiranje puta ka članstvu u EU.
Međutim, kako je navedeno, Srbija tu "stratešku odluku mora da širi i u srpskom stanovništvu, uključujući snažnije predočavanje kolika se budžetska sredstva EU doznačavaju Srbiji... a srpske vlasti treba da se uzdrže od poruka uperenih protiv EU".
U predlogu rezolucije se pozivaju srpski zvaničnici da "ne optužuju i ne vrše politički neosnovane napade na ombudsmana" i zajamče rad svih nezavisnih tela i institucija.
Vlasti u Beogradu se, isto tako, pozivaju da "rešavaju slučajeve preteranog korišćenja policijske sile prema građanima i uzimaju se na znanje, sa zabrinutošću, sporni događaji u beogradskoj četvrti Savamala, kada je reč posebno o rušenju privatne imovine, i traži se da to brzo bude rasvetljeno uz puno učešće sudskih vlasti u istrazi s ciljem da se počinioci privedu pravdi".
Evroposlanici "ponovo izražavaju zabrinutost zbog izostanka napretka vezanog za slobodu izražavanja i samocenzure u medijima, gde je došlo do pogoršanja situacije".
Oni podvlače da su "dalje zabrinjavajući politički upliv, pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara, uključujući fizičke napade, verbalne i napade u pisanom vidu, kao i nasrtaje na njihovu imovinu".
U predlogu rezolucije Evropskog parlamenta je veliki prostor dat pitanju slobode izražavanja i nezavisnosti medija, a od vlasti u Srbiji je zatraženo da "javno i neopozivo osude sve napade, obezbede odgovarajuća sredstva za žustriju istragu napada na novinare i medije kako bi počinioci bili privedeni pravdi".
Takođe je ocenjeno da je nužno u potpunosti primeniti zakone o medijima i pozdravljen sporazum o saradnji i zaštiti između tužilaca, policije i novinarskih i medijskih udruženja.
U pripremnom dokumentu Evropskog parlamenta se uglavnom daje povoljna slika zaštite ljudskih i manjinskih prava u Srbiji i podvlači da "etnički, kulturno i verski mešovita Vojvodina doprinosi identitetu Srbije".
U Vojvodini je i dalje zajamčena zaštita manjina i dobra je međuetnička situacija, navodi se u predlogu rezolucije i dodaje da "autonomija Vojvodine ne sme biti oslabljena".
|
