Batut: Potvrđeno šest slučajeva malarije među migrantima/Grčka: EU nespremna ako propadne sporazum sa Turskom/Da li će Turska opet pustiti izbeglice u EU ?

izvor : agencije/vn/euractiv  foto:                                                                                                                        05.08.2016.

Batut: Potvrđeno šest slučajeva malarije među migrantima

Na sastanku Multisektorskog tima za nadzor nad vektorskim zaraznim bolestima potvrđeno je šest slučajeva malarije među migrantima u Srbiji, ali oni ne predstavljaju značajnu pretnju za dalji prenos bolesti   

Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanovic Batut“ saopstio je danas na sastanku Multisektorskog tima za nadzor nad vektorskim zaraznim bolestima potvrđeno šest slučajeva malarije među migrantima u Srbiji, ali da ne predstavljaju značajnu pretnju za dalji prenos bolesti.

Kako se navodi u saopštenju, u narednom periodu će se nastaviti intenzivan nadzor nad eventualnim novim slučajevima malarije, ali da opasnosti po stanovništvo nema jer se bolest prenosi isključivo ujedom komarca, a ne "sa čoveka na čoveka".

Na sastanku su razmatrane i informacije o epidemološkoj situaciji Groznice Zapadnog Nila u Srbiji i zaključeno je da se aktivnosti lokalnih samouprava na suzbijanju komaraca moraju intenzivirati.

Istovremeno, ukazano je i na potrebu da se već sada napravi plan aktivnosti za tretiranje komaraca za narednu godinu.

Kako se navodi u saopštenju, svim zdravstvenim ustanovama upućeno je stručno - metodološko uputstvo o Zika virusu, a svi sportisti koji učestvuju a Olimpijskim igrama u Brazilu dobili su smernice kako da e ponašaju pre, za vreme i nakon povratka iz Rija.

"Institut Batut raspolaže dovoljnim količinama testova za otkrivanje Zika virusa", navodi se u saopštenju.

Grčka: EU nespremna ako propadne sporazum sa Turskom

ATINA - Zemlje Evropske unije ne bi bile spremne da se izbore sa još jednim velikim prilivom migranata, ukoliko bi propao sporazum sa Turskom, sklopljen u cilju ograničenja priliva migranata i izbeglica, upozorio je danas grčki ministar za migracije Janis Muzalas.

On je izjavio da bi se Grčka i druge evropske zemlje "našle pred ozbiljnim ispitom" kad bi propao sporazum sa Turskom, postignut u martu, prenela je agencija AP.

Tenzije između EU i Turske su porasle nakon neuspelog pokušaja vojnog puča u toj zemlji i čistki koje su turske vlasti pokrenule protiv pristalica muslimanskog verskog vođe Fetulaha Gulena, kojeg smatraju organizatorom puča.

Muzalas je u izjavi za privatnu televiziju "Skai" istakao da "nijedna zemlja u Evropi nije spremna" za reprizu masovnog priliva migranata i izbeglica iz prošle godine.

Jedan neimenovani zvaničnik grčke vlade je juče za AP rekao da se sporazum između EU i Turske zasad primenjuje i da je broj izbeglica koje stižu na grčka ostrva sa obližnje turske obale i dalje nizak.

Oko milion migranata i izbeglica u potrazi za boljim životom u Evropi je od početka 2015. do marta ove godine stiglo iz Turske u Grčku.

Taj priliv je značajno smanjen zahvaljujući sporazumu EU i Turske, kao i tome što su Austrija i balkanske zemlje zatvorile svoje granice za ilegalne migrante.

Da li će Turska opet pustiti izbeglice u EU

Da li će sporazum o suzbijanju migracija između EU i Turske propasti u turbulencijama nastalim nakon neuspelog prevrata u Turskoj? U EU smatraju da postoji stvaran rizik i strahuju od ponovnog masovnog priliva izbeglica na grčke obale koji je zahvaljujući ugovoru sa Turskom prekinut od danas do sutra.

Odnosi sa Turskom zategnuti su mesecima, a dodatno su pogoršani nakon neuspelog državnog udara 15. jula i čistki koje su usledile i čiji opseg je šokirao vropljane.

"Pratimo situaciju i prirodno je da smo zabrinuti", rekao je 3. avgusta grčki ministar za imigraciju Janis Muzalas u čijoj zemlji je blokirano 57.000 migranata nakon zatvaranja takozvane balkanske rute kojom su išli do bogatijih članica EU.

Nakon neuspelog vojnog udara broj migranata koji dolaze u Grčku preko Egejskog mora je blago povećan, ali i dalje se meri desetinama dnevno, što je neuporedivo manje sa 1.700 dolazaka dnevno koliko je bilo pre sporazuma sklopljenog 18. marta.

Muzalas navodi da se iz dosadašnjeg priliva na Egejsko more ne može zaključiti da se ugovor ne poštuje, i poriče da je zatražio da se osmisli "plan B" za slučaj da Turska prestane da sprečava migrante da dolaze. U 2015. na grčku obalu je došlo više od 850.000 ljudi.

"Veliki je rizik" da će ugovor propasti, rekao je ipak pre nekoliko dana predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker), izražavajući zabrinutost Evropljana.

Neki se pitaju da li je moguće Tursku i dalje posmatrati kao "sigurnu treću zemlju", i skladu sa ocenom Evropske komisije. Ovaj pravni pojam daje za pravo evropskim zemljama da odbace zahteve za azil onih koji su beže od rata, na primer Sirijaca i Iraka, a prešli su preko Turske, i da ih vrate u tu zemlju što je i predviđeno dogovorom od 18. marta. Brisel "za sada" smatra da turska i dalje izbeglicama nudi dovoljnu zaštitu i da taj deo ugovora nije doveden u pitanje, navela je početkom avgusta jedna portparolka Komisije.

"Uvek sam smatrao da Turska nije sigurna zemlja, dakle da to nijebila juče, a nije ni danas", ocenio je direktor Evropskog centra za politike (European Policy Center) Iv Paskuo (Yves Pascouau), koji je zadužen za migracije.

Dodao je da je manje od dogovora sa Ankarom "manje od 500 osoba vraćeno u Tursku", jer su skoro svi odustali od traženja azila u Evropi. Ovaj stručnjak tvrdi da je u ovoj situaciji međusobnih uslovljavanja glavni rizik za sporazum pitanje izuzeće viza za putovanje Turaska u šengensku zonu. Ankara preti da će ukoliko se to ne odobri prestati da obuzdava tok miranata.

„S obzirom na to kako se stvari razvijaju u Turskoj sumnjam da sutra može da dobije“g to izuzeće, navodi Paskuo, ističući da je potrebno da dobije pritisak zemalja EU i Parlamenta koje nisu naklonjene ovoj ideji.

Prekid pristupnih pregovora bio bi greška

Evropska unija se obavezala da će ubrzati ritam procesa za odobravanje izuzeća od viza u zamenu za obaveze koje je preuzela ankara, ali da neće zanemarivati postavljene kriterijume, među kojima su i izmena turskog zakona za borbu protiv terorizma za koji je ocenjeno da narušava slobodu.

Turska vlast nije bila raspoložena da prihvati tu reformu ni pre državnog udara, a čini se da je sada dodatno učvrstila stav.

"Oni za koje smo mislili da su prijatelji staju na stranu prevratnika i terorista", optužio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan 2. avgusta.

Svađalački ton Turkse nije po volji EU, pa je austrijski kancelar Kristijan Kern rekao da Evropa neće dozvoliti da je zaplaše, a 4. avgusta je ocenio da su pristupni pregovori tek fikcija.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Jun cker) je međutim istog dana odgovorio upozorenjem da bi prekid pregovora bio "teška greška u spoljnoj politici".

Nekadašnji ambasador EU u Ankari i analitičar centra Karnedži Evropa smatra da je "najverovatnije da će EU i Turska, koje imaju ključnijih briga od vizne liberalizacije, nastaviti da sprovode osnovne aspekte sporazuma".

On posebno navodi finansijski aspekt dogovora, čiji cilj je da se poboljša prihvat na turskoj teritoriji. Nakon nedavnih zamerki turskog predsednika, koji se nada bržim isplatama, Evropska komisija je navela da je već prikupila više od dve milijarde evra od 3 milijarde koliko je predviđeno za 2016. i 2017. godinu.