|
„Folksvagen” još nije odlučio gde će u istočnoj Evropi graditi fabriku automobila. I to je za sada jedina zvanična informacija. Nezvanično, ovaj nemački gigant vaga između Srbije, Bugarske, Rumunije, Turske i Severne Makedonije. U proizvodni pogon, koji planira da otvori 2023. godine, uložio bi 1,4 milijarde evra, zaposlio pet hiljada radnika i proizvodio 300.000 automobila godišnje.
– Još smo u fazi definisanja potrebnih zahteva i istraživanja potencijalnih lokacija u istočnoevropskim zemljama. Odluka još nije doneta – odgovara Lesli Botke, portparol za proizvodnju i prodaju u „Folksvagenu”, da li je Srbija jedan od favorita i koje su još zemlje u igri za otvaranje nove fabrike.
O tome šta će presudno uticati na izbor lokacije, koje uslove potencijalni domaćin treba da ispuni, kao ni o kapacitetima buduće fabrike, nije htela da govori.
– Imajte na umu da zbog konkurencije ne možemo da delimo interne planove i otkrivamo našu strategiju – naglašava Botkeova.
Premijerka Srbije Ana Brnabić pre dva dana takođe je potvrdila da nemački „Folksvagen” još nije doneo finalnu odluku da li će otvarati nove proizvodne pogone u ovom delu Evrope. – Ukoliko odluče, mi ćemo se boriti, daćemo sve od sebe – rekla je Brnabićeva gostujući na RTS-u.
Ona je kazala da je Srbija, u odnosu na druge zemlje regiona, u lošijoj startnoj poziciji zato što nije članica Evropske unije, ali da je njena prednost u tome što postoji dobra saradnja sa nemačkom privredom. – To bi svakako bila neverovatna šansa za Srbiju – ocenila je premijerka.
Ali, ovonedeljna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Volfsburgu, sedištu nemačkog auto-giganta, osnažila je očekivanja da bi ta kompanija mogla da investira u našu zemlju. Pojedini beogradski listovi preneli su da je Vučić razgovarao sa rukovodstvom te kompanije, koje je, kako prenose, molio da dođu u Srbiju, navodeći prednosti poslovanja i dobre osnove za plasman vozila na brojna tržišta sveta. Zvaničnih potvrda te informacije nije bilo.
On se u Hanoveru sastao i sa Štefanom Vajlom, predsednikom Vlade Donje Saksonije, koja sa 21 odsto učestvuje u vlasništvu najvećeg proizvođača automobila na svetu. Mediji su otišli i korak dalje. Na sajtu B92 objavljeno je da je predsednik Aleksandar Vučić indirektno rekao da je izbor spao na Tursku i Srbiju, a da bi „Folksvagenova” fabrika, ukoliko Srbija pobedi, mogla biti izgrađena u okolini Velike Plane.
Predsednik Srbije još u februaru je nagovestio da bi velika fabrika mogla da bude izgrađena u jednom od dva grada u Pomoravlju ili Šumadiji. Tada je rekao da bi odluka investitora, za koga se kasnije ispostavilo da je „Folksvagen”, trebalo da bude doneta u aprilu i da bi dolazak te kompanije potpuno promenio Srbiju, budući da bi izvozila robu u vrednosti od oko 4,5 milijardi evra godišnje.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan izvoz srpske privrede prošle godine iznosio je oko 17 milijardi evra. To znači da bi izvoz „Folksvagena” iznosio četvrtinu ukupnog srpskog izvoza. O kolikoj je investiciji reč najbolje govori podatak da je naš najveći prošlogodišnji izvoznik – smederevska čeličana – izvezla robu u vrednosti od 850 miliona evra. To znači da bi „Folksvagen” izvozio više nego što prvih deset srpskih izvoznika zajedno u inostranstvu proda robe.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da bi dolazak Folksvagena” predstavljao odličnu vest i da bi svi to želeli, ali da je još rano za analize efekata ove investicije.
– Ne bih da ureknemo. Ako se desi, slika naše ekonomije biće neuporedivo drugačija, jer nema ubrzanog rasta bez auto-industrije. Sa ovakvom investicijom doveli bismo robni deficit na minimum, ako ga ne bismo i anulirali. Ipak, 2023. godina je daleko i tek kada počne da se gradi fabrika moći ćemo da kalkulišemo – kaže Nikolić.
Smatra da Srbija pri izboru lokacije za novu fabriku ima komparativnu prednost u odnosu na konkurenciju. Osim radne snage i pratećih troškova, tu je i sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Međutim, Nikolić naglašava da je uslov za izvoz da 50 odsto komponenti bude proizvedeno u Srbiji. To „Fijat” nije zadovoljio i nije uspeo da izveze automobile na rusko tržište.
– Turska je u politički nezgodnoj situaciji. Rumunija ima problem sa radnom snagom. Tamo je stopa nezaposlenosti četiri odsto i za tri do četiri godine tamo neće moći da pronađu radnika. Severna Makedonija nema kapacitet za tu fabriku – navodi Nikolić.
Ipak, trebalo bi reći da su prednosti Srbije, osim jeftine radne snage i podsticaja koje daje investitorima, i to što veliki nemački proizvođač auto-delova CF otvara fabriku u Pančevu. Najavljivano je da bi Kinezi u Srbiji gradili fabriku baterija za električna vozila. Koja bi se vrsta vozila proizvodila u novoj fabrici nije poznato, ali je generalni trend prelazak na električna vozila.
Glavni odbor SDS jednoglasno za integraciju sa DS i Zajedno za Srbiju
Protest u Beogradu, ispred RTS-a 'Dnevnik slobodne Srbije'
Dvadeset godina od NATO bombardovanja
Srbija treća u svetu po naoružanosti civila
Skroman rast zaposlenosti u zemljama Zapadnog Balkana
Djilas: Žandarmerija će postojati, ali bez onih koji tuku sopstveni narod dok mirno protestuje
Vlast i opozicija u Srbiji jedinstveni: Nema dijaloga
Protesti u Beogradu: Poen za opoziciju ili Vučića?
Brnabić: Ko su oni da bilo kome daju rokove
Srbija će štititi svoj narod na Kosovu, Nećemo dozvoliti nasilje, oni koji krše zakon će odgovarati
|
