 |
Sud pravde, svedočenja pod embargom
|
Izvor: agencije
|
Datum: 25. 02. 2014
|
|
Do kraja glavne rasprave u sporu između Srbije i Hrvatske, koja počinje 3. marta, mediji neće smeti da objavljuju iskaze svedoka, odlučio Međunarodni sud pravde u Hagu. Embargo na snazi do 1. aprila. Obrazloženje: neophodno je da "pravda i uzimanje dokaza budu temeljno sprovedeni", kao i da se svedocima "omogući da iskaze daju nezavisno".
Međunarodni sud pravde u Hagu stavio je embargo na objavljivanje iskaza svedoka na glavnoj raspravi u sporu između Srbije i Hrvatske, koja počinje 3. marta, do kraja te rasprave, 1. aprila.
Zabrana se odnosi na sve akreditovane posmatrače, kao i na medije koji će prilikom ulaska u sud morati da potpišu saglasnost da će poštovati taj nalog suda.
U slučaju kršenja zabrane, sud će oduzimati akreditacije.
Hrvatska i Srbija, jedna protiv druge, podnele su najvišem sudu Ujedinjenih nacija tužbe za genocid tokom rata u Hrvatskoj, od 1991. do 1995. godine.
Iskazi i unakrsno ispitivanje svedoka i veštaka dve strane zakazani su u haškoj Palati mira za 4. i 5. mart.
Sud je zabranu objavljivanja iskaza do kraja rasprave obrazložio neophodnošću da "pravda i uzimanje dokaza budu temeljno sprovedeni", kao i da se svedocima "omogući da iskaze daju nezavisno".
Izveštačima je dozvoljeno da prate iskaze svedoka, ali će o njima javnost moći da obaveste tek 1. aprila. Identitet i broj svedoka, sud i obe strane nisu saopštili.
U prvoj nedelji rasprave, koja počinje 3. marta, Međunarodni sud pravde saslušaće argumente Hrvatske, kao i svedoke obe strane.
Od 10. marta, zastupnici Srbije će uzvratiti izlaganjima o hrvatskoj tužbi, ali i kontra-tužbi koju je zvanični Beograd podneo protiv Zagreba.
Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta
do 1. aprila.
Hrvatska je tužbu, zbog navodnog genocida, protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.
Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.
U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine.
U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.
Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.
Genocid je, kako se navodi u kontra-tužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.
Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.
Hrvatskim vlastima bi sud, prema tužbi Srbije, zbog toga trebalo da naloži da, u skladu sa svojom međunarodnom obavezom, kazni genocid počinjen na njenoj teritoriji pre, za vreme i posle operacije Oluja.
Srbija kontratužbom traži i da Hrvatska "plati puno obeštećenje" Srbima iz Kninske krajine za "sve gubitke i štete nanete izazvane delima genocida", kao i da "uspostavi neophodne pravne uslove i bezbednu okolinu za siguran i slobodan povratak" članova srpske zajednice u njihove domove u Hrvatskoj i za normalan život uz poštovanje svih nacionalnih i ljudskih prava.
Vlasti u Beogradu tužbom traže i da Hrvatska iz zakona o državnim praznicima ukloni "Dan pobede i domovinske zahvalnosti" i "Dan hrvatskih branitelja", koji se slave 5. avgusta, "na dan trijumfa genocidne operacije Oluja".
Advokatski timovi
Glavni pravni zastupnik Srbije u ovom procesu je Saša Obradović, a članovi tima su: profesor Vilijam Šabas, jedan od najvećih pravnih autoriteta za pitanje genocida; nemački pravni Anderas Cimerman, koji je učestvovao i u sporovima Srbije sa BiH i Kosovom; britanski advokat Vejn Džordaš, koji je pred Haškim tribunalom branio Jovicu Stanišića i beogradski advokat Novak Lukić, bivši branilac Momčila Perišića i Veselina Šljivančanina.
Hrvatsku će zastupati profesorka međunarodnog prava iz Rijeke Vesna Crnić-Grotić; pomoćnica ministra spoljnih poslova Andrea Metelko-Zgombić, uz ugledne britanske pravnike Džejmsa Kroforda, Filipa Sendsa i Kira Starmera.
Član hrvatskog tima biće i američki advokat Luka Mišetić, koji je pred Haškim tribunalom zastupao generala Anta Gotovinu.
Sudije
Pored predsednika Petra Tomke iz Slovačke i potpredsednika Bernarda Sepulvede-Amora iz Meksika, o sporu Hrvatske i Srbije odlučivaće još i sudije: Hisaši Ovada iz Japana; Roni Abraham iz Francuske; Kenet Kit sa Novog Zelanda; Muhamed Benuna iz Maroka; Leonid Skotnikov iz Rusije; Antonio Trindade iz Brazila; Abdulkavi Ahmed Jusuf iz Somalije; Kristofer Grinvud iz Velike Britanije; Džoan Donohju iz SAD; Đorđo Gaja iz Italije; Džulija Sebutinde iz Ugande i Su Hanđin iz Kine.
|
