|
Drastično smanjiti broj izbeglica sa Balkana
izvor: tanjug, foto: 18.07.2015.
KELN - Nemački političari zahtevaju oštrije zakone kako bi se "drastično smanjio" broj tražilaca azila sa Balkana, pre svega sa Kosova i iz Albanije, i predlaže novi sporazum za "vrbovanje gastarbajtera“, prenosi Radio Dojče vele pisanje lista "Frankfurter algemajne cajtung".
List je preneo izjavu nemačkog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera koji kaže da namerava da "drastično smanji" broj izbeglica sa Balkana koji u Nemačkoj traže azil. On kaže da je neprihvatljivo i sramota za Evropu, što više od 40 odsto zahteva azil u Nemačkoj potiče iz zemalja Zapadnog Balkana.
Država i savezne pokrajine bi trebalo da provere da li bi moglo da se izbegne plaćanje džeparca u iznosu od 143 evra mesečno. Taj novac važi kao stimulacija za izbeglice iz balkanskih zemalja da u Nemačkoj zatraže azil, kazao je on.
De Mezijer je najavio da će odmah u parlamentarnu proceduru uputiti predlog zakona o proširenju kategorije sigurnih zemalja, ukoliko u Bundestagu bude postojala većina za to. Ministar je ocenio da je apsolutno razumljivo što Nemci postavljaju pitanja o tome zašto umesto izbeglica iz kriznih regiona, azil traže ljudi sa Kosova ili iz Albanije.
List takođe navodi da nadležna ustanova za migracije u Nemačkoj ove godine očekuje oko 400.000 ljudi koji će zatražiti azil. Većina ih u Nemačku stiže preko tzv. sigurnih zemalja porekla, piše list, dodajući da je ministar de Mezijer o 175 kilometara dugoj ogradi koju Mađarska gradi na granici sa Srbijom rekao da "nije tako zamišljao Evropu.
On je ipak dodao da Mađarska ima spoljnu šengensku granicu i da mora da se obezbedi. Prema navodima mađarskih vlasti, ove godine stiglo je više od 80.000 izbeglica, koji su uglavnom došli preko Srbije. "To je 40 puta više nego u celoj 2012. godini. Zbog svojih stavova prema izbeglicama, mađarska vlada je proteklih sedmica oštro kritikovana.
Mađarska je u četvrtak najavila da će sve izbegličke kampove izmestiti iz naseljenih područja, kako mase izbeglica ne bi ometale lokalno stanovništvo.
U čanku o izbeglicama, list "Hamburger morgenpost" piše da se gradonačelnik Hamburga Olaf Šolc zalaže za oštrije zakone za tražioce azila s Balkana, posebno iz Albanije i sa Kosova, sa kojih se trenutno povećava broj izbeglica.
"Ti ljudi u Nemačkoj gotovo da i nemaju šanse na azil, jer 98 odsto zahteva biva odbijeno. Zato se Šolc zalaže za plan koji je i u njegovoj stranci (Socijaldemokratska stranka Nemačke) sporan, a to je da "Kosovo i Albanija budu proglašene sigurnim zemljama porekla".
"Te zemlje teže ulasku u EU, a iz takvih zemalja ne može biti izbeglica", rekao je Šolc. Istovremeno on pokreće inicijativu o sporazumu sa tim zemljama o vrbovanju radnika, odnosno nova pravila o gastarbajterima.
On se nada da bi se time pojedinim osobama moglo konkretno ponuditi radno mesto, a svim drugima jasno dati do znanja da nemaju šanse za azil.
Tome se protive pre svega iz stranke Zelenih. Tako Antje Meler, zadužena za izbeglice u toj stranci, kaže da su Romi na Balkanu "etnički diskriminisani" i da se tu ne radi samo o tzv. "ekonomskim izbeglicama". "Zato je važno da se i dalje svaki zahtev individualno proverava.
Inicijativa "Pro Azil" smatra da je pogrešan pristup proglašavanja "sigurnih zemalja porekla". Ona navodi da si protekle godine Srbija i BiH proglašene sigurnim zemljama, a broj tražilaca azila iz tih zemalja se nije smanjio.
Bernd Mešović iz Pro Azila je izjavio da oni i dalje iskušavaju sreću, doajući "radije u šatoru u Nemačkaoj, nego beskućnik u domovini".
|
