Selaković: Utvrdićemo istinu o paljenju ambasade Nemačke/Krihbaum: Pohapsite napadače na ambasadu ili ništa od Evrope

izvor : agencije  foto: tanjug                                                                                                                      01.08.2016.

Selaković: Utvrdićemo istinu o paljenju ambasade Nemačke

BEOGRAD - Ministar pravde u tehničkoj vladi Nikola Selaković izrazio je danas uverenje da će pravosuđe Srbije utvrditi istinu o paljenju ambasade Nemačke u Beogradu tokom mitinga za Kosovo u februaru 2008. godine.

"Uveren sam da će srpsko pravosuđe da utvrdi istinu o ovim događajima, ma kakva ona bila", rekao je Selaković za Blic.

Komentarišući izjavu predsedavajućeg Odbora za evropske poslove Bundestaga Gintera Krihbauma da Nemacka neće odustati od zahteva da se rasvetli napad na ambasadu Nemačke u Beogradu, Selaković je rekao da će Srbija ispuniti i taj uslov.

On je naveo da je vladavina prava put koji je vlada postavila pred sebe, što potvrđuje i samo otvaranje poglavlja 23 u pregovorima sa EU.

Bundestag je prošle godine odobrio otvaranje prvih poglavlja u pregovorima Srbije i EU, ali je u Rezoluciji iz 2013. utvrdio da pristupni pregovori neće moći da budu zaključeni pre nego što napad na nemačku ambasadu iz 2008. u potpunosti ne bude rasvetljen.

Israga o ovom incidentu počela je 2012. godine na osnovu izveštaja Radne grupe MUP Srbije, koju je osnovao ministar Nebojša Stefanović.

Istragom su, piše Blic, obuhvaćeni policijski generali Stevan Bjelić, Borivoje Tešić i Mladen Kuribak, ali i Slobodan Vukolić, tadašnji načenik Policijske uprave Beograda.

Tužilačku istragu vodi Više tužilaštvo u Beogradu, koje je, kako su pisali mediji, do sada saslušalo brojne svedoke, među kojima su i neki od najviših policijskih zvaničnika iz tog perioda.

Hrvati se diče onim čega se civilizovan svet stidi

Selaković je ocenio da je situacija u regionu složena i da se pokazalo da su izbori bili pametan politički potez, jer je Srbija jedina država zapadnog Balkana koja nema političku krizu.

Selaković kaže da nije čudo što Srbiju nazivaju "sidrom stabilnosti u regionu", i dodao da je predsednik vlade ukazao da je izložen pritiscima koji proizilaze iz činjenice da je regionalna situacija složena, imajući u vidu najnovija zbivanja i učestale incidente iz Hrvatske.

Prema njegovim rečima, nije normalno podizanje spomenika teroristi Miru Barešiću, kao i sve učestaliji incidenti u Hrvatskoj.

"Oni se diče nečim čega se civilizovan svet stidi. Bojim se da ovo nije kulminacija. Bojim se da ovo nije najgore. Sve se ovo dešava u jeku predizborne kampanje, ali to ne može da bude opravdanje", rekao je Selaković na TV Pink.

Ministar pravde kaže da bi normalna država sprečila podizanje spomenika teroristi koji je tokom hapšenja uzvikivao "Živeo Ante Pavelić" i osudila tako nešto, a da se u Hrvatskoj desilo suprotno i da su na otkrivanju spomenika bili ministri iz hrvatske vlade.

"Regionalna kriza jeste pritisak za novu vladu, a i pritisak na Srbiju koja će znati šta je njen zadatak, kako da se ponaša. Uveren sam da je Vučić, kao mandatar svestan toga", naglasio je Selaković.

Istina je, kako kaže, da je Hrvatska pokušavala da blokira otvaranje poglavlja 23, nasuprot činjenici da je ona bila među državama EU koje su podržale akcioni plan.

"Bojim se da su priče oko blokade poglavlja 23 i sve što se dešava sada nešto što Hrvatska radi samostalno. Setite se kada je (Boris)Tadić bio predsednik Srbije, a (Stipe) Meseć Hrvatske, oni su se tada zaklinjali da će podržati Srbiju na putu ka EU", rekao je Selaković.

On je dodao da je Hrvatskoj jedan od uslova za ulazak u EU bilo da donose presude za zločine, a da sada imamo situaciju da je poništena presuda Branimiru Glavašu.

"Hrvatskoj blokiranje 23 poglavlja i pominjanje univerzalne nadležnosti kao problema, samo je jedan od problema koji se našao kao pogodan, ali to nije bio stvarni povod", rekao je ministar pravde i dodao da je 153 Srba zahvaljujući tom zakonu osuđeno zbog zločina na području Hrvatske.

On izrazio bojazan da ova dešavanja nisu kulminacija i da to neće biti ni 5. avgust, na obeležavanje Oluje i da nije siguran da će izbori dovesti do promena.

Selaković kaže da će Srbija i RS 4. avgusta obeležiti Oluju u zemunskom naselju Busije.

"Obeležićemo to na dostojanstven način. Moramo da obeležavamo i pričamo deci istinu o tome", rekao je ministar i pozvao građane da 4. avgusta u 20 sati dođu u Busije i na dostojanstven način pokazati odnos Srbije prema Oluji.

Prioritet buduće vlade,ekonomski oporavak zemlje

Selaković je izjavio da će prioritet nove vlade biti ekonomski opravak zemlje, bez čega, kako je rekao, nema jačanja ugleda Srbije u regionu i u Evropi.

"Ekonomija je temelj svega. Otvaranje poglavlja 23 ukazuje da rast ekonomija mora da bude praćen jačanjem vladavine prava. Bez vladabine prava nema pravne sigurnosti, a bez pravne sigurnosti nema ekonomske sigurnosti", objasnio je ministar.

On je ukazao da nijedan investitior neće da dođe u Srbiju ako ne postoji pravna predvidivost i ako za sporne situacije, koje se rešavaju na sudu, mora da čeka decenijama.

"To znači da ako dođete do sudskog spora da znate da li možete da ga dobijete, koliko će trajati i koliko će koštati. Kada znate da izaberete da li ćete problem rešavati na sudu ili putem medijacije", objasnio je ministar.

Dodao je da je poglavlje 23 važno i za ekonomsku stabilnbost Srbije.

On kaže da će se Srbiji kao uslov postaviti ustavne izmene u delu koje se tiče pravosuđa, i da je Srbija već donela veliki broj propisa, ali da će se insistirati na njihovoj primeni.

"EU se pokajala jer je kod većine zemalja istočnog bloka insistirala na donošenju zakona a ne i na njihovoj primeni", rekao je Selaković.

Govoreći o novoj vladi, Selaković je rekao da će o članovima kabineta i o tome da li će on ostati ministar odlučivati mandatar Aleksandar Vučić.

On je podsetio da je ministar ostao sa 29 godina i da je za njega ministarska pozicija jedno veliko iskustvo.

Krihbaum: Pohapsite napadače na ambasadu ili ništa od Evrope

Bez potpunog rasvetljavanja napada na nemačku ambasadu 2008. godine, Srbija neće moći da zatvori pregovaračko poglavlje 23 sa Evropskom unijom!

Na ovaj uslov Berlina podsetio je juče Ginter Krihbaum, predsednik Odbora za evropske poslove Bundestaga, precizirajući:

- Nećemo tolerisati nikakve lažne kompromise. Ovo je pitanje vladavine prava. U rezoluciji od 27. juna 2013. godine Bundestag je utvrdio da pristupni pregovori mogu da se zaključe samo kada napad na nemačku ambasadu bude u potpunosti istražen, a počinioci privedeni pravdi.

Napad na nemačku ambasadu, podsetimo, dogodio se posle mitinga "Kosovo je Srbija", a u istrazi koja se vodi još traje saslušavanje svedoka. Tužilaštvo je ispitalo njih skoro stotinak, iz celog lanca komandovanja tog dana, kao i kompletan policijski štab od dvadesetak ljudi. Među poslednjima je svoje viđenje tog dana ispričao doskorašnji direktor policije Milorad Veljović.

On je tvrdio da je cela policija, a posebno članovi štaba, tog dana pružila svoj maksimum kako bi sprečila haos na ulicama prestonice. Neprestano su svi bili na telefonskoj vezi, a jedini problem u komunikaciji pojavio se jednog trenutka s komandom Žandarmerije. Iz nekog razloga telefon generala Tešića davao je signal kao da je isključen.

- To je bilo čudno, jer je na ulicama Beograda bilo puno ljudi, tenzije su bile velike, pošto se osim mitinga održavao i derbi između Zvezde i Partizana. Postojali su operativni podaci o tome da će se navijači priključiti demonstrantima - objasnio je Veljović.

Više javno tužilaštvo u Beogradu među prvima je ispitalo četvoricu nekadašnjih visokih funkcionera MUP Srbije koji su osumnjičeni za propuste u lancu komandovanja.

To su general Mladen Kuribak, u to vreme načelnik Uprave policije, Borivoje Tešić, bivši komandant Žandarmerije, Stevan Bjelić, penzionisani načelnik PU Beograd, i Slobodan Vukolić, bivši šef beogradske uprave policije.

KOBNIH 20 MINUTA

Američka i nemačka ambasada su dvadesetak minuta bile bez ikakvog obezbeđenja. Očigledno da je, slučajno ili ne, došlo do nesnalaženja u komandnom lancu - navodi se u izveštaju Radne grupe.