Džim Šeridan na Paliću: Filmovi danas liče na dečju igru
Izvor: tanjug
Datum: 18.07.2013
PALIĆ - Slavni irski reditelj i scenarista Džim Šeridan izjavio je danas na Paliću da su mu u filmu važniji stav i emocije nego vizuelna atrakcija i da mu se ne sviđa što savremeni filmovi sve više postaju dečja igra.
Šeridan na Paliću učestvuje u programu koji zajednički organizuju Evropska filmska akademija (EFA) i 20. Festival evropskog filma Palić, pod nazivom "A Sunday in the Country". To su redovni susreti filmskih stvaralaca i mladih autora iz cele Evrope koje EFA održava svake godine u drugoj zemlji.
"Za mene je najvažnije da izrazim stav. Vizuelni izgled dolazi odmah iza toga, nakon što nađete emocionalno jezgro", rekao je u intervjuu Tanjugu autor snažnih dramskih filmova kao što su "U ime oca", "Livada", "Bokser", "U Americi"...
On je izrazio uverenje da su "emocije i vizuelni deo filma u konfliktu najveći deo vremena". Kako je objasnio, "emocije su nevidljive, a vizuelni deo je vidljiv i što više kao reditelj kontrolišete taj vizuelni aspekt u filmu, to je teže da se posvetite emocijama".
"U današnjoj kinematografiji vizuelni aspekt preovlađuje na mnogo načina i čini da filmovi postaju dečja igra", ocenio je on.
Na pitanje kako evropski sineasti mogu da se nose sa američkim blokbasterima, ugledni član EFA odgovorio je jednostavno: "Ne mogu".
"Za mene je to skoro kao rat između kultura. Ja volim američke vrednosti, ali ne i to što oni kao da su isisali sav kiseonik iz sobe. Prvo je nestao italijanski fim, pa švedski, britanski. Sada nestaje i američki film", izjavio je Šeridan.
On je podsetio da su autori kao Federiko Felini ili Ingmar Bergman bili milioneri, napominjući da danas filmski stvaralac ne može da živi od onoga što zaradi u svojoj osnovnoj profesiji.
"To su zakoni monopolističkog kapitalizma. Oni čine proizvod stalno sve skupljim i tako veliki studiji ubijaju konkurenciju. Evropa izgleda da to ne shvata zaista ozbiljno, bavi se time više kao kulturnim nego ekonomskim pitanjem, ali Evropa se tako odnosi i prema ukupnoj stvarnosti", rekao je on.
Uostalom, kako je dodaao "ne postoji federalna Evropa, tako da mnoge pojedinačne države pokušavaju da se bore sa Amerikom, bez zajedničke vizije u oblasti filma, medija, kulturne poltike. Ne mislim da imaju neke šanse".
Šeridan je napomenuo da "nema mnogo smisla govoriti kako evropske kinematografije više nemaju dobre autore, jer će se za pet godina govoriti da nema dobrih ni u Americi, a na svim ekranima biće samo filmovi poput 'Osvetnika'".
Povodom potpunog prelaska filma sa klasične 35-milimetarske trake na digitalni format izjavio je da "ne bi želeo da zvuči depresivno", ali da smatra kako će "to veoma loše uticati na prirodu sedme umetnosti".
"To je kao promena tehnologije 80-ih godina 20. veka. Tada su video trake ubile evropski film u Americi. Ranije su na koledžima studenti gledali evropske filmove u salama sa velikim platnom. Kada se pojavio VHS, svi su rekli - mogu da gledam u svojoj sobi. Ali veliki ekran može da nosi titl sa prevodom, a na malom ekranu je to teže pratiti i tako su prestali da prate evropski film".
"Svaki napredak tehnologije vodi nas na sve jednostavniji nivo", naglasio je Šeridan.
Na pitanje šta će savetovati mladim autorima sa kojima će se sresti na Paliću. odgovorio je da "celokupna slika kinematografije jeste loša, ali kada govorimo o mladima, ipak ima smisla raditi".
"Za početak karijere najvažnije je da pokušaju da nađu pravog sebe, da dođu do korena onoga što jesu. Onda kada poznajete sebe, možete i da se izrazite. Mada, čovek nikada ne može potpuno da spozna pravog sebe", rekao je on.
Šeridan je izrazio nadu da će "promene doći, jer će u protivnom sve biti samo još gluplje".
"Zar ne mislite da su 'Osvetnici', nastavci Spajdermena i Supermena stvarno glupi, a svi govore samo o zaradi na blagajnama", zapitao je on.
Ipak, kako je istakao, on se kao autor neće predati.
"Priča koja je preovladavala u 20. veku je ista kao u 19. veku - 'to je moje telo, to je moja krv', što su elementi drame i ideje. Jake ideje će uvek opstati i menjati svet. Svaki pojedinac može bar na neki mali način da promeni svet", izjavio je on.
Na pitanje o novim projektima odgovorio je da ih ima nekoliko.
"Jedan je o vremenu kada sam bio dečak. Glavni lik ima 18 godina, pravi je tinejdžer koji odlučuje da više ne razmišlja o devojkama, jer mora da ostane čist, i o nemogućnosti toga. To je dakle priča o odrastanju pravog dečaka u katoličkom svetu".
"Drugi film na kojem radim je o bekstvu iz zatvora. Imam još projekata, ali znate kako je danas - radite na onom filmu za koji dobijete novac", zaključio je Šeridan.
