Sloboda medija okosnica procesa uključivanja u EU

 izvor : euractiv  foto:                                                                              04.11.2015.

Evropski komesar Johanes Han rekao je 4. novembra da je sloboda medija i izražavanja okosnica procesa uključivanja balkanskih zemalja u Evropsku uniju i naglasio da su neosnovane tvrdnje da je EU "izgubila interes za slobodu sredstava informisanja na Zapadnom Balkanu". Na skupu u Briselu komesar za ljudska prava SE pozdravio je inicijative oko finansiranja medija u Srbiji, uz napomenu da će se pratiti kako se primenjuju. Evropski zvaničnici upozorili su na pritiske, zastrašivanje i napade na novinare na Zapadnom Balkanu i ukazali na nužnost političke i finansijske nezavisnosti medija, jačanje regulatornih agencija i sprečavanje ekonomskih pritisaka na sredstva informisanja.

Han je naveo da će Evropska komisija uskoro objaviti godišnje izveštaje o napretku zemalja regiona ka EU i podvukao da "sloboda izražavanja i medija ima središnju ulogu u strategiji proširenja".

"Dozvolite mi da kažem jasno: Sloboda medija je okosnica proceca uključivanja u EU i to nije podložno bilo kakvim pregovorima", poručio je evropski komesar za proširenje na otvaranju konferencije o jačanju slobode medija na Zapadnom Balkanu i Turskoj "Spik-ap" (Speak-up).

Han je upozorio da je u poslednje vreme učestalo zastrašivanje novinara u regionu i rekao da "valjane vladavine zakona u nekoj zemlji ne može biti ako ujedno mnogi sudovi donose presude protiv novinara samo zato što su kritikovali vladine zvaničnike".

"Takođe ne može biti delotvornog sprovođenja zakona i valjane zaštite svakog građanina ako novinari žive u strahu a vinovnicima (napada na njih) se ne sudi", dodao je evropski komesar za proširenje.

Po njegovim rečima, "ne može se tvrditi da postoji transparentna tržišna privreda a istovremeno zatvarati oči pred netransparentnim vlasništvom medija …c niti može biti transparentne, profesionalne državne uprave koja nije politizovana ukoliko se javni novac troši na medije bez ikakvog uvida javnosti".

Han je predočio da to znači da "pogoršanje stanja medija utiče na sveukupnu spremnost neke zemlje da se priključi EU" i dodao da "oveštali interesi često otežavaju medijima da prežive".

Evropski komesar je ukazao na to da je nužno uložiti znatno više napora da se obezbedi politička i finansijska nezavisnost servisa javnih tv i radio mreža, uz jačanje regulatornih agencija i sprečavanje ekonomskih pritisaka na sredstva informisanja, kao i preterane netransparatne koncentracije vlasništva nad medijima.

Han je istakao da je preko potrebno da postoji javni uvid u to kako vlasti plaćaju reklame u medijima, rekavši da primena zakona o slobodi medija na Zapadnom Balkanu i u Turskoj izaziva veliku zabrinutost, dok neretko vlasti "demonizuju novinare koji kritički izveštavaju o radu vlade i žigošu ih kao izdajnike, što ih gura u samocenzuru".

Odgovornost da se to spreči, predočio je evropski komesar, imaju prevashodno vlasti, ali i civilno društvo i sami mediji koji moraju uticati na to da vlasti polažu računa za postupke prema medijima.

SE traži zaštitu novinara od napada

Savet Evrope (SE) pomno prati stanje slobode medija i izražavanja na Zapadnom Balkanu, "a kad je reč o Srbiji i Crnoj Gori i dalje je od primarne nužnosti da se novinari zaštite od nasilja, a SE dobija izveštaje o napadima i pretnjama novinarima u celom regionu", izjavio je na skupu komesar za ljudska prava SE Niels Muižnieks.

On je posebno upozorio na pogubne posledice pritisaka, pretnji i napada na novinare i predočio da je stav SE da istrage vlasti moraju da dovedu do kažnjavanja vinovnika i nalogodavaca napada i pretnji novinarima.

Potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček je na konferenciji istakla da je sloboda izražavanja temeljno ljudsko pravo i predočila da se uvreženje kritičkog mišljenja kod građana, pored dosledne primene zakona u praksi, ostvaruje i kroz sistem obrazovanja koji to izgrađuje.

Muižnieks je naveo da se velika pažnja posvećuje demonstracijama i pravu na proteste u zemljama Saveta Evrope i dodao da, "kad je reč o situaciji u Crnoj Gori nužno je da novinari i profesionalci u medijima mogu da izveštavaju bezbedno i slobodno, a dužnost je policije da ih zaštiti".

Komesar za ljudska prava SE je rekao da "pozdravlja u Srbiji sprovedene inicijative oko finansiranja medija" i napomenuo da će pratiti kako se to primenjuje.

On je zatražio da "političari prestanu da iznose huškačke komentare na račun novinara i druge vidove pritiska u Srbiji i Crnoj Gori", posebno ukazavši na neophodnost da optužbe za klevetu više ne budu krivično delo.

Muižnieks je podvukao veliki značaj etičkog novinarstva, a naglasio je da je veoma bitno da se izbegne uplitanje države, ali i da mediji u regionu treba sami sebe kritički da posmatraju, da se osvrću i na sopstveno izveštavanje o ranjivim grupama.

Takođe je rekao da je javno upozorio na veliku opasnost i štetu od zakona kojima se proširuju ovlašćenja službi bezbednosti u sferi informisanja u EU i na Balkanu, što ugrožava bezbednost izvora informacija za novinare.

Na trećoj konferenciji "Spik-ap" učestvuju novinari i urednici medija sa Zapadnog Balkana i Turske, zvaničnici Evropske komisije, medijski analitičari, predstavnici vlasti i stručnjaci međunarodnih, regionalnih i nacionalnih organizacija, zaduženih za pospešenje slobode izražavanja.