Da li su pojedinačni slučajevi važni za EU?

izvor : euractiv  foto:                                                                                                                      02.08.2016.

Da li je istina da EU neće ulaziti u pojedinačne slučajeve i ako jeste – kako je to moguće? Jer, gde se meri vladavina prava, ako ne u pojedinačnim slučajevima? Gde se mere institucije stabilne demokratske države i kontrolne uloge nezavisnih tela i civilnog društva, ako ne u pojedinačnim slučajevima?

Šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU Tanja Miščević izjavila je prošle nedelje da 'Evropska komisija ne ulazi u pojedinačne slučajeve poput Savamale". Miščević je tako odgovorila na novinarsko pitanje – da li će rešavanje slučaja "Savamala" biti uslov napretka u tek otvorenim poglavljima 23 (pravosuđe, osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda, bezbednost) u pregovorima sa Evropskom unijom.

Pitanja nasilnog i nelegalnog rušenja u centru Beograda, kao i protivpravno lišavanje slobode građana koje policija nije zaštitila, vrlo su važni za ova dva poglavlja. Poglavlje 23 obuhvata vladavinu prava, dok se 24 temeljno bavi profesionalnim i odgovornim radom policije. Međutim, od jedne od ključnih osoba koje se u našoj zemlji bave pridruživanjem EU, saznajemo da "Evropska komisija ne ulazi u pojedinačne slučajeve poput Savamale". Pored toga, nastavlja Miščević, "poenta je u izgradnji institucija i sistema stabilne demokratske države što podrazumeva i jačanje uloge državnih institucija i kontrolne uloge nezavisnih tela i civilnog društva".

Pre nego što krenemo dalje, postavimo pitanje: da li je istina da EU neće ulaziti u pojedinačne slučajeve i ako jeste – kako je to moguće? Jer, gde se meri vladavina prava, ako ne u pojedinačnim slučajevima? Gde se mere institucije stabilne demokratske države i kontrolne uloge nezavisnih tela i civilnog društva, ako ne u pojedinačnim slučajevima?

Šefica pregovaračkog tima dakle ne govori istinu. Naime, samo površan pogled na Progress report o pridruživanju Uniji iz 2015. godine pokazuje da EU izričito traži konkretne podatke (eng. track record) o gonjenju učesnika u korupciji (a pogotovo onoj na najvišem nivou), o merama predzetim protiv organizovanog kriminala i trgovine ljudima, o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, o ukidanju državne pomoći privredi, o istragama o finansiranju političkih stranaka, o slučajevima sukoba interesa funkcionera, kao i o proveri njihove imovine. Posebno je naglašena i potreba da dođe do praktičnog pomaka u gonjenju učinilaca ratnih zločina i izražena zabrinutost zbog političkih pritisaka na rad Tužilaštva za ratne zločine. U svim navedenim oblastima je ocenjeno da Srbija tek mora da radi i praktično dokaže zalaganje za određene vrednosti i deklarativna opredeljenja. Ova ocena je, podsetimo, data pre nepunih godinu dana.

Takođe, na Trećoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, na kojoj su otvorena poglavlja 23 i 24, utvrđena su prelazna merila za ocenu napretka u poglavljima 23 i 24, i ona izričito obuhvataju i konkretne praktične podatke o napretku u oblasti pravosuđa, osnovnih prava i bezbednosti.

Pošto su svi ovi dokumenti javno dostupni, kako je moguće da osoba na tako važnoj funkciji u procesu evropskih integracija izjavi da Unija "neće ulaziti u pojedinačne slučajeve"? Ovde je već bilo reči o tome da naše vlasti imaju izraziti problem da pomire svoje želje sa realnošću. Zbog toga je pre nepuna dva meseca odlučeno da će "osetljivi podaci" u procesu evropskih integracija biti proglašeni službenom tajnom, mimo Zakona o tajnosti podataka, Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i Ustava.

Zabrinjava (a daje i delimičnu podršku izjavi Šefici pregovaračkog tima) to što se Evropska unija do ovog trenutka stidljivo bavila slučajem Savamala. Prvi put je to učinio šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport. Više od mesec dana posle rušenja, on je rekao da "Srbija treba ozbiljno da istraži rušenje u Savamali". Davenport je slično saopštio i krajem jula. Naveo je da se "Evropska unija ne bavi pojedinačnim slučajevima, poput Savamale", te da se "ovaj slučaj mora posmatrati u kontekstu poglavlja 23 i 24 sa stanovišta vladavine prava, primene zakona, efikasnosti državnih organa i stanovišta osnovnih ljudskih prava i prava na imovinu". Miščević je manipulativno iskoristila samo jedan deo izjave predstavnika Unije u Srbiji. Možda je računala na zgodnu (i novu) činjenicu da je Velika Britanija, matična zemlja šefa Delegacije, već jednom nogom van Unije i da se on na ovu „lošu interpretaciju" neće mnogo obazirati.

Dakle, s jedne strane imamo predstavnike vlasti koji nam netačno saopštavaju da se vladavina prava ne meri pojedinačnim slučajevima. S druge strane imamo Evropsku uniju koja izričito traži konkretne podatke, ali nije naročito glasna u demantovanju srpskih zvaničnika koji govore drugačije. Čemu zapravo služi igra između Evropske unije, vlasti u Srbiji i građana? U ovom trenutku jasne su pozicije dva aktera. Država pokušava da stvari predstavi onakvim kakve nisu, a građani zbog toga trpe ozbiljnu štetu. Čini se da Evropska unija mora da odluči o svojoj poziciji. Ako će se držati svojih proklamovanih pravila, mora demantovati Šeficu pregovaračkog tima i sve druge koji ta pravila negiraju i tvrde da slučaj Savamala nije ogledalo vladavine prava u Srbiji.

Šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU Tanja Miščević izjavila je da Evropska komisija, posle otvaranja poglavlja 23 i 24 ne ulazi u pojedinačne slučajeve poput Savamale. Ona je rekla za izdanje beogradskog lista "Danas" od 29. jula da je "poenta izgradnja institucija i sistema stabilne demokratske države što podrazumeva i jačanje uloge državnih institucija i kontrolne uloge nezavisnih tela i civilnog društva".

"Da nam se ne bi dešavalo da se to ne radi, uveli smo mehanizam za upozoravanje", rekla je ona.

Upitana kako ćemo se upozoriti na to da policija ne dođe na poziv gradjana kao što je bio slučaj u Savamali, Miščević je odgovorila da novinar "uporno ide na pojedinačne slučajeve".

"Prosto je nemogće baviti se pojedinačnim slučajevima. Tu su reforma polcije, novi zakon o policij, načini postupanja u različitim slučajevima. Ako tu primećuje problem, onda imamo problem sa poglavljem 24", rekla je Miščević.

U izbornoj noći izmedju 24. i 25. aprila nepoznate osobe sa fantomkama porušile su nekoliko objekata u beogradskoj Savamali, a još nije poznato ko je za to odgovoran.