Povodom velikog jubileja, 20. godišnjice, Festival evropskog filma Palić objaviće monografiju „Dodir večnosti“ o nosiocima prestižnog priznanja „Aleksandar Lifka“, čiji je autor poznati filmski kritičar Nebojša Popović. U knjizi će biti predstavljeno 26 dosadašnjih dobitnika, dok će biografije ovogodišnjih laureata, Emira Kusturice i Nikite Mihalkova, biti posebno objavljene naredne godine.
„Lifka“ je dosad otišao u ruke nekima od najvećih imena svetskog filma, poput Jiržija Mencla, Andžeja Vajde, Ištvana Saba, Kena Louča, Kena Rasela, ali i domaćih velikana Puriše Đorđevića, Dušana Makavejeva, Milene Dravić, Srđana Karanovića...
- Želeo sam da podsetim koliko su ti ljudi važni i zbog čega. Današnja publika nije u prilici da gleda filmove Mikloša Janča ili Kšištofa Zanusija na televiziji. Nekada su njihovi filmovi bili na redovnom bioskopskom repertoaru, to je nekada bio deo opšte kulture. Svaki novi film Jiržija Mencla je stizao u bioskop, sada toga nema - podseća Popović.
To nisu autori koji su zablistali u jednom talasu, na nekoliko godina, već su vrhunska dela stvarali u kontinuitetu. Kao poseban kuriozitet, naš sagovornik izdvaja da su od 26 dobitnika, 23 lično došla na Palić da prime nagradu.
- Ken Louč je bio samo na nekoliko sati, ali je bio tu! I Mihalkov će biti u Srbiji samo jedne večeri, ali dovoljno da mu iskažemo poštovanje i da on nauči nešto novo o nama. Ova knjiga je kao zbornik najvećih svetskih nagrada i priznanja koje su dobili laureati „Lifke“. Ali, samim tim što spadaju u najveće umetnike, oni su i najjednostavniji ljudi. Do jednostavnosti stižu samo najbolji.
Možda mislimo da o pojedinim filmskim genijima znamo sve, ali Popović tvrdi da će nas mnoge činjenice iz monografije ipak iznenaditi.
- Poznato je da je Eva Ras dobila „Lifku“ iste godine kad i Andžej Vajda, ali ne i to da ju je Vajda odbio na početku njene karijere, kada je konkurisala za ulogu „Sibirske ledi Magbet“. Sva nesrećna, Eva je išla sa tog kastinga i bukvalno se sudarila sa Makavejevim, koga su u isto vreme odbili u „Avala filmu“ za neki projekat. Taj susret se pretvorio u istorijsku saradnju na „Ljubavnom slučaju ili tragediji službenice PTT“. Ništa nije slučajno ni u životu, ni u umetnosti - ocenjuje ovaj kritičar.
Niz događaja i slučajnosti nastavio se i dolaskom još jednog laureata Kena Louča, koji je sa palićke pozornice poručio da je najvažnije stvari o filmu naučio upravo od Makavejevog „Ljubavnog slučaja“.
Poznata imena srpske i jugoslovenske kinematografije, koja su među dobitnicima ovog priznanja, cenjena su u svetu, a da mi to i ne znamo.
- Dopisivao sam se sa jednim italijanskim rediteljem mlađe generacije. Rekao sam mu da pišem nešto o Puriši Đorđeviću, za koga on verovatno nije čuo. Odgovorio mi je da on zna sve o Puriši, jer o njemu uče na fakultetu. Shvatite da čak i ako ste najbolji samo u jednoj zemlji, vi ste već doprineli kvalitetu evropskog filma u celini - tvrdi Popović.
SLOBODNI LJUDI
Radni naslov knjige je bio „Slobodni ljudi“ zato što su, smatra Popović, njeni akteri u onome što rade dostigli maksimalan stepen slobode, koji je glavni ideal stvaranja.
- Neki nisu ostvarili sve ono što su hteli i ono što su zaslužili da im se dogodi, ali su samom borbom i svojim iskazivanjem na javnoj sceni postigli tu maksimalnu slobodu.
