 |
Manjine u Srbiji diskriminisane, novinari pod pritiskom
|
Izvor: euractiv
|
Datum: 28. 02. 2014
|
|
Najčešći oblici kršenja ljudskih prava u Srbiji su diskriminacija i društveno nasilje nad manjinama, maltretiranje novinara i pritisak na njih radi autocenzure, a uz to i korupcija kao "sistemski problem", neefikasno pravosuđe i problemi zaposlenih, posebno u privatnom sektoru, objavio je američki Stejt department. U godišnjem izveštaju za 2013. Stejt department ukazuje na korupciju u zdravstvu, obrazovanju, policiji, i konstatuje da se zbog neefikasnog pravosuđa sudski postupci otežu i odlažu, a osumnjičeni dugo borave u pritvoru pre početka suđenja. Ostali problemi su maltretiranje aktivista za ljudska prava, LGBT osoba i njihovih organizacija, pojedinaca i grupa koje kritikuju vlast.
Stejt department ukazuje i na fizičko zlostavljanje lica u pritvoru, na nepostojanje dugoročnih rešenja za veliki broj raseljenih lica, navodi i nasilje nad ženama, decom i invalidima, krijumčarenje ljudi.
U izveštaju se konstatuje "nedovoljna transparentnost medijskog vlasništva, opstajanje državnog vlasništva u medijima, pretnje novinarima i napadi na njih".
Većina medija jeste nezavisna i u privatnom vlasništvu, ali država i dalje ima krupne medijske resurse, a privatizacija lokalnih medija nije završena, piše u izveštaju.
Pozivajući se na izveštaj Fridom Hausa, Stejt department pominje fizičke i verbalne napade na novinare i vandalizam, a navodi nerešena ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića iako je Vlada osnovala Komisiju za istragu zločina nad novinarima.
Stejt department piše da "država ne cenzuriše medije, ali ekonomski pritisci praktično primoravaju medije na autocenzuru".
"Pošto su mediji izuzetno zavisni od reklamiranja, reklamne agencije su u poziciji da utiču na njih, pored ostalog kroz netransparentne raskide ugovora o reklamiranju, asimetrične izmene ugovora i nepravičnu raspodelu novca iz javnih budžeta i fondova za reklamiranje koji su pod državnom kontrolom", piše u izveštaju.
Stejt department, pozivajući se na Savet za borbu protiv korupcije, piše da je korupcija raširena i da predstavlja "sistemski problem", iako vlada stalno ističe da se bori protiv nje, i navodi da "mnogi posmatrači veruju da mnogi slučajevi korupcije, policijskog šikaniranja i druge zloupotrebe nisu prijavljeni i ostaju nekažnjeni".
Mada, kako se navodi, nema potvrđenih slučajeva postojanja političkih zatvorenika i političkih hapšenja, ima izveštaja da vlast hapsi ljude na osnovu optužbi za korupciju - iz političkih razloga.
Stejt department navodi da mediji u Srbiji pišu da je sedmomesečni pritvor Miroslava Miškovića primer politički motivisanog hapšenja.
U delu izveštaja o zatvorima i pritvorskim jedinicama se navodi da "mnogi od njih nisu u skladu s međunarodnim standardima i ozbiljno su pretrpani", da je čuvanje dokumentacije "neadekvatno" i da je vlada zabranjivala nezavisnim organizacijama za ljudska prava da ih posete.
Navode se slučajevi policijckog nasilja prema pritvorenicima i uhapšenim licima, "obično tokom hapšenja i policijskog zadržavanja, s ciljem da se od njih dobiju priznanja".
Vlada povremeno krši pravila o zaštiti privatnosti uopšte i privatnosti prepiske, upozorava Stejt department.
U izvestaju piše da su pripadnici manjina i dalje nedovoljno zastupljeni u policiji u multietničkim sredinama, da postoje izveštaji da policija ne reaguje na nasilje nad manjinama, a da se Albanci s juga Srbije i Bošnjaci žale da su nedovoljno zastupljeni u lokalnoj vlasti.
Nasilje nad LGBT osobama se navodi kao ozbiljan i učestao problem, a napadi se retko prijavljuju iz straha od šikaniranja. Naglašava se da je parada ponosa u Beogradu i treći put zabranjena, uz pozivanje na razloge bezbednosti.
Predrasude u Srbiji prema LGBT osobama su izražene, a tabloidi objavljuju članke s govorom mržnje, i daje se prostor homofobnim ultradesničarskim grupama, navodi Stejt department.
Uslovi u kojima u Srbiji žive Romi su "generalno očajni", a lokalne vlasti se nerado odlučuju da im omoguće smeštaj, piše Stejt departent ukazujući da Romi žive na periferiji, u impovizovanim, izolovanim naseljima, bez struje, vode, sanitarnih i drugih uslova.
Ukazuje se da je smeštaj raseljenih lica i dalje zabrinjavajuć jer je 1.574 lica s Kosova i dalje u 17 kolektivnih centara, u privremenim objektima, gde su uslovi za stanovanje minimalni.
Stejt department piše da je UNHCR ocenio da Srbija nije "bezbedna treća zemlja" po međunarodnim standardima, te je zatražio od zemalja EU da ne vraćaju azilante u Srbiju.
Konstatuje se da Zakon o jednakosti polova, donet pre dve godine, nije rešio probleme diskriminacije polova u Srbiji - društveni položaj žena je gori nego muškaraca, privatne firme izbegavaju obaveze prema porodiljama, a čak ih i otpuštaju. U nekim selima žene ne mogu da raspolažu imovinom, piše Stejt department.
Deca u Srbiji su česte žrtve porodičnog nasilja, a nasilje među decom je u porastu, piše u zvaničnom američkom izveštaju.
Stejt department konstatuje da je u knjižarama u Srbiji i dalje lako dostupna antisemitska literatura, dok desničarske grupe na internetu šire mržnju prema Jevrejima.
U izveštaju se navode i problemi u sektoru rada, posebno u privatnom sektoru, kao i to da je od 25.000 registrovanih sindikata, aktivna samo trećina, a članstvo zaposlenih u njima nedovoljno, naročito u privatnom sektoru.
Privatni poslodavci često nisu voljni ili nisu u stanju da isplate minimalne plate i da plate poreze i doprinose, te zapošljavaju "na crno". Ti zaposleni ne prijavljuju kršenja svojih radnih prava da ne bi izgubili posao, piše Stejt department i navodi da je šikaniranje na poslu "generalno prisutno".
|
