|
Beograd, jedini grad koji je dao četiri različita učesnika polufinala Kupa šampiona (danas ravno Fajnal-foru Evrolige), od 18. do 20. maja biće svedok završne borbe za evropskog klupskog šampiona. Ironično, taj grad, koji je toliko pružio svetskoj košarci, u osvit predstojećeg događaja ostaje bez predstavnika u Evroligi za narednu sezonu, pošto Crvena zvezda nije uspela da osvoji ABA ligu.
Gde je danas naša klupska košarka i koliko vredi domaća liga – to je svima jasno. Fraza da bez jake Zvezde nema ni jakog Partizana došla je po svoje. Dok je Partizan bio jak, Zvezda nije postojala. I obrnuto. Njihovi odnosi su na najnižoj tački otkako postoje, čemu je kumovala, posredno i Evroliga. Otkako se broj ulaznica za tu ligu sveo na jedan (prvo u Srbiji, a zatim u čitavom regionu) borba za nju je postala pitanje života u smrti. Danas „zemlja košarke” – zvanični trostruki vicešampion (olimpijskih igara, sveta i Evrope) – nema garantovanog učesnika u najboljem klupskom takmičenju.
Da li bi sve bilo drugačije da su oba kluba od osnivanja regionalne lige zajednički nastupala, može samo da se nasluti. Da li bi Evroliga blagonaklono gledala na zajednički zahtev Zvezde i Partizana (neki naši autoriteti su lobirali da oba kluba budu „unutra”) – nije teško zaključiti. Ovako, uoči Fajnal-fora u beogradskoj „Štark areni” ostaje da se prisetimo nekih boljih vremena i da navijamo da trener Željko Obradović nastavi da ruši rekorde (trenutno devet titula, kao i Real koji takođe stiže u Beograd, ali još ne računa na Kuzmića) ili da neki od napih igrača stignu do pehara. U finalu ćemo sigurno imati barem jednog igrača, pošto se u polufinalu sastaju Fenerbahče (Gudurić, Kalinić) i Žalgiris (Micić).
Koliko je klupska košarka bila razvijena u Beogradu, svedoči i to što je naš glavni grad za nešto više od dve decenije dao četiri polufinalista Kupa šampiona (Evrolige), takmičenja čiji je jedan od osnivača Bora Stanković koji je ostavio dubok trag u tri od četiri ta kluba: u Crvenoj zvezdi i Partizanu je bio i igrač i trener (u Zvezdi nije vodio prvi tim), a moćni OKK Beograd je kao trener stvorio zajedno sa profesorom Radomirom Šaperom. Među četiri najbolja kluba Evrope stigao je i Radnički sa Crvenog krsta. Za „večite” rivale znamo u kakvoj su trenutno sitaciji, dok su „klonferi” i „krstaši” već decenijama na ivici stečaja, zarobljeni između „starog dobrog sistema” i dugo najavljivane privatizacije koja bi na ovakvom tržištu verovatno dotukla mnoge klubove tog tipa.
Kup šampiona je počeo pre 60 godina, a OKK Beograd je prvi put učestvovao u drugoj sezoni, 1959, kao šampion Jugoslavije iz 1958. Na klupi je sedeo Bora Stanković, a na terenu glavnu reč vodio Radivoj Korać. U toj prvoj sezoni igrali su i Slobodan Rica Gordić, Miodrag Sija Nikolić, Milorad Erkić, Bogomir Rajković... U polufinalu ih je izbacio bugarski Akademik: OKK je pobedio kod kuće sa 79:69, a izgubio na strani sa 94:77.
U sezoni 1960/61. OKK Beograd je ispao u osmini finala od belgijskog Antverpena, bez odigranog revanša, pošto je jugoslovenska policija zabranila da se igra (zbog ubistva Patrisa Lumumbe u Kongu). Najbliže finalu bio je tri godine kasnije, kada je od Spartaka iz Brna bio slabiji za poen u ukupnom skoru (179:178). U narednoj sezoni, 1964/65, „klonferi”h su u polufinalu izgubili od Reala koji je dobio prvi meč sa 84:61, a drugi izgubio sa 113:96. Na putu do tog duela Radivoj Korać je postavio rekord Kupa šampiona (Evrolige) protiv švedskog Alvika (155:57, 14.1.1965), postigavši 99 poena na toj utakmici.
Sa odlaskom Bore Stankovića u Italiju, a zatim u Fibu, OKK Beograd nikada nije bio ni blizu tih visina. Do polufinala su zatim stigla prva dva osvajača „Politikinog” pehara koji se dodeljivao šampionu Jugoslavije od 1972.
Crvena zvezda se našla među četiri najbolja kluba Starog kontinenta u sezoni 1972/73, kada ju je vodio trener Bratislav Đorđević, a za nju igrali Slavnić, Kapičić, Vučinić, G. Rakočević, Sarjanović, Simonović, Lazarević, Pešić, Z. Latifić, Pajović, Grasi i Grubović. Zvezda je u polufinalnoj grupi bila ispred Reala i Makabija, a u borbi za ulazak u finale ispala je od CSKA iz Moskve, izgubivši oba puta (98:90, 100:83). Te godine je trofej podigao treći put za četiri sezone Injis iz Varezea na čijoj klupi je sedeo nekadašnji igrač Zvezde i Partizana i bivši trener OKK Beograda Aleksandar Nikolić.
Godinu posle toga Radnički, šampion Jugoslavije 1973, plasirao se u polufinale. Na Crvenom krstu je pao i Real (95:87) a trener Slobodan Piva Ivković je vodio najčuveniji tim u istoriji tog kluba: Ražnatović, Marović, Damnjanović, Ivković, S. Jarić, Đorđević, Tasić... U polufinalu od njih je bio bolji Injis od koga su izgubili u Varezeu sa 105:78, a zatim ga savladali kod kuće sa 83:70.
Partizan, jedini naš klupski prvak Evrope, četiri puta je igrao na fajnal-foru, počev od prvog ikada održanog, u Ganu 1988. Trener Duško Vujošević imao je jednu od najtalentovanijih generacija u istoriji evropske klupske košarke: Đorđević, Divac, Paspalj, Pecarski, Obradović, Nakić, Savović, Grbović, Popović, Ignjatović... U polufinalu su izgubili od Makabija (87:82), a u borbi za treće mesto savladali Aris (105:93).
U Istanbulu 1992. „crno-beli”h su ušli u istoriju kao prvi srpski klub na vrhu Evrope i poslednji uopšte koji je to takmičenje osvojio bez stranaca. Željko Obradović je u velikom stilu započeo trenersku karijeru, a Aleksandar Đorđević predstavio svoj zaštitni znak: trojka u poslednjem sekundu u finalu sa Huventudom (71:70). Za Partizan su igrali i Danilović, Koprivica, Šilobad, Nakić, Rebrača, Dragutinović, Stevanović, Šarić i Lončar.
Kinder iz Bolonje je sa svojim timom snova (Danilović, Rigodo, Nesterović, Savić, Skonokini...) bio prejak za „crno-bele” u polufinalu u Barseloni 1998. godine – 83:61. Trener našeg šampiona bio je Milovan Bogojević, a igrali su Tomašević, Brkić, Drobnjak, Đokić, Čubrilo, Lukovski, Koprivica, Radošević, Varda, Dozet.
Trener Duško Vujošević je do svog drugog fajnal-fora stigao 2010. u Parizu, kada je Olimpijakos sa Milošem Teodosićem uz dosta sreće pobedio u polufinalu (stigao do produžetka u poslednjem sekundu, na kraju 83:80). Za Partizan su igrali: Roberts, Sinovec, Mekejleb, Kecman, Milošević, Rašić, Mitrović, Božić, Marić, Veseli, Đekić, Vraneš. U borbi za treće mesto izgubili su od CSKA sa 90:88.
politika.rs
Obradović: Učio sam samo najbolje
Čović o skandaloznom ponašanju Podgoričana: Bacali nam šunku na klupu, ugledni biznismeni pokazivali srednji prst, ulazili ne baš goloruki u svlačionicu…
Startuje Superliga Srbije
Srbija bez evroligaša prvi put od 2001. godine?
Budućnost savladala Zvezdu i osvojila titulu ABA lige
Čović: Zvezda ne igra večeras!
Budućnost vodi, sudije "pogurale" crnogorski tim/Čović: Neviđena krađa, nije trebalo da izlazimo na teren/Zvezda za povratak serije u Beograd, Budućnost za titulu
Zvezda izjednačila, finale se seli u Podgoricu
Alimpijević: Ja sam krivac/Budućnost Zvezdina enigma/Džikić: Ovo je samo početak i ne znači ništa
Zvezda pred početak finalne serije: Naši ciljevi se znaju
|
