Dodelom nagrade „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji našem reditelju Emiru Kusturici i ruskom Nikiti Mihalkovu, u subotu uveče je na Letnjoj pozornici na Paliću svečano otvoren jubilarni, 20. po redu Festival evropskog filma.
Veliki reditelji, stari znalci, nisu krili zadovoljstvo što se brojnim dosadašnjima priznanjima pridružila i nagrada koja nosi ime osnivača prvog bioskopa.
-Otkako je informatička revolucija promenila svet, otkako su tehnološki procesi ubrzani, otkako je „35-icu“ zamenio video ustvari se ništa nije desilo ništa – u svom stilu istakao je Emir Kusturica. - Kako god okreneš moraš imati dobru ideju. Problem je u tome što i dobre ideje podvode pod evropski film a najbolji među njima u poslednje vreme su bili iranski. Utoliko je dobro što postoje festivali koji se brinu o dobrom autorskom filmu, a da bi napravio hit ne smeš biti pametan. Festivali kao što je ovaj postali su sigurna kuća za dobre filmove.
Drugi laureat Nikita Mihalkov u Srbiji je proveo samo nekoliko sati, upola manje nego što je proveo u putu.
-Pitam se koliko volim Srbiju kada sam toliki put prevalio da bar na kratko budem na ovoj sceni – kratkim, ali govorom punim emocija Mihalkov je otvorio najprestižniju filmsku smotru u zemlji.
Prisutne su pozdravili i Vladislav Petković, ministar kulture, Slaviša Grujić, pokrajinski sekretar za kulturu i Modest Dulić, gradonačelnik Subotice.
Jubilarno okupljanje bilo je prilika da se nagrade svi oni koji su u protekle dve decenije bili deo festivala, koji je od malih Palićkih filmskih večeri izrastao u značajnu evropsku manifestaciju.
Festivalski program počeo je u subotu uveče filmovima iz Takmičarske selekcije „Kongres“ Ari Folmana i „Borgman“ Aleks Van Vermerdama. U narednih nedelju publika će imati priliku da pogleda više od 80 ostavrenja u devet programskih selekcija.
O nagradi „Palićki toranj“ odlučivaće žiri predvođen Srđanom Dragojevićem a za prestižno priznanje nadmetaće se i film Srdana Golubovića „Krugovi“, kao i „Otvori mi se“ Simo Helinena, „Časovi Harmonije“ Emira Biagazina, „O puževima i ljudima“ Tudora Giurgiua, „Jedi,spava, umri“ Gabriele Pihler, „U ime“ Malgorzate Sumovske, „Raj:nada“ Urliha Seidija, „Dug i srećan život“ Borisa Klebnikova, „Vi osvetljavate noć“ Onur Onlua, „Raspad slomljenog srca“ Feliksa van Groningena, „Selidba“ Ditriha Bugermana i „Pas moj Kiler“ Mire Fornei.
