Srbija sprema 6.000, Hrvatska 5.000 mesta za izbeglice

 izvor : euractiv  foto:                                                                             05.11.2015.

Srbija je obavestila Evropsku uniju da će pripremiti 3.000 dodatnih mesta za privremeni smeštaj izbeglica, pored nedelju dana ranije preuzete obaveze za 3.000 smeštajnih kapaciteta, dok je Hrvatska izvestila Evropsku komisiju i članice EU da će ukupno spremiti 5.000 mesta za izbeglice, saopšteno je 5. novembra iz Evropske komisije. Istovremeno Komisija predviđa da će do kraja 2016. u EU stići još tri miliona migranata i usporavanje priliva se ne očekuje pre 2017.

Portparolka Evropske komisije Mina Andreeva rekla je i da je Slovenija potvrdila da će postaviti kapacitete za smeštaj 2.000 izbeglica.

Austrija je takođe stavila do znanja da vlada u Beču razmatra koliki broj izbeglica može primiti u smeštajnim kapacitetima koje priprema.

Lideri balkanskih i EU zemalja na "zapadnobalkanskom putu izbeglica" nedavno su se u Briselu obavezali da do kraja 2015. izgrade kapacitete za smeštaj 50.000 ratnih izbeglica kako bi se izbegle posledice nepovoljnih vremenskih uslova i dolaska zime.

"Kad je reč o upravljanju granicama, na više sektora je ostvaren dobar napredak", navela je portparolka Evroske komisije i rekla da Slovenija očekuje da će do polovine novembra na slovenačkim granicama biti postavljeno 250 policajaca u odnosu na 183 policajca prethodno obećanih kao pomoć drugih članica EU vladi u Ljubljani.

Evropski komesar za ekonomiju Pjer Moskovisi istovremeno je opovrgao tvrdnje da će masovni priliv izbeglica imati nepovoljne posledice po ekonomski rast i povećati nezaposlenost.

Moskovisi je naveo da analize Evropska komisija pokazuju da pod uslovima da deluju državne politike koje podstiču integraciju izbeglica u ekonomiju i društvo zemalja EU, to može imati povoljan makroekonomski učinak, "lagano pozitivan, ne zamašan", kao i povoljniji učinak u zemljama prijema izbeglica.

Moskovisi je podvukao da to znači i da prihvatanje izbeglica iz ratova i progona mora biti "razumno sprovođeno, uz imperativ zaštite naših spoljnih granica".

Nemački poslodavci i čelnici industrije ranije su stavili do znanja da naročito sirijske izbeglice, među kojima ima obrazovanih ljudi, mogu biti integrisani i da su potrebni kao nedostajuća radna snaga nemačkoj privredi.

Do kraja 2016. još tri miliona migranata

Evropska unija prognozira da bi do kraja 2016. u EU moglo da stigne još tri miliona migranata, nakon što je do sada u 2015. u potrazi za sigurnim mestom za život ili poslom stiglo više od 700.000 ljudi.

U jesenjim ekonomskim prognozama Evropske komisije objavljenim 5. novembra ističe se da se usporavanje priliva migranata u Evropu ne očekuje pre 2017. godine.

Komisija je saopštila i da izbeglička kriza predstavlja dodatni pritisak na potrošnju vlada ali i da bi mogla da ima mali pozitivan uticaj na evropske ekonomije za nekoliko godina.

Ipak, realni uticaj migrantske krize na nacionalne budžete teško je predvideti, s obzirom da ne postoje kompletni i pouzdani podaci o onima koji su stigli do EU, kao ni o tome da li će ostati.

Najveći broj migranata u Evropu dolazi preko Italije i Grčke a posledice velikog priliva osećaju i Mađarska i Austrija, kao i Nemačka i Švedska, u koje se najčešće ide.

Te zemlje, uz još neke, žele da EU primenjuje svoja budžetska pravila fleksibilnije i da oni koji prekrše pravila o potrošnji i deficitima ne budu kažnjeni.

Kako je prenela agencija AP, jedan visoki zvaničnik EU koji je želeo da ostane anoniman rekao je da treba da bude dozvoljena izvesna fleksibilnost kada je reč o poštovanju budžetskih pravila "kako bi se uračunali specifični troškovi i na ograničeni vremenski period".

Sve dok je pomoć "jednokratna, na kratak rok" članice zone evra će se složiti s tim, rekao je taj zvaničnik.