Stručnjaci preporučuju Nemačkoj da bolje proveri građane iz drugih članica EU koji traže posao kako bi otkrila "socijalne turiste" i one koji nemaju kvalifikacije za slobodna radna mesta. Te koji zloupotrebljavaju slobodu kretanja u EU treba proterati i zabraniti im povratak na neko vreme, smatra panel nemačke vlade. "Socijalni turisti" su građani EU koji odlaze u drugu članicu ne sa željom da nađu posao, već da kao nezaposleni dobijaju socijalne beneficije. Nemačka je zbog ekonomskog rasta i male stope nezaposlenosti magnet za građane iz drugih članica EU koji žele da iskoriste prednosti slobode kretanja u bloku i manjka radnika u industriji. Međutim, raste zabrinutost od priliva Rumuna i Bugara koji beže od siromaštva. Bugarskoj i Rumuniji je ove godine potpuno otvoreno tržište rada EU.
Nakon što se nekoliko nemačkih gradova požalilo da njihove zdravstvene službe i socijalni radnici ne mogu da izađu na kraj sa brojnim nezaposlenima iz istočne Evrope, u januaru je vlada Angele Merkel formirala panel da nađe rešenje za problem.
Nalazi panela ovih dana biće predstavljeni javnosti a kopija dokumenta u koji je Rojters imao uvid ukazuje da se kancelarkina koalicija konzervativaca i socijaldemokrata sprema da poštri pravila.
"Vlada podržava slobodu kretanja i Nemačka od nje ima koristi. Istovremeno moramo priznati da se obilje problema može povezati sa imigracijom", navodi se u dokumentu vladinog panela.
Populacija Nemačke povećana je u 2013. treću uzastopnu godinu i beleže se najviši nivo neto migracije za dve decenije i osetan rast broja imigranata iz istočne Evrope. Za sada je međutim suviše rano reći da li će otvaranje tržišta rada za Bugarsku i Rumuniju od 1. januara doprineti još dramatičnijem povećanju nego što je prognozirano za 2014.
Zamenik nemačkog ministra unutrašnjih poslova Ginter Krings (Guenter) naglašava da Berlin slobodno kretanje radnika smatra "jednim od glavnih stubova Evropske unije".
"Međutim, svrha slobode kretanja na evropskom nivou je da se nađe mesto za rad ili studiranje", rekao je Krings dodajući "da ako neko nema ni teoretske šanse da dobije posao, neophodni preduslovi za slobodu kretanja nisu ispunjeni".
Dobrodošlica za kvalifikovane radnike
Nemačka vlada ističe da većina Rumuna i Bugara dolazi legalno, da radi ili studira, ali da se manjina pretvara da je samozaposlena kako bi dobila dodatne beneficije ili traži beneficije za decu a nema realne šanse niti namerava da nađe posao.
"Želimo da bude jasno da su imigranti i dalje dobrodošli u Nemačku. I, kada je reč o imigrantima, ne želimo da pravimo razliku između dobrih i loših zemalja iz kojih oni dolaze već između adektvatnih i neadekvatnih kvalifikacija imigranata", kazao je Krings.
"Krajem 2103. godine gradonačelnici 16 gradova, poput Kelna, Hanovera i Dortmunda, javno su tražili da im se pomogne sa nezaposlenim imigrantima iz istočne Evrope od kojih su mnogi bili Romi", podsetio je nemački zvaničnik.
Iako je javna debata u Nemačkoj manje ostra nego drugde u EU, ta zemlja deli bojazni da će politika zazora od imigranata biti dobra za stranke sa krajnje desnice na izborima za Evropski parlament u maju.
"Ako je 80% imigranata iz jedne zemlje dobro integrisano, to nije argument da se prihvati preostalih 20% koji ne ispunjavaju evropske kriterijume za slobodu kretanja", istakao je Krings, preneo je EurActiv.com.
Vladin panel okupio je visoke funkcionere iz 11 ministarstava a kopredsednici su funkcioneri minstarstva unutrašnjih poslova, koje vode konzervativci, i ministarstva rada, na čijem su čelu socijaldemokrate. Ta dva kopredsednika treba da obezbede ravnotežu snaga članica "velike koalicije" koja je 26. marta navršila 100 dana rada.
Panel je predložio da se boravak onih koji traže posao ograniči na tri meseca ako ne nađu posao, da se proteraju oni koji su na prevaru dobijali beneficije i da im se zabrani povratak na određeni period, kao i da se uvede stroža kontrola onih koji traže socijalne beneficije.
Preporučuje se i da policija i službe za zapošljavanje gone firme u kojima rade neregistrovani radnici, kao i da vlada izdvoji 200 miliona evra za ublažavanje socijalnih problema u najteže pogođenim gradovima.
Background
Nemačka vlada je u januaru osnovala komitet koji treba da istraži efekte imigracije siromašnih iz Bugarske i Rumunije zbog žalbi da su preopteretili gradove.
Kada su Bugarska i Rumunija 1. januara 2007. ušle u EU većina članica je uklonila ograničenja na svojim tržištima rada za radnike iz te dve zemlje.
Ograničenja su međutim ostala na snazi u Austriji, Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Irskoj, Luksemburgu, Malti, Holandiji i Velikoj Britaniji. Te zemlje su tražile od rumunskih i bugarskih građana da imaju radne dozvole pre nego što uđu na njihovu teritoriju.
Prema sporazumima o pristupanju Bugarske i Rumunije, 1. januara 2014. godine ograničenja za radnike iz te dve zemlje potpuno su uklonjena širom EU.
