Srbija otvorila 4 od 35 poglavlja sa EU

izvor : euractiv  foto:  vn                                                                                                                       18.07.2016.

Poglavlja 23 i 24 pristupnim pregovorima Srbija-EU o vladavini prava 18. jula su otvorena u Briselu. Miroslav Lajčak, šef diplomatije Slovačke koja predsedava EU, rekao je na konferenciji za novinare u Briselu da "otvaranje dva ključna poglavlja predstavlja značajan korak napred u pregovorima sa Srbijom". Srbija je ukupno otvorila četiri od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu sa EU, a njen proces pristupanja najviše liči na put Crne Gore, s tom razlikom što paralelno uređuje odnose s Prištinom, što se prati u poglavlju 35 - Ostala pitanja.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han rekao je da otvaranje poglavlja 23 i 24 predstavlja izuzetno važan korak za integraciju zemlje u EU.

"Možemo da slavimo otvaranje ova dva ključna poglavlja i to je veliki trenutak za sve nas", rekao je Han posle međuvladine konferencije na kojoj su otvorena poglavljai 24.

Han i Lajčak su ocenili da se napredak ne meri brzinom nego kvalitetom i sadržajem reformi.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izrazio je zahvalnost šefu slovačke diplomatije Miroslavu Lajčaku, evropskom komesaru Johanesu Hanu i svima u EU koji su podržali put Srbije ka EU. Rekao je da je pridruživanje EU "strateški put Srbije" .

"Svesni smo da će na tom putu biti prepreka i teškoća, ali smo odlučni da ispunimo očekivanja i da pokažemo rezultate", rekao je Vučić.

Vučić je obraćanje počeo na engleskom jeziku a potom nastavio na srpskom rekavši da veruje da će i srpski biti jedan od prihvaćenih evropskih jezika u EU.

"Uveravamo vas da ćemo svoj posao da završimo čuvajući regionalnu stabilnost, unapređujući manjinska prava i bez pozivanja uvek na reciprocitet daćemo sve od sebe da prednjačimo u tome", rekao je Vučić, dodajući da očekuje pomoć EU u naprima da se od Srbije napavi demokratska zemlja.

Dve i po godine za četiri poglavlja

Tok pregovora donekle se razlikuje od prethodnih slučajeva proširenja zbog promena u strategijama proširenja, ali i specifičnosti Srbije koja istovremeno sprovodi normalizaciju odnosa s Prištinom.

Procedura pregovora za Srbiju najsličnija je onoj koja se primenjuje za Crnu Goru, budući da je uoči početka pregovora za ove dve zemlje uvedeno pravilo da se poglavlja 23 i 24, o pravosuđu, bezbednosti i ljudskim pravima, otvaraju među prvima, zatvaraju među poslednjima, i da eventualni zastoj u ova dva poglavlja može uticati na celokupan tok pregovora.

Srbija, međutim, ima dodatnu specifičnost, a to je poglavlje 35 koje nosi naziv Ostala pitanja i za Beograd će to biti poglavlje u kojem se prati normalizacija odnosa s Prištinom, odnosno primena sporazuma. Ovo poglavlje će za Srbiju imati poseban značaj, u istoj ravni sa poglavljima 23 i 24, što je i zvanično objavljeno.

Insistiranje na tri ključna poglavlja se zaista i primenjuje, što pokazuje i slučaj poglavlja 32 – finansijska kontrola, za koje je Srbija zeleno svetlo za otvaranje dobila u maju 2014, a pregovarački okvir je prema registru dokumenata Saveta EU podnela u avgustu te godine.

Čekalo se ipak da Srbija bude spremna za otvaranje nekih od ključnih poglavlja, pa je to poglavlje otvoreno tek 14. decembra 2015, skoro dve godine posle zvaničnog pokretanja pregovora o pristupanju EU, zajedno sa poglavljem 35.

Bilateralna pitanja isključiiti iz pregovora

Nakon dugih priprema za otvaranje poglavlja 23 i 24 i izradu akcionih planova za ispunjavanje uslova, koji su bili uslov za njihovo otvaranje, praktično sve članice Unije su smatrale da ova poglavlja treba otvoriti u junu, ali je Hrvatska to blokirala.

Pregovaračka pozicija svih 28 članica Unije usaglašena je tek krajem juna, uz pritisak dela članica poput Nemačke i Holandije da se u pregovore ne mogu uključivati bilateralne teme koje nisu deo pravne tekovine EU.

Hrvatska je tražila da Srbija promeni zakon o regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine, iako skoro istovetne zakone o univerzalnosti pravosudne nadležnosti za ratne zločine ima i jedanaest država EU, dok se jedan zahtev odnosio na odštetu za žrtve ratnih zločina. Pregovaračka pozicija EU je u manjoj meri izmenjena da bi se zadovoljili zahtevi Zagreba.

Dužinu pregovora teško je predvideti jer to zavisi od spremnosti same zemlje, usklađenosti sa EU, brzine ispunjavanja postavljenih uslova za otvaranje ili zatvaranje poglavlja, ali i od eventualnih bilateralnih sporenja sa članicom EU koja može da blokira tok pregovora pošto o svakom novom koraku odlučuju sve članice. To je iskusila Hrvatska kojoj je Slovenija blokirala pregovore mesecima zbog teritorijalnog spora, ali i Makedonija koja je postala kandidat 2005. godine ali ne može da otvori pregovore uprkos preporukama Evropske komisije da je spremna zbog spora oko imena sa Grčkom.

Proces dodatno može da uspori i postojanje prelaznih merila, odnosno uslova tokom pregovora za složenija poglavlja, u koje spadaju i ključna 23 i 24.

Pregovori Hrvatske trajali su šest godina, a Crna Gora je pregovore pokrenula 2012. godine, dok je Turska koja počela pregovore 2005. specifičan slučaj jer među članicama EU ne postoji konsenzus da toj zemlji treba dati evropsku perspektivu, koja je Zapadnom Balkanu jasno data.