 |
Balkan i ukrajinska kriza: Od molitve za Ukrajince do podrške Putinu
|
Izvor: rse
|
Datum: 04. 03. 2014
|
|
Situacija u Ukrajini i esklacija tenzija na Krimu, u regionu se baš kao i u ostatku svijeta prati veoma pažljivo i detaljno, naročito u medijima. Sa druge strane, državni zvaničnici uglavnom se ne oglašavaju.Mnogi od njih imaju imaju interese prema ruksim investitorima bliskim Kremlju koji im ne dozvoljavaju iznošenje stavova. Ponegdje su se okupili ili pak pokušali okupiti pripadnici ekstremnih srpskih organizacija da izraze podršku Putinu i Rusiji.
Kako je po svim procjenama riječ o najvažnijem događaju na evropskskom tlu još od rata u Bosni, a neki idu dotle i kažu najveća kriza od upada Sovjetskih trupa u Čehoslovačku 1968., tematski smo se osvrnuli na to kako države Balkana, anlitičari ali i građani gledaju na eskalaciju tenzija na relaciji Ukrajina –Rusija, a posredno i Zapad-Rusija.
Vlada Srbije je u ostavci, izborna kampanja pred vanredne parlementarne izbore 16. marta u punom je jeku, pa su najviši funkcioneri odlazeće vlasti krizu u Ukrajini na predizbornim skupovima tek dodirnuli. Nisu, međutim, izostali izrazi podrške Rusiji koje su upriličile desničarske organizacije, piše Branka Trivić u tekstu "Oprečni stavovi u Srbiji o krizi u Ukrajini".
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da očekuje da će situacija u Ukrajini biti rešena na miran način, da Srbija želi da bude konstruktivna.
“Mislim da je veoma žalosno to što se dešava sa Ukrajinom. Ja želim ukrajinskom narodu da se što pre oporavi od krize, a Srbija i nekadašnja Jugoslavija znaju šta to znači”, kazao je Dačić, dodavši da su i Rusi i Ukrajinci slovenski narodi sa istorijskim vezama i istakavši da je očigledno bilo planirano da dodje do zahladjenja tih odnosa na veštački način.
"Srbija želi da bude konstruktivna", zaključio je odlazeći premijer i dodao da će, ako bude potrebno, pružiti pomoć da se situacija u Ukrajini reši.
Lider Srpske napredne stranke i prvi potpredsednik Vlade u ostavci Aleksandar Vučić takodje se dan ranije na predizbornom skupu oglasio o zbivanjima u Ukrajini i bio je odredjeniji nego Dačić.
“Mi bez obzira na sve to što se dešava u svetu, nećemo prekidati odnose sa Ruskom Federacijom, unapređivaćemo tu saradnju i želimo da izvozimo što više poljoprivrednih i prerađivačkih proizvoda u Rusiju”, kazao je Vučić.
Predsjedništvo BiH, koje je nadležno za spoljnu politiku zemlje, još se nije oglasilo u vezi situacije u Ukrajini. S obzirom da tri člana kolektivnog šefa države teško postižu jedinstven stav, njihovo prešutno prelaženje preko problema za sada bi moglo biti i najbolje rješenje. S druge strane, stav građana je podijeljen.
Hrvatska vanjska politika je usuglašena sa europskom u odnosu na krizu u Ukrajini. Izvjesna distanca prema ukrajinskim zahtjevima i razumijevanje prema ruskim pozicijama kod dijela analitičara u javnim medijima može se dijelom objasniti i sviješću da se Europska unija nije u stanju nositi sa situacijom za koju je dijelom i sama odgovorna. Stanje u Ukrajini može se dugoročno stabilizirati samo međunarodnim dogovorom.
Iako su joj prevashodni cilj evropske i NATO integracije, zbog privlačenja ruskih investitora i ruskih turista, od sredine prošle decenije Crnoj Gori mnogi nerijetko tepaju “Ruska gubernija”. A službeno povodom krize u Ukraijini crnogorski državni zvaničnici izražavaju zabrinutost i pozivaju sve strane na poštovanje krovnih međunarodnih akata, intenziviranje dijaloga i iznalaženje mirnog rješenja. Procjena analitičara je da će rusku vojnu intervenciju presjeći socijalni i politički nemiri u samoj Rusiji.
Vlada Crne Gore je saopštila da podržava teritorijalni integritet Ukrajine i nada se da će se do rješenja doći mirnim putem kroz dijalog uz konstruktivnu saradnju svih zainteresovanih strana. Procjena analitičara je da će rusku vojnu intervenciju presjeći socijalni i politički nemiri u samoj Rusiji.
U saopštenju izdatom povodom krize u Ukrajini, Vlada Crne Gore je saopštila da se priključuje zaključcima Savjeta Evropske Unije o Ukrajini koji su donijeti u ponedeljak,a u kojima se između ostalog osuđuje kršenje ukrajinskog suvereniteta, poziva zvanična Moskva da povuče snage iz te zemlje i poziva na mirno rješavanje krize. Vlada Crne Gore snažno podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, a u saopštenju se navodi da imajući u vidu tragična iskustva iz nedavne prošlosti prilikom raspada Jugoslavije, Crna Gora sa posebnim senzibilitetom, sa žaljenjem i zabrinutošću prati razvojsituacije u Ukrajini, u nadi da će se do rješenja doći mirnim i demokratskim putem, kroz unutrašnji dijalog i kontruktivnu saradnju svih zainteresovanih strana iadekvatnu podršku cijele međunarodne zajednice, prije svega UN-a i OEBS-a.
Republika Makedonija pozvala je da se preduzmu sve neophodne mere za hitno smirivanje tenzija, kao i uspostavljanje političkog dijaloga o svim problemima sa kojima se suočavaju građani Ukrajine, a o čijem je rešavanju neophodno uključenje svih strana, kaže se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Makedonije o krizi u Ukrajini.
U Ministarstvu ističu da pažljivo prate situaciju i da su u stalnom kontaktu sa Ambasadom Makedonije u Kijevu iz koje su ih informisali da su makedonski državljani tamo za sada bezbedni i da će, ukoliko situacija postane alarmantna, biti preduzete sve potrebne mere da bi se garantovala njihova sigurnost.
Kriza u Ukrajini može se negativno odraziti i na makedonsku ekonomiju, upozorio je guverner Narodne banke Dimitar Bogov.
“Ako eskalira do nekih većih sukoba, može dovesti do menjanja percepcije koju smo imali da će se evropska ekonomija oporavljati. Može uticati i na svetsku ekonomiju i to bi svakako moglo imati efekte i na makedonsku ekonomiju”, ocenjuje Bogov.
I biznismeni očekuju negativne efekte zbog događanja u Ukrajini, naročito ako ovakva situacija potraje duže vremena.
Ukrajina se smatra važnim trgovinskim partnerom Makedonije. Prema podacima za prošlu godinu, ova zemlja je na 25. mestu od ukupno 180 zemalja sa kojim Makedonija trguje.
Građani Kosova su u ponedeljak uveče minutom ćutnje i paljenjem sveća izrazili solidarnost ukrajinskom narodu, koji je, kako su rekli, "na pravom putu slobode". Po pitanju Ukrajine oglasile su se i državne institucije.
Ministarstvo spoljnih poslova Kosova je putem saopštenja osudilo agresiju Ruske federacije na teritoriji Ukrajine, kao i kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta ove zemlje.
„Republika Kosovo poziva sve strane da ispoštuju međunarodna obećanja, i da svaku zabrinutost u vezi bezbednosti reše putem dijaloga i međunarodnog posredovanja, poštujući teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine”, stoji u saopštenju ministarstva.
Protest protiv nasilja nad ukrajinskim narodom izrazili su i građani Kosova koji su u ponedeljak uveče na trgu Majke Tereze u centru Prištine prisustvovali paljenju sveća za žrtve u Ukrajini, a u organizaciji Protestantske evangelističke Crkve i civilnog društva.
|
