 |
Šešelj u Beogradu prije izbora?
|
Izvor: bllive
|
Datum: 18. 02. 2014
|
|
Izbori u Srbiji mogli bi da se neplanirano "rasplamsaju" zato što postoji realna mogućnost da lider radikala Vojislav Šešelj uskoro bude pušten na slobodu, pišu "Vesti online".
Zamjenik predsednika Haškog tribunala, Karmel Ađus, u petak je formirao petočlano Žalbeno vijeće koje bi trebalo da odluči po Šešeljevom zahtjevu za obustavu postupka i hitno puštanje na slobodu. Po istom principu, petočlano žalbeno vijeće je prošle godine u rekordnom roku, uoči izricanja prvostepene presude, usvojilo Šešeljev zahtjev za izuzeće sudije Frederika Harhofa.
Član pravnog tima odbrane lidera radikala, koji će na ovim izborima pokušati da se vrate u Skupštinu Srbije, Dejan Mirović kaže da ne treba povezivati izbore i Šešeljev povratak, ali da nema dileme da je za njegovo oslobađanje sasvim dovoljna činjenica što će se za desetak dana navršiti punih 12 godina koliko je zatvoren u Hagu.
- Sama ta činjenica je dovoljan presedan da neko bude oslobođen. Da kojim slučajem Tribunal poštuje sopstvenu sudsku praksu, takođe ne bih imao nikakvih dilema da li ćemo uskoro vidjeti Voju u Beogradu. Ovako, vrlo je teško prognozirati ishod Žalbenog vijeća, pošto svaka odluka ovog suda uglavnom ima političku pozadinu - obazriv je Mirović.
S druge strane, sagovornici "Vesti", advokati koji su u Haškom tribunalu učestvovali u više procesa protiv Srba, tvrde da zaista postoji dovoljno argumenata da se Šešelj ubrzo nađe u Srbiji. Tomislav Višnjić kaže da je najozbiljniji argument to što su prošli svi razumni rokovi za pravično i fer suđenje.
- Međutim, veliko je pitanje da li Haški tribunal to želi da prizna ili ne, jer su bez sumnje upali u ćorsokak iz koga ne znaju kako da izađu. Uostalom, u procesu protiv Šešelja učinjen je i čitav niz veoma ozbiljnih pravnih pogrešaka, što daje pravnu osnovu i snagu da se usvoji njegov zahtev - ističe Višnjić.
Borivoje Borović smatra da je potpuno nerealno očekivati da se Šešelju obustavi proces, ali da je veoma izvjesno da ga privremeno puste na slobodu.
- Takvu odluku čak i ne mora da donese kompletno Žalbeno vijeće, ali je problem što ne postoji rok u kome bi oni trebalo da se izjasne. Ostaje pitanje da li će se rukovoditi pravnim ili političkim razlozima i na koji način će želeti da opravdaju toliko zadržavanje u pritvoru.
Za Ljubišu Živadinovića to je najmanje sporan detalj, jer će Haški tribunal učiniti sve da Šešelj na kraju ipak bude osuđen kako bi se opravdalo skoro 12 godina provedenih u zatvoru.
- Na prvoj godini pravnog fakulteta se uči da nema krivice u javnim istupima ili političkim manifestima koji nemaju konkretne posledice. Ukoliko bi Šešelj bio kriv za svoje govore, onda bi to značilo da ćemo ubuduće na optuženičkim klupama gledati predsjednike država, a prije svega SAD ili Velike Britanije - naglašava Živadinović. On dodaje da oslobađanju Šešelja ide u prilog i činjenica da će neko te haške sudije i tužioce za pet ili deset godina pitati kako su mogli da dozvole da im neko tolike godine leži u zatvoru bez ikakve presude.
Toma Fila ne isključuje mogućnost i da bi Žalbeno vijeće moglo da opere ruke tako što bi Šešelja pustilo na slobodu iz "zdravstvenih razloga".
- Formalno pravno, zdravstveni status optuženog u ovakvim odlukama ne igra nikakvu ulogu, ali ne bi me iznenadilo da Šešelja puste na liječenje u Srbiju kako bi vidjeli šta će uopšte biti sa njim. Ali, imajte na umu da je u ovom sudu apsolutno sve moguće, pa čak i da se donesu dve potpuno suprotne presude, poput one generalima Momčilu Perišiću i Vladimiru Lazareviću - kaže Fila. On isključuje mogućnost da bi eventualno odbijanje Šešeljevog zahtjeva imalo ikakve veze sa vanrednim izborima u Srbiji.
- Pa Šešelj se sve ove godine bavio politikom. Pri tom, nakon potpisivanja briselskog sporazuma on više ne može da predstavlja nikakvu smetnju ili opasnost - zaključuje Fila.
Osnov za žalbu
Žalbeno vijeće odlučuje o žalbi Šešelja i to poslije odluke da se umesto Harhova imenuje drugi sudija (Senegalac Nijang), koji bi poslije upoznavanja sa predmetom trebalo da se uključi u izricanje prvostepene presude.
Šešelj se na tu odluku žalio tražeći obustavu postupka i hitno puštanje na slobodu ili, alternativno, da proces sa novim sudijom krene ispočetka.
U svom zahtjevu on je naveo da je predugo u pritvoru i da je proces protiv njega često bio "bespotrebno odlagan".
Tužilac je to osporio tvrdnjom da suđenje toliko traje i zato što je Šešelj odbijao da komunicira na bosanskom ili hrvatskom jeziku ili što je - štrajkovao glađu!
|
