Filmski festival na Paliću: Radnička klasa na udaru
Izvor: novosti online
Datum: 15.07.2013
Da se veliki deo Evrope susreće sa ekonomskim problemima, koji neminovno povlače i narušavanje etičkih kodeksa i marginalizaciju celokupnog društva, svedoče i brojna ostvarenja koja se ovih dana prikazuju na 20. Festivalu evropskog filma na Paliću.
Otpuštanje radnika, zatvaranje velikih fabrika, uništavanje agrara, diskriminacija i pored glasovite tolerancije samo su neke od tema kojima se bave trenutno najgledaniji evropski filmovi.
- To su teme od kojih ne možemo lako pobeći, a ni ne treba da bežimo već da se suočimo sa njima - kaže, za „Novosti“, rumunski reditelj Tudor Đurđio, čiji je film „O puževima i ljudima“ prikazan sinoć na Letnjoj pozornici.
Film prikazuje mali rumunski provincijski grad u kome se zatvara fabrika sa više od hiljadu zaposlenih. Predsednik sindikata se grčevito bori za spas radnika, suočava sa novopečenim funkcionerima, ali pritom polako gubi sebe i porodicu.
U UTORAK VEČE NA FESTIVALU
U okviru takmičarskog programa na Letnjoj pozornici na Paliću u utorak veče će biti prikazan domaći film „Krugovi“ Srdana Golubovića i poljsko ostvarenje „U ime“, rediteljke Margite Sumovske.
- To je slika Rumunije, ali i Srbije i Mađarske i drugih zemalja, koje su se posle pada komunističkog režima suočile sa nizom novina na koje očigledno nisu bile spremne - dodaje Đurđio. - Dobile su slobodu sa kojom ne znaju šta će, primaju oberučke sve što im se nudi, ne razmišljajući šta to donosi na duge staze. Ono što im je takođe zajedničko, jeste da ne gube optimizam i duh.
Masovna otpuštanja nisu samo postkomunistički problem već i svakodnevica razvijenih evropskih zemalja. U švedskom filmu „Jedi, spavaj, umri“, rediteljke Gabriele Pilher, oni dobijaju i rasnu notu, jer „preko kapije“ odlazi najbolja radnica, muslimanka poreklom iz BiH. Na njenom primeru jasno je da je tolerancija „najizlizanija savremena reč“ u za sve otvorenoj Evropi.
Najnoviji film ruskog reditelja Borisa Hlebnikova „Dug i srećan život“ mogao bi se bez problema premestiti u naše krajeve. Loša politika dovela je agrar na ivicu opstanka, poljoprivrednici izlaze na ulice, protestuju, ali lokalni političari njihovu muku smatraju šizfrenijom.
Iako su teme izuzetno aktuelne, po mišljenju proslavljenog reditelja Nikite Mihalkova, mora se pronaći mera i dobro paziti na način na koji se prikazuju, jer će u suprotnom stvoriti potpuno drugi efekat.
- Umesto da film pomogne ljudima, sada imamo situaciju da se stvorila odbojnost prema ruskom filmu, jer ljudi ne žele da u tolikoj meri gledaju ono najgore što ih okružuje, a to su beda, korupcija, prostitucija, pijanstvo - objasnio je Mihalkov. - Mera mora postojati, ali nju je veoma teško naći, naročito kada su problemi oko nas prisutni u velikoj meri.
