 |
Rasprava u Hagu: Završen prvi dan predstavljanja Hrvatske tužbe
|
Izvor: agencije
|
Datum: 03. 03. 2014
|
|
HAG - U Međunarodnom sudu pravde završen je prvi dan usmene rasprave u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine.
Danas su predstavnici hrvatskog pravnog tima predstavili svoje najvažnije argumente u prilog tvrdnji za je Srbija izvršila genocid.
Rasprava se nastavlja sutra isptivanjem svedoka koje je predložila Hrvatska, a Srbija će argumente iz svoje kontratužbe predstaviti 10. marta, a potom pozvati i svoje svedoke.
Najpre je šefica hrvatskog pravnog tima Vesna Crnić - Grotić obraložila da će Hrvatska tokom usmene rasprave sudu predočiti dokaze u prilog tvrdnji da je, kako je navela, Srbija vrlo rano de fakto i de jure preuzela institucije SFRJ, uključuju JNA.
"Hrvatska kazati kako se JNA pretvorila iz vojske koja ima zadatak štititi Jugoslaviju u saučesnika Miloševića namera počinjenja genocida", rekla je Crnić - Grotić.
Ona je ukazala da Hrvatska nije, iako je želela da o tome pregovara, odustala od tužbe protiv Srbije jer su politicki lideri u Srbiji zadržali stav poricanja zločina.
U tom kontekstu je navela da je u nedavnim intervjuima predsednik Srbije Tomislav Nikolić negirao genocid u Srebrenici, uprkos presudi tog suda, koji je utvrdio da se taj genocid dogodio (ali nije Srbiju oglasio odgovornom).
Nikolić, kako je dodala, se nije javno odrekao ni svoje povezanosti sa Vojislavom Šešeljom, koji je u Haškom tribunalu optužen za zločine u Hrvatskoj, kao niti s paravojnim formacijama. "Zato smo danas ovde", zaključila je Crnić - Grotić.
Ona je takođe navela da genocid nije počinjen samo u Vukovaru, već i drugim delovima zemlje gde je bilo pokolja, mučenja civila, kao i da su pronađene masovne grobnice.
Na početku njenog izlaganja prikazan je video razrušenog Vukovara za koji je Crnić tvrdila da prikazuje "pokušaj uništenja jednog naroda i genocidnim aktivnostima".
Detaljnije pojašneje tvrdnji Hrvatske u daljoj raspravi preuzela je Andreja Metelko-Zgombić, koja je kao primjer cinjenice da se JNA stavila u službu Milošević "genocidnih namera" navela raketiranje Banskih dvora u listopadu 199. godine.
"JNA je pokušala ubiti i sefa drzave i šefa vlade SFRJ i predsednika Republike Hrvatske", rekla je Metelko-ZgombiHelen Lov iz hrvatskog pravnog tima govorila je o okolnostima koje su dovele do krvavih sukoba, kao što su , kako je navela, rast srpskog nacionalizma, govor mržnje prema Hrvatima, podršci koju je Slobodan Milošević davao ekstremnim srpskim nacionalistima...
Ona je napomenula i intervjuu Vojislava Šešelja, koga je opisala kao saveznika Slobodana Milosevića dat "državnoj televiziji koju je kontrolisao Milošević" u kojem Šešelj tvrdi da su zapadne granice Srbije na liniji Virovitica - Karlovac - Ogulin - Karlobag.
Ekstremne paravojne organizacije poput Šešeljevih i Arkanovih odreda imale su jednaku ulogu u genocidu, tvrdila je Lov, napominjući da su oni imali Miloševićevu podršku. U ime hrvatske tužbe izlagao je i dekan pravnog fakulteta u Sidneju i profesor međunarodnog prava na Kembridžu Džejms Kraford koj je govorio o faktičkoj kontroli Srbije na JNA čija je zapovedna struktura bila nad lokalnom srpskom Teritorijalnom obranom i paravojnim jedinicama.
Današnjoj raspravi pored članova delegacije oba tima prisustvovao je hrvatski ministar pravosuđa Orsad Miljenić.
Hrvatska je pozvala ukupno 12 svedoka da svedoči u korist njene tužbe za genocid koju je podnela Međunarodonom sudu pravde protiv Srbije, među kojima je i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.
Današnje zasedanje je otvorio predsednik MSP slovački sudija Peter Tomka.
Srpski pravni tim će svoje stavove početi da izlaze nedelju dana kasnije, 10. marta.
Raspravu je preko video bima iz preš room-a pratilo je više desetina akreditovanih novinara, iz Srbije, Hrvatske, Rusije, Nemačke, Francuske, Slovenije, Holanadije, a tu su i izveštači CNN-a I drugih svetskih medija.
Hrvatska je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te republike od 1991. do 1995. godine.
Deset godina kasnije Srbija je odgovorila kontratužbom zbog kršenja iste konvencije.
|
