Dobri ekonomski pokazatelji Srbije, bez pada nezaposlenosti

 izvor : euractiv  foto:                                                                            06.11.2015.

U Srbiji su potrebne dodatne reforme da bi budžetski pokazatelji ostali dobri a porast javnog duga zauzdan, ocenjuje se u jesenjoj prognozi Evropske komisije objavljenoj 5. novembra. Navodi se da su za dobre budžetske rezultate, uz znatne uštede od smanjenja penzija i plata u javnom sektoru, zaslužni i bolji prihodi. Komisija u Srbiji u 2015. očekuje rast od 0,7% i zatim lagano ubrzavanje u naredne dve godine. Istovremeno se upozorava na sporo smanjenje stope nezaposlenosti. Kada je reč o EU, u narednim godinama beležiće umereni privredni oporavak bez obzira na povećane izazove u svetskoj privredi, a migracije će imati blagi ali pozitivan efekat na rast.

Budžetski deficit je naglo opao u 2015. godini i na kraju avgusta je bio tri puta niži nego u istom periodu 2014. i znatno manji od ciljanog, ali će za dobre budžetske pokazatelje biti potrebni dodatni napori.

"Bez dodatnih mera budžet bi bio pod pritiskom zbog isteka jednokratnih prihoda, rastućih kamata i većih kapitalnih izdataka", navodi se u dokumentu, uz napomenu da bi bez promene politike budžetski deficit ostao visok, što bi dovelo do daljeg rasta javnog duga, koji bi porastao na preko 80% bruto domaćeg proizvoda do kraja izveštajnog perioda, odnosno 2017. godine.

Objašnjava se da je bilo znatnih ušteda od smanjenja penzija i plata u javnom sektoru, ali da su za dobre budžetske rezultate zaslužni i bolji prihodi, pre svega od nekih akciznih nameta i neporeskih prihoda od kojih je veliki deo jednokratni.

Procenjuje se da će deficit tekućih plaćanja u 2015. biti 4,7% a u naredne dve godine po 4,5% BDP, da će budžetski deficit ove godine iznositi 3,3%, naredne godine 4,1%, a u 2017. godini 3,8%, kao i da će bruto javni dug porasti sa ovogodišnjih 75,7% na 81,4% u 2017.

Oporavak privrede omogućiće stvaranje novih radnih mesta čime će se nadomestiti gubitak radnih mesta usled reformi, ali će nezaposlenost ipak ostati visoka, navodi se u jesenjoj ekonomskoj prognozi.

"Nedavno povećanje zaposlenosti je u velikoj meri podstaknuto uspešnim naporima da se smanji siva zona, a većina novih radnih mesta stvorena je u sektorima niske produktivosti, poput maloprodaje i poljoprivrede", navodi se u izveštaju.

Prema proceni Komisije, nezaposlenost je smanjena sa 18,9% u 2014. na 17,7% u 2015, i na tom nivou ostaće i u 2016, da bi tek 2017. bio zabeležen dalji pad na 16,6%.

Bruto domaći proizvod će ove godine porasti za 0,7%, a rast će se u naredne dve godine polako ubrzavati na 1,4 i 2,5%.

Na oporavak privrede uticale su cene sirovina na svetskom tržištu ali i snažan spoljni rast, domaća tražnja je u prvoj polovini 2015. bila jača od očekivane, a očekuje se i rast investicija u velikoj meri kao rezultat reformi koje su sprovođene tokom prethodne dve godine kako bi se poboljšalo poslovno okruženje i stabilizovala privreda.

"Očekuje se da će novi investicioni ciklus podstaći stvaranje radnih mesta i podržati oporavak privatne potrošnje" koja će nakon četiri godine pada naredne godine biti na nuli, pre rasta u 2017. godine.

Javna potrošnja će jedina otežavati rast, mada će i ona već 2016. biti u osetno manjem padu nakon smanjenja od 3,1% u 2015.

Uvoz će biti povećan zahvaljujuči rastućoj domaćoj tražnji, pre svega investicijama, ali će rast tempa izvoza biti jači zahvaljujuči rastu produktivnosti i daljem širenju bazi domaće proizvodnje.

Inflacija će porasti sa ovogodišnjih 1,6% na 3,3% u 2016. i 4% u 2017. godini, navodi se u prognozi.

Umereni oporavak privrede u EU, pozitivan efekat migracija

Evropska unija će u narednim godinama beležiti umereni privredni oporavak bez obzira na povećane izazove u svetskoj privredi, a migracije će imati blagi ali pozitivan efekat na rast, saopštila je Evropska komisija u jesenjoj ekonomskoj prognozi.

Rast BDP u EU biće 1,9% u 2015. i 2% u 2016. godini, dok će u 2017. iznositi 2,1% , a u evro zoni rast će iznositi 1,6% u 2015, 1,8% u 2016. i 1,9% u 2017, navodi se u saopštenju Komisije.

Evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi (Pierre Moscovici) ocenio je da će migracije dovesti do rasta bruto domaćeg proizvoda između 0,2 i 0,3% do 2017. godine, a kako je preneo AFP u ovu procenu uračunata je i dodatna javna potrošnja kao i nova radna snaga na tržištu rada.

Kako se navodi u izveštaju, očekuje se da će uticaj rešavanja izbegličke krize na budžet dovesti do povećanja javne potrošnje.

Uticaj migracija na nezaposlenost biće umeren, mada se može dogoditi da u nekim zemljama povećanje zaposlenosti ne bude dovoljno da bi se dovoljno brzo apsorbovala nova radna snaga, navodi se u izveštaju.

Privredni rast će u 2016. godini biti najjači u Irskoj (4,5%), a Grčka je jedina koja će zabeležiti pad, gotovo isti kao ove godine (1,3%), dok se u 2017. godini u Grčkoj očekuje rast od 2,7%. Tada će najmanji rast biti u Finskoj (1,1%) a najveći u Rumuniji (3,6%).

Budžetski deficit u EU će pasti sa 2,5% u 2015. na 1,6% u 2017. godini, a javni dug sa 87,8% BDP-a u 2015. na 85,8% za dve godine.

Kada je reč o zaposlenosti, sledeće godine će negativan trend biti jedino u Estoniji i Grčkoj, u oba slučaja po -0,6%, a najveći rast zaposlenosti biće 2,5% u Španiji i Luksemburgu.

Grčka će imati i dalje najveću stopu nezaposlenosti od 25,7% u 2015, 25,8% u 2016. a smanjenje se očekuje u 2017. godini na 24,4%. Visok nivo nezaposlenosti ostaće i u Španiji uz pad sa 22,3% u 2015. na 19% u 2017. godini.

U 2017. najnižu nezaposlenost imaće Češka (4,8%), a slede Danska i Velika Britanija sa po 5,5%.

Inflacija će polako ponovo da se vraća u EU, od stagnacije cena u 2015. na rast od 1,1% u 2016. i 1,6% u 2017. godini.

Od susednih zemalja, Bugarska će 2017. imati rast od 2% a Rumunija 3,6%, a zaposlenost će te godine u ovim zemljama rasti po 0,5%, dok će u Hrvatskoj privredni rast biti 1,7%, a zaposlenost će te godine porasti za 1,2% i stopa nezaposlenosti će iznositi 14,7%.