 |
Izmene srpskog ustava prema modelu iz EU
|
Izvor: novosti online
|
Datum: 16. 02. 2014
|
|
Kako se raspetljavao kosovski čvor i trasirao put ka Evropi, tako se „otvarao“ aktuelni Ustav Srbije. Citirali su ga i oni koji bi ga menjali od samih korica do onih koji ne bi ni slovo menjali. Ovi prvi su sve glasniji.
Otkad je postignut Briselski sporazum i Srbija formalno otpočela pregovore sa EU, zagovornici ustavnih promena sada se pozivaju i na te promenjene okolnosti. Uprkos vrlo šarenoj listi predloga, svi su gotovo jednoglasni da treba postići širok konsenzus i o „jednom trošku“ izbrisati i dopisati sve što treba. A traži se: smanjivanje broja poslanika, izmene oko finansiranja Vojvodine, promene odredaba o manjinskim pravima, izbornom sistemu, regionalizaciji, pravosuđu...
Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević zastupa stav da Ustav treba menjati, ali ujedno poziva na oprez:
- Jesam za promene, ali ne po cenu odricanja od dela teritorije. Toliku cenu nije platila nijedna članica EU.
Lider DSS Vojislav Koštunica smatra da su ustavne promene upravo uvertira u takav scenario i ukazuje da niko nikada nije naveo nijedan argumet koji bi ukazivao da je Ustav na bilo koji način prepreka napretku države:
- Njegova izmena se traži da bi se najpre otelo Kosovo, a potom Vojvodina i drugi delove zemlje. U tom planu za razbijanje Srbije potrebno je najpre napraviti bilo kakvu, pa i najmanju promenu Ustava, a onda bi usledila prava promena koja se, pre svega, odnosi na izbacivanje preambule.
Upravo preambula, po kojoj su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, izaziva najveće polemike. Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima Beograda sa EU, međutim, tvrdi da taj deo Ustava nije na „evropskom stolu“:
- Sve države koja ulaze u EU moraju da usklade ustave sa evropskim zakonodavstvom. Priznavanje nezavisnosti KiM ili preambula uopšte nisu tema među zvaničnicima. A, ni među samim članicama ne postoji jedinstvo oko tog pitanja.
Ivošević objašnjava da su promene Ustava neophodne zato što je donet na brzinu, što su ga pratile sumnje oko regularnosti referenduma, zato što ima mnogo grešaka, čak i gramatičkih... Kao primer, on navodi da je za skidanje imuniteta Vlade, po jednoj odredbi, zadužena upravo Vlada, dok je po drugoj to dužnost parlamenta:
- Uopšte nije pristojno da u jednoj uređenoj zemlji najviši pravni akt ima toliko grešaka. Ali, sve dok je na snazi, moramo ga primenjivati sa svim njegovim manama.
Tanja Miščević ukazuje da, kada je reč o evropskim integracijama, ima još dosta vremena za promenu Ustava:
- Usklađivanje sa evropskim normama može da se radi sve do pred sam ulazak u EU. To znači da bi mogao da se organizuje istovremeno referendum i o članstvu i o Ustavu. Dotad može da se precizno utvrdi šta je sve potrebno izmeniti, jer ne menja se najviši državni akt malo-malo.
Nacionalom strategijom reforme pravosuđa 2013-2018. već je predviđeno razmatranje promena Ustava.
- Proces evrointegracija zahteva značajno unapređenje kvaliteta i efikasnosti pravde, kao i nezavisnosti, odgovornosti i stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija - kaže za „Novosti“ pomoćnik ministra pravde i šef pregovaračke grupe za Poglavlje 23 Čedomir Backović. - Zato je Komisija za sprovođenje strategije formirala radnu grupu za razmatranje ustavnih promena koju čine četiri univerzitetska profesora ustavnog prava, kao i predstavnici sudija, tužilaca i Ministarstva pravde.
NAROD TEŠKO “PRESKOČITI“
Brisel i svi koji prave planove za promenu Ustava, moraju da znaju da im na tom putu stoji ogromna prepreka koju je najteže preskočiti, a to je narod Srbije. Ko se usudi da predloži promenu Ustava moraće i narodu da objasni da treba na referendumu da se odrekne svoje zemlje. Neće biti da se srpski narod može na referendumu odreći dela Srbije, jer je tako naredila EU. Naprotiv, pre će se Srbija odreći EU i proglasiti političku neutralnost, koja nam garantuje očuvanje našeg Ustava, i koja garantuje slobodu Srbije - kaže Koštunica.
|
