Migranti na Horgošu prekinuli štrajk glađu/Fico: Apsolutna veza migracija i terorizma/Đurović: Hitno rešiti problem dece migranata

izvor : agencije foto: rfe                                                                                                                      29.07.2016.

Migranti na Horgošu prekinuli štrajk glađu

Nakon razgovora sa predstavnicima Komesarijata za izbeglice, migranti su odlučili da prekinu šestodnevni štrajk glađu na graničnom prelazu Horgošu, potvrđeno je za RSE.

Oni su odlučili da odu u prihvatne centre, gde će dobiti hranu i registrovati se odnosno zatražiti azil.

Kako kažu, s obzirom da su iz Avganistana, nemaju isti status kao izbeglice iz Sirije i Iraka, i stoga ne očekuju da dobiju azil u Srbiji.

Efekti antimigrantskih mera

Zajedničke snage vojske i policije Srbije od 22. jula raspoređene su duž granice sa Bugarskom i Makedonijom i očekuje se da će te mere bitno sprečiti ilegalne prelaske ﾠiz tih susednih zemalja, kao i krijumčarenje ﾠizbeglica i migranata. Ostaje, međutim, pitanje kako će vlasti Srbije rešiti problem migranata koji odbijaju da legalizuju svoj boravak u Srbiji, a ne mogu dalje ka Mađarskoj. Neki od njih na Horgošu već štrajkuju gladju.

Efekat pojačanih vojno-policijskih mera na granici još nije moguće kvantifikovati jer su tek počele da se primenjuju, treba sačekati bar mesec dana da se vide prvi rezultati, kaže za Vladimir Cucić, prvi čovek Komesarijata Republike Srbije za izbeglice i migrante. On, međutim, naglašava da je najvažnije to što se tim pojačanim nadzorom šalje važna, i to dvostruka, poruka:

“Kad vi podignete dron, kad imate kamere, kad imate mnogo više patrolnih vozila, nekoliko naleta helikopterima, vi tu kontrolu sad možete da vršite u graničnom pojasu, ali i po dubini. Ono što je najvažnije jeste da je time poslata poruka švercerima, što je bilo više nego potrebno, a poslata je poruka i izbeglicama i migrantima da im je do sada bila ulivana lažna nada da će proći. Neće proći jer upravo zemlje koje su im krajnja destinacija ne žele da ih prime. To je nešto što ljudima jasno treba reći jer su bili manipulisani od mnogih – kako će ih svi dočekati raširenih ruku, samo, eto, da prođu tih par prepreka, da daju švercerima to para što imaju, pa će im biti ne znam kako dobro”, kaže Cucić.

Da pooštrene mere protiv krijumčara, ali i za suzbijanje ilegalnog prelaska granice, tek treba da zažive smatra i Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

On je za lokalne medije izjavio da svako ko se plaši za život ima pravo da uđe u Srbiju bez vize i dokumenata, a da mogu biti vraćeni samo oni koji ilegalno ulaze u zemlju, hoće ilegalno da prođu kroz nju, a neće da traže azil.

Mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić pre desetak dana je, opravdavajući nove bezbednosne mere na granicama, rekao da lica iz Avganistana i Pakistana nemaju nikakvu šansu da budu primljena u EU, a preko Srbije su došla do njenih granica.

Da je nedostatak jedinstvenog rešenja od strane EU suštinski problem migrantske krize kazao je pre nekoliko dana tehnički ministar Aleksandar Vulin, dodavši da Srbija ne može da ispašta zato što Unija nije u stanju da ga nađe.

Samo u prvih pet meseci u Srbiji je otkriveno više od 100.000 ilegalnih migranata.

Policijsko-vojni timovi na granicama ne znače da je granica Srbije za izbeglice hermetički zatvorena. I dalje ljudi ulaze, ali u mnogo manjem broju, kaže Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava. To, međutim, pojašnjava ona, nije efekat pojačanog nadzora granica nego sporazuma koji je Evropska unija sklopila sa Turskom.

U međuvremenu, izbegli su kod Horgoša štrajkovali su šest dana glađu, apelujući na Mađarsku da otvori granice.

Sonja Bošković ukazuje na to da oni time nisu slali poruku Srbiji jer ona taj problem ne može da reši:

“To su ljudi koji ovde ne traže međunarodnu zaštitu, odnosno, azil. Ono što Srbija za njih trenutno može da uradi jeste da im pruži urgentnu zdravstvenu pomoć i smeštaj u prihvatnim centrima. Problem je, međutim, u tome što mnogi od njih neće da idu u te centre, ne žele da se sklone sa granice jer hoće da uđu na teritoriju Mađarske, odnosno, Evropske unije, a na to odavde niko ne može da utiče”, kaže Bošković.

Policijski zvaničnici država Balkana još u februaru su postigli dogovor da će poštovati limit od 580 migranata dnevno, kojima će biti omogućen tranzit ka zemljama EU.

U krugovima međunarodnih humanitaraca sve češće se čuje da Evropa polako ali sigurno potpuno zatvara granice za nevoljnike sa Bliskog i Srednjeg istoka koji ka njoj idu preko Balkana.

Fico: Apsolutna veza migracija i terorizma

BRATISLAVA - Premijer Slovačke Robert Fico izjavio je danas da postoji "apsolutna povezanost migracija i terorizma" jer potencijalni teroristi mogu da iskoriste nekontrolisane migracije.

"Jasno je da potencijalni teroristi mogu da iskoriste nekontrolisane migracije ne samo za prolaz, već i za prenos oružja i eksploziva", rekao je Fico na konferenciji za novinare.

Fico je naveo da je stoga mogućnost da se dogode novi individualni teroristički napadi veoma visoka jer, kako je kazao, postoji potencijal za takve napade, preneo je Rojters.

Pojedini stručnjaci za bezbednost procenjuju da u Evropi ima oko 300.000 migranata, od kojih veliki deo u Nemačkoj, rekao je Fico, napominjući da su međutim njihove namere nepoznate.

"Svako može da pređe granice kada je ogroman priliv ilegalnih migranata. Bog bi ga znao šta imaju u rancima sem hrane i odeće", kazao je Fico.

Đurović: Hitno rešiti problem dece migranata

To je nov problem sa kojima se Srbija suočava u migrantskoj krizi koji treba urgentno rešavati, rekao je Đurović na konferenciji za novinare.

Među decom, prema njegovim rečima, najviše je tinejdžera od 15 do 18 godina koji su zbunjeni, traumirani i razočarani i potrebno im je obezbediti odgovarajuću stalnu psihosocijalnu podršku i jači kontakt sa socijalnim službama. Među decom migrantima, trenutno ima i njih 70 bez pratnje.

"Ljudi dolaze, nema odliva, ali mi ne smemo da izgubimo kontrolu nad situacijom", kaže Đurović.

Prema njegovim rečima, oko 20 dece migranata svakog dana pokušava da dobije potvrdu za azil, ali ih nadležni upućuju na prihvatne centre u Tutinu ili Sjenici i oni, budući da su u blizini Subotice i nameravaju da nastave putovanje iz Srbije, ostaju na ulicama i izloženi su krijumčarenju i raznim vrstama eksploatacije.

Najveći broj dece migranata ne traži azil, rekao je Đurović i naveo da je problem nedostatak ozbiljnog rada i posebne brige za decu migrante koji odluče da dođu u prihvatne centre.

Đurović je naveo da je rešavanje problema dece migranata sada prioritet i da postoje napori države, ali i propusti, ističući da je za njih bitno da budu u postupku dobijanja azila jer im to omogućava zdravstvenu zaštitu i uključivanje u obrazovni sistem.

U prvih šest meseci ove godine, kako je naveo Đurović, kroz Srbiju je prošlo više od 150.000 migranata, do 1. jula njih 4.551 tražilo je azil, među kojima i 1.714 dece, dok je dece bez pratnje bilo 98 u azilnoj proceduri.

Đurović je naveo i da se maloletnici do 15 godina smeštaju u zavod za smeštaj omladine, a stariji maloletnici u centre za azil.

Prema njegovim rečima, trenutno je u Srbiji oko 2.000 migranata u centrima za azil, dok je oko 2.000 u parkovima, u blizini gradova i granice sa Mađarskom, a od ukupnog broja migranata u Srbiji njih od 300 do 500 spava u parku kod autobuske stanice u Beogradu.

Psiholog Jasna Stojanović rekla je da su među decom migrantima posebno ranjivi dečaci od 15 do 17 godina, a najviše ih je iz Avganistana, Pakistana i Afrike.