Na parlamentarnim izborima u Srbiji, 16. marta, pravo glasa ima i dijaspora. I dalje nema novina u izbornoj organizaciji kako bi se olakšao proces glasanja, a koje dijaspora godinama traži.
„Konzulatu se do sada prijavilo preko 100 naših državljana. Očekujemo potvrdu od strane Republičke izborne komisije tako da ćemo kada i dobijemo tu potvrdu zvanično obavestiti o otvaranju biračkog mesta" kaže konzul u Čikagu žeran Radulović i dodaje:
„Zbog vremenske razlike, najčešće se glasa dan pre glasanja u Srbiji a svi oni koji su se prijavili, o mogućnosti da ostvare svoje biračko pravo u ovom konzulatu, biće obavešteni preko konzulata. Najverovatnije će poziv za glasanje svakom biraču stići poštom."
Konzulat u Čikagu pokriva veliku teritoriju SAD-a, skoro dve trećine ove države.
„Imajući u vidu da naš zakon predviđa isključivo glasanje dolaskom na biračko mesto, znači da mnogi naši državljani koji žive u Americi i koji su daleko od Čikaga, neće doći da glasaju na ovim izborima" zaključuje konzul Radulović.
Mogućnost glasanja za državljane Srbije u dijaspori postoji oko desetak godina. I dalje ne postoji mogućnost glasanja putem interneta ili pošte.
Srbi u Australiji neće glasati
Kako prenose mediji na srpskom jeziku na petom kontinentu, u Generalnom konzulatu Srbije u Sidneju je saopšteno da se za glasanje na predstojećim izborima prijavio zanemarljivo mali broj Srba sa pravom glasa.
"Pokušali smo da dobijemo komentar vršioca dužnosti Generalnog konzula Jasmine Pekmezović" kaže kolega Caran "ali se ona oglušila o naše brojne pozive."
Podsećamo da u Australiji živi više od 100 000 Srba.
Čija je greška što niko neće glasati? Da li je u pitanju potpuna politička apatija naše zajednice, nezainteresovanost za dešavanja u matici ili možda nedovoljna angažovanost naših diplomatskih predstavništava? Verovatno će o tome Ministarstvo inostranih poslova Srbije i Ministarstvo pravde sačiniti podrobnu analizu.
Inače, na sajtu Generalnog konzulata Republike Srbije u Sidneju je i dalje zastarelo uputstvo o tome kako se upisati u jedinstveni birački spisak, bez ijedne dodatne informacije.
Verovatno nikog neće boleti glava što Srbi iz Australije neće glasati 16. marta, zaključuje naš izveštač Dragan Caran.
Nezainteresovana dijaspora u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj
Glasačka mesta u konzulatima Republike Srbije otvaraju se ako se za glasanje prijavi, službenim jezikom rečeno registruje, najmanje 100 građana.
Koliko konzularnih predstavništava u zemljama nemačkog govornog područja prelazi taj cenzus? Po izveštajima, u Austriji je to Beč, u Nemačkoj Štutgart, Diseldorf, Frankfurt i Berlin, u Švajcarskoj Cirih.
Stvarni brojevi se u svakom od navedenih konzulata kreću od 100 do 300 prijavljenih glasača. Najverovatnije je tako, jer pouzdanih i službenih informacija koje bi dolazile bilo iz konzulata i ambasada, bilo iz Ministarstva inostranih poslova u Beogradu kao centralne diplomatske institucije Republike Srbije nema.
Zašto je informacija o broju glasača pretvorena u poverljivu i osetljivu nije najjasnije. Da li je u pitanju problem savesti zbog loše organizacije od strane diplomatskih predstavništava, ili se radi o apolitičnosti srpskih građana koji ovde žive? Na to pitanje jedan od predstavnika dijaspore u Beču odgovara sa „istina je na pola puta".
Apolitičnost ovdašnjih Srba ne mora imati previše veze sa organizacijom ili neorganizacijom diplomatskih predstavništava.
Još u oktobru prošle godine na austrijskim nacionalnim izborima, austrijske stranke su se žalile na nezainteresovanost Austrijanaca srpskog porekla da izlaze na izbore. Tumačenje je bilo da Srbi generalno nemaju previše poverenja u sposobnost institucije izbora da rešava realne probleme današnjice.
Iz kratke ankete među poznanicima i austrijskim lokalnim političarima srpskog porekla, saznaje se da na glasačkoj berzi dijaspore najbolje kotiraju Srpska napredna stranka i Pokret Dveri. Dveri ovde proporcionalno uzivaju veću podršku nego u samoj Srbiji. Ostale stranke među dijasporom u Austriji praktično nisu relevantne, kaže se na kraju izveštaja iz Austrije.
Austrijske brojke
U Austriji živi oko 10 000 građana sa srpskim pasošem, kao i nekih 150 do 200 hiljada Austrijanaca srpskog porekla. Dvojno državljanstvo je principijelno nemoguće.
